Америка, корона вирус и угоститељство: „Ако једете овде, вечерате са пацовима"

Дијем Бојд је у септембру седела испред ресторана у популарном Гринич Вилиџу, кад је читава породица пацова претрчала преко њених стопала.

„У року од неколико секунди, сви за столом су поскакали.

„Изгубили смо апетит", каже она.

Свако у Њујорку може да исприча сличну анегдоту, објашњава она.

„Имамо потпуну и масовну експлозију пацова", наводи.

Са њом се слаже и Дебора Гонзалес, која, као и Дијем, живи на менхетнском Лоуер Ист Сајду.

„Виђате их кад изађете увече.

„Кад ходате овим улицама, видите их како трчкарају около", каже.

Тешко је проценити колико их има, али позиви на њујоршки број за хитне интервенције у којима се помињу ови глодари скочили су ове године за 15 одсто у односу на пред-пандемијски ниво.

„Њујорк је очигледно одувек имао проблема са пацовима", каже Марсел Роха, који такође живи у истом крају, али сада су они „већи, смелији, скачу на вас".

„Прави су гимнастичари, праве салто уназад", описује.

Шта се, дакле, десило?

Дијем, Дебора, и Марсел за ову нову најезду директно окривљују ручавање на отвореном, које се раширило градом током пандемије, охрабрујући много више људи да једу за столовима који се налази испред локала.

Стотинама њујоршких улица сада се нижу - често на обе стране - ад-хок заклони, потпуно мењајући урбани пејзаж.

Да бисте стекли слику о размерама ове појаве, довољно је рећи да тренутно постоји више од 11.000 нових места за ручавање на отвореном.

Неки од тих нових локала једва да чини кров и неколико разбацаних столица, док су други чврсте грађевине са више спратова, декоративним сијалицама, саксијама са биљем и електричним грејалицама.

Дијем, Дебора и Марсел кажу да заклони подстичу на гомилање „миљу високих" хрпа црних кеса за ђубре крај пута и пружају савршено склониште за пацове који се налазе испод подова.

Ипак, ови локали су се показали изузетно популарним међу муштеријама у протеклих годину и по.

Превише популарни, ако питате мештане.

„Ово је пакао на земљи због гужве и галаме", каже Марсел.

Лоуер Ист Сајд је одувек био живахан крај, али прошлог лета је све деловало као да „живимо на фестивалу", објашњава он.

На почетку пандемије, градоначелник Њујорка Бил де Блазио је покренуо програм „отворених ресторана".

Био је то део шире визије града којим мање доминира саобраћај, а више је усредсређен на становнике и посетиоце.

Али, изнад свега, пружио је сламку спаса за угоститељство.

Иако је првобитна дозвола да се отворе простори за ручавање на отвореном била привремена ванредна мера усред пандемије, крајем 2020, како је ручавање у затвореном почело да се враћа, градоначелник је саопштио да жели да претвори широко распрострањено ручавање на отвореном у трајни аранжман.

„Пројекат ресторана на отвореном био је један велики, одважни експеримент подршке важној индустрији и реконструкција нашег јавног простора - и то је функционисало", рекао је Бил де Блазио.

„И док започињемо дугорочни опоравак, поносни смо што можемо да продужимо и проширимо овај пројекат како бисмо Њујорк одржали најживљим градом на свету", додаје.

Градско веће - изабрано тело које управља Њујорком - тренутно је у поступку расправе и гласања о уклањању прописа о зонама који ограничавању ручавање на отвореном.

Тај потез је разбеснео Дијем, Марсела и Дебору.

Они кажу да није извршена правилна процена о утицају који имају наткривене баште које служе као ресторани.

И они су, заједно са више од десетине других становника, тужили град у покушају да га натерају да се поближе позабави последицама трајне експанзије коју ће ручавање и дружење на отвореном имати.

„То није био првобитан план", каже Дебора.

Она додаје да су мештани, кад је ванредни програм покренут, тај програм подржали, желећи да помогну угоститељству које је било у проблемима.

Али, они сада имају утисак да се њихови ставови игноришу.

Она каже да су пацови, гужве, повраћање и прљавштина узнемирујући, али се брине и за старије суграђане који покушавају да се пробију кроз крцате тротоаре.

Ватрогасна кола морају сасвим да успоре да би прошла кроз улице у којима се налазе ресторани на отвореном, каже она.

И други су изразили сличну забринутост, а у мају је Њујоршка ватрогасна служба твитовала да су их баште успориле да стигну до места пожара у кинеском ресторану у центру Менхетна.

Становници од Кинеске четврти до Квинса, од Бруклина до Гринич Вилиџа, сада траже да се преиспита утицај ручавања на отвореном.

