Животиње и животна средина: Зашто у Ирану крокодили све чешће нападају људе

Лежећи на поду скромне куће, Шијахук је јаукао од болова од рана на десној руци које су биле резултат кошмарног сусрета са крокодилом пакистанској области Белуџистан.

Два дана раније, током врелог августовског поподнева, крхки седамдесетогодишњи пастир је дошао до воде када га је напала група крокодила.

„Нисам то очекивао", сећа се Шијахук трауматичног догађаја од пре две године, у његовим очима могу и даље да се виде шок и неверица.

Успео је да побегне тек када је „завукао пластичну флашу воде између чељусти", каже Шијахук, поново проживљавајући тренутак док масира мршаво лице левом руком.

Због губитка крви био је без свести пола сата.

Пронашли су га тек пошто се његово стадо оваца без пратње вратило у мало село Домбак.

Смртоносни суживот

Шијахуков случај је један од многих жртава, од којих су већина деца.

Локални медији о томе углавном извештавају уз сензационалистичке наслове и информације о стравичним повредама.

Деветогодишњег Алирезу прогутао је 2016. један од тих крокодила.

А у јулу 2019, десетогодишња Хавај изгубила је десну руку у нападу.

Узимајући воду да опере прљаву одећу, крокодил ју је скоро увукао у реку пре него што су је спасили мештани.

Иран годинама уназад има акутне проблеме са несташицама воде што је утицало на природна станишта крокодила и на нестанак залиха хране за стоку.

Гладне животиње третирају људе који прилазе њиховој територији као плен или претњу њиховим оскудним добрима.

Међународна унија за очување природе (ИУЦН) класификује крокодиле окао „рањиву и угрожену врсту".

У Ирану их живи око 400, чине скоро пет одсто од укупног броја те врсте.

Иранско министарство за животну средину каже да чини све што може да направи равнотежу између очувања стоке и заштите локалног становништва.

Упркос свим недаћама изазваних сушом последњих година, мало је назнака да ће то обећање бити испуњено.

Путујући дуж реке Баху-Kалат, главног станишта за стоку у Ирану, скоро да нема знакова који упозоравају на опасност од крокодила.

У одсуству адекватне владине стратегије, волонтери су интервенисали како би покушали да спасу врсту гасећи жеђ и глад.

У Баху-Kалату, селу које носи име по реци, ходам локалним путем од Домбака како би сео са Малеком Динаром, који је годинама пастир.

„Уништио сам моју башту како би сачувао воду за та бића", каже он за земљу која је некада била плодна и богата бананама, лимуном и мангом.

У оближњој реци налазе се крокодили које редовно храни пилећим грудима, јер су „због ове паклене врућине жабе постале редак плен".

„Хајде, дођите овамо", каже Малек Динар крокодилима више пута, док од мене тражи да се удаљим на безбедну раздаљину.

За трептај ока, појављују се два крокодила која чекају да им баци пилеће месо из беле канте.

Kо може да преживи без воде?

Несташице воде у Ирану нису специфичне само за област Белуџистан.

Летос су због овог проблема избили протести у југозападној провинцији Кузестан која је богата нафтом.

Kрајем новембра, интервентна полиција у граду Исфахану у средишњем Ирану пуцала је на демонстранте окупљене.

С обзиром да глобално загревање све више утиче и на Иран, последице за Белуџистан могле би да буду катастрофалне.

Када се на то дода вишедеценијско лоше управљање воденим добрима.

Пошто сам се паркирала у Шир-Мохамад Базару како би се заштитила од пешчане олује, затекла сам жене како напољу перу одећу.

„Постоји водоводна инфраструктура, али нема текуће воде", каже тридесетпетогодишња Малек Наз.

Њен муж Осман смеје се због мог питања о тушевима и указује на оближњи призор: жена која купа дете у чинији слане воде.

Осман, отац петоро деце, и његов рођак Нушерван, који се придружио разговору, зарађују за живот превозећи бензин у суседни Пакистан, где се може продати за више него код куће.

„Улози су огромни", пркосно признаје Нушерван.

У фебруару су ирански граничари пуцали на групу наводних кријумчара горива и убили најмање десет људи.

Такве акције су уобичајене у осетљивим пограничним областима.

„Они намерно затварају очи пред нашом муком. Верујте, ми нисмо непријатељи државе", рекао је Осман.

Ипак, за њега и друге мештане, незапосленост је мањи изазов од несташице воде која је претворила у непријатеље крокодиле, са којима су до скоро живели у мирољубивој коегзистенцији.

„Не очекујемо било какву помоћ од владе. Не очекујемо од њих да нам нађу посао", рекао је Нушерван.

Погледајте видео - „Лепа је, али мораш да је убијеш" - зашто риба лав пустоши море

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]