Спорт и Русија: Оживљавање песничења без рукавица као званичне дисциплине

Emil Bakhshiyev (L) and Mukhamed Kalmykov compete in a bout during the Round of 16 of the Hardcore Fighting Championship

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Незванични мечеви привлаче велики број гледалаца у Москви
    • Аутор, Иља Абишев
    • Функција, ББЦ руски сервис

Стара руска забава - борбе песницама - постала је званични спорт у савременој Русији. Руска боксерска федерација саопштила је да је нову спортску дисциплину регистровало Министарство спорта Русије.

У Руској боксерској федерацији основано је одељење за овај древни спорт, рекао је саговорник агенције ТАСС.

До сада су се овакве борбе у Русији водиле незванично, иако у земљи већ постоји врло популарна професионална лига - Hardcore Fighting Championship.

Онлајн преносе ових мечева прате милиони.

У поређењу са модерним боксом са рукавицама, борба голим песницама је много бруталнији и трауматичнији спорт.

Међутим, све до краја 19. века, док у Енглеској нису измишљене боксерске рукавице, борбе су биле такве.

У многим земљама песничење без рукавица је забрањено, али је остао популарно, а борбе се организују тајно.

У Великој Британији, на пример, спорт није регулисан, али није ни забрањен.

Током совјетске ере није био ни забрањен ни дозвољен, али је од средине 1990-тих било идеја да се оживи.

У Русији је постао популаран у касном средњем веку и био је посебно уобичајен за Божић и Ускрс.

Туче су се одвијале и један на један или у тимовима.

Тимови су бирани или из одређене улице или из села.

Понекад би масовне туче укључивале стотине људи.

Правила су била једноставна: борци не смеју да носе рукавице, јер су могли да сакрију предмет којим би могли да повреде противника, на пример чачкалице, ексере или нешто још оштрије и опасније.

Ако би неко био ухваћен у превари са рукавицама, љута гомила би немилосрдно тукла преступника.

Ударање ривала у главу и труп је било дозвољено, али не и ако су пали.

У масовним тучама пали учесници могли су бити гажени, па чак и до смрти.

Сломљена ребра и разбијени носеви били су чести, али је било и озбиљних повреда, а смртни случајеви нису били ретки.

Противљење цркве

Руска православна црква се противила оваквим борбама, сматрајући то паганском традицијом.

Црква је 1274. године донела одлуку да борце екскомуницира, а да се онима који су убијени у тучњави шакама забрани опело у цркви.

Али неки од руских царева на спорт су гледали другачије.

Петар Велики је волео да гледа овај спорт, као и Катарина Велика.

Њен љубимац Григориј Орлов, познат по физичким способностима, и сам је учествовао у тучама.

Борба песницама на Олимпијским играма

Овај спорт је био веома популаран у античко доба, а 688. пре нове ере песничење је уврштено у програм Олимпијских игара.

Према правилима Игара, противника је било могуће победити само ударањем у глави.

Није било категорија по тежини, време борбе није било ограничено, а није било ни заштитне опреме.

Често се туча завршавала смрћу једног од учесника.

Енглеска и Америка

Енглеска се сматра колевком модерног бокса.

Борбе песницама практиковане су у многим земљама, али су у Енглеској у 18. веку усвојена правила борбе, која су разликовала боксерски меч од баналне борбе.

Отприлике у исто време појавиле су се и прве рукавице - међутим, требало је више од сто година да правила постану иста за све.

Све до друге половине 19. века већина боксера се у рингу борила голим шакама.

Професионални спортисти морали су да буду опрезни током борбе - један промашен замах могао је да стави тачку на њихову боксерску каријеру.

Тек на прелазу из 20. века у Британији и Сједињеним Државама борба без рукавица у професионалном боксерском рингу била је потпуно забрањена.

У то време, индустрија је већ савладала производњу висококвалитетних кожних рукавица, развијени су јединствени стандарди за све спортисте, а тактика боксерске борбе блиска је ономе што данас можемо да гледамо.

Ипак, туче песницама без рукавица дуго су биле популарне у подземљу, посебно током Велике депресије (велике економске кризе) у Сједињеним Државама, када су мафија и кладионице на њима зарађивале милионе.

У Британији су полутајне борбе песницама такође имале и имају много поклоника.

Један од најпознатијих бораца био је Лени Меклин, звани Гувернер - онај који је играо улогу разбојника Барија Крститеља у чувеном филму Гаја Ричија Две чађаве двоцевке (Lock, Stock, Two Barrels).

Кажу да је покушао да изазове самог Мухамеда Алија на двобој - али није добио одговор.

Presentational grey line

Погледајте видео о Мухамеду Алију

Потпис испод видеа, Мухамед Али се одувек питао: „Зашто је све беле боје?”
Presentational grey line

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]