Неки кажу да оно суштински мења природу квартова којима претходно није доминирао бучни ноћни живот, док у другим областима погоршава постојеће проблеме.

Како временски услови постају све хладнији, баште се покривају најлоном, обесмишљавајући оригинални здравствени и безбедносни смисао пружања добро проветреног простора за ручавање.

На спољним странама заклона почели су да ничу графити, од којих се неки више не користе и почињу да пропадају.

„Све почиње да личи на дивље насеље", каже Дијем.

Али не гледају сви на ручавање на отвореном на исти начин.

Џејкоб Сивак, главни кувар и власник италијанског ресторана Форситија, директно преко пута зграде у којој живи Дебора, мисли да је критика на рачун ручавања на отвореном излуђујућа.

„Сулудо ми је да се људи баве тим ситницама, које можда јесу благо негативне, кад има толико радикално позитивних страна", каже он.

Сивак каже да је сигуран да је његов ресторан допринео вредности читаве улице.

„И омогућује ми да запослим више људи.

„Имам много људи у мом особљу које могу да платим по надницама које су у складу са трошковима живота у Њујорку", каже.

Постоје правила колико далеко на пут сме да изађе са баштом, истиче он, еквивалентно ширини паркираног аута.

Дакле, он сматра да забринутост око проласка возила хитних служби „није валидна".

Он признаје да Њујорк има проблем са сакупљањем смећа, али каже да за то нису криве ресторанске баште. А његов ресторан конкретно не погоршава ствари.

„Користимо керамичке тањире, платнене салвете, метални есцајг. Не правимо смеће", каже он.

Ендрју Риџи, извршни директор Савеза угоститеља Њујорка, каже да програм ручавања на отвореном може управо да се покаже катализатором који је граду преко потребан да би се изборио са дугогодишњим проблемом одлагања смећа.

Смеће Њујорчана углавном се оставља крај пута у црним најлонским кесама које сакупљају јавни или приватни сакупљачи - у зависности од тога да ли се ради о кућном или комерцијалном отпаду - што је систем који су нарушили пандемија и баште.

Риџи се слаже да систем треба побољшати, али каже и да то не би смела да буде препрека ручавању на отвореном.

„Реалност је данас да су ресторани и гости испробали ручавање на отвореном и да им се оно допало.

„Постоји потражња да оно остане за стално", каже.

Али актуелни привремени програм - покренут на врхунцу кризе - не претвара се у трајни.

Уместо тога, уводи се нови сет стандарда и прописа како би се позабавили многим притужбама станара, укључујући санитарну праксу, буку ноћу и које активности су дозвољене.

„Хоће ли се мишљење људи разликовати по питању тога да ли желе различите типове активности на улици?

„Наравно. Њујорк је велико, сложено место са многим сучељеним функцијама јавног простора", каже он.

Градске власти тврде да ће кључни принципи новог програма бити приступачност, изглед - између осталог чистоћу, правичност - омогућавајући свим квартовима да учествују, осигуравајући да ресторански аранжман функционише у контексту краја, као и безбедност, међу којима и пролаз за возила хитних служби.

Одсек за саобраћај биће задужен за трајни програм, а Одсек за планирање је покренуо консултације питајући Њујорчане како мисле да би ти циљеви најбоље могли да се постигну.

„Огроман успех ручавања на отвореном показује како можемо да реконструишемо свој улични пејзаж да боље служи нашим квартовима", каже Хенк Гатман, комесар Одсека за саобраћај.

Гатман каже да ће се консултовати са јавношћу да би „израдио смернице" које ће повећати приступачност, безбедност и позабавити се са проблемима као што су бука, радно време и одржавање хигијене.

Али многи становници остају дубоко скептични.

Тврде да се лоше врши надзор спровођења привременог програма и брину се да ће се исто десити и са трајним.

Чак и ако строжи услови буду договорени и спроведени, они су сумњичави према силама које се крију иза овог плана.

„Овде се више не ради о опоравку", каже Дијем.

„Удвостручавање ресторанских капацитета дозвољавањем да бесплатно користе улицу значи да су газде добиле на поклон један од највећих јавних простора у историји Њујорка", наводи.

Могу да повећају станарине и да фаворизују барове и ресторане у односу на мала предузећа и, као последица тога, тврди она, додатно наруше карактер многих квартова.

„Кад се све сабере и одузме, наш аргумент је следећи, осим тога што то представља опасност по јавно здравље и безбедност на сваком нивоу.

„Суштина је да градитељи и власници простора за издавање зараде на рачун обичних Њујорчана", каже Дијем.

„Корона ресторан" угошћује муштерије на безбедној дистанци у Амстердаму:

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]