Бокс: Мухамед Али против Џоа Фрејзера - узавреле страсти, мржња и преиспитивање

„Кад сам видео какви су ударци падали, рекао сам себи да треба да забране бокс, зато што је то био један убиствени меч."

Кад су Мухамед Али и Џо Фрејзер почели да размењују ударце пре 11 сати једног знојавог преподнева на Филипинима, Џин Килрој је имао бољу позицију да гледа „Трилер у Манили" од већине других људи.

Он је, наиме, стајао у Алијевом углу, добацивао поруке са стране и касније гледао како његов пријатељ и послодавац - који је требало да слави - седи изударан и у модрицама у својој хотелској соби.

Мухамед Али је напросто рекао да је 14 рунди било „као смрт".

Фрејзер, натечен и неспособан да гледа на лево око, сматрао је да је засуо ривала „ударцима који је требало да сруше градске зидне", а опет је на крају морао да се помири са поразом.

Врућина, муљатори и још мало врућине

Килрој, једна од данас јединих живих особа из Алијевог тима од тога јутра из 1975. године, говорио је за подкаст „Највећи мечеви" да га је суровост онога што се десило у рингу навела да „преиспита" природу самог спорта.

Али је зарадио око девет милиона долара, Фрејзер око пет милиона.

Временски услови су се постарали да зараде сваки цент, будући да су се на процењених 43 степени Целзијуса испод стакленог крова Аранета колосеума обојица поштено скували.

„Старао сам се да имамо довољно леда у углу да Али може да настави борбу", присећа се Килрој.

„Знојили су се стубови у арени, толико је било вруће."

Мухамед Али се суочавао са другачијом врстом врелине пред сам меч.

Његова одлука да представи Веронику Порш као своју жену филипинском председнику Фердинанду Маркосу навела је Калилу Али - његову закониту супругу - да долети и „дигне џеву", према Килројевим речима. „Настао је прави пакао", присећа се он.

Килрој се већ био навикао на „изазов" дадиљања најславнијег спортисте његове ере.

„Морао сам да их терам од њега - све те муљаторе", каже он.

„Сви су желели да одвуку Мухамеда овамо или онамо, и сву су имали неке скривене намере.

Кад би Али отишао у тоалет, био је тип човека који би се вратио са два нова пријатеља."

Погледајте видео: Мухамед Али се пита - зашто је све беле боје?

Ударци, лажи и величина

Док се Али суочавао са турбулентним ситуацијама, Фрејзер је марљиво тренирао за меч са човеком ког је у међувремену замрзео.

Превише је тога изречено - понешто од тога исувише лично - током њихова два дотадашња меча.

Будући да је сваки од њих имао по један добијен меч, ударци у трећем изгледали су тежи него пре. Фрејзер је радио на томе да исцрпи Алија жестоко га ударајући по читавом телу.

Члан његовог тима просто га је саветовао: „Ударај га у бокове, ударај га у ноге. Ударај га било где."

Према легенди, после седам рунди, Али је шапнуо ривалу: „Џо, рекли су ми да си завршио своје", на шта је Фрејзер одбрусио: „Лагали су."

„За мене је то био највећи, најузбудљивији ривалитет у историји спорта", каже Мајк Костело из Бокса уживо са ББЦ Радија 5, док гледа осму рунду, где њих двојица размењују ударце као да неуспех напросто није опција.

„Ништа не може да се мери с оним што се дешавало између Алија и Фрејзера."

„Замислите да добијете такве батине"

Јутарње сучељавање осигурало је да 68 земаља света може да се укључи уживо у трећи меч.

Организована гледања меча на великим платнима широм Америке значила су да су боксери зарадили новац који пристаје једној таквој прилици.

Они који су гледали меч уживо видели су да Али почиње да пласира ударце са забрињавајућом учесталошћу у позној фази борбе. Фрејзер, који је пљувао крв са своје столичице између рунди, примао је ударце које напросто није видео јер му се око све више затварало.

А опет је Али био близу тога да одустане.

Понестајало му је резерви.

У 14. рунди, заграбио је дубоко у себе и извукао један од кључних напада за 21 годину проведену у професионалном рингу.

То је било довољно да доведе до пресудне одлуке у другом углу.

„Готово је", рекао је тренер Еди Фач Фрејзеру који је негодовао на својој столичици пре него што је могла да отпочне последња рунда.

„Нико неће заборавити шта си урадио овде данас."

„Онда су сви улетели у ринг и почели да скачу по Мухамеду", каже Килрој.

„Неки тврде да се онесвестио, али то се није десило."

„Вратили смо се у хотелску собу и гледали ТВ.

„Руке су га болеле и читаво тело га је болело.

„Можете ли да замислите да добијете такве батине? Замислите само како се тек Фрејзер осећао."

„Да ли би нешто урадио другачије?"

„Два човека која су створила и сломила један другог", каже Стив Банс из Бокса уживо са ББЦ Радија 5 говорећи о мечу у Манили.

„Мислим да је то најтежи меч који изнова гледам."

Мухамед Али је умро 2016, у 74. години.

Вероватно најхаризматичнији спортиста свих времена провео је више од три деценије борећи се против Паркинсонове болести.

Кад се Килрој срео са Алијем на његов 69. рођендан, сећа се да је приметио како се његов пријатељ тресе.

Килрој додаје: „Потом ми је дошапнуо: 'Џин, нисмо ли се сјајно забављали?'".

„Рекао је: 'Да ли би урадио нешто другачије?' Рекао сам да не бих, а он је на то рекао: 'Ни ја'. Био је благослов бити уз њега."

„Не можете да кривите бокс за његову болест. Људи су му говорили: 'Види шта ти је бокс направио'.

„Он је одговарао: 'Бокс је обогатио многе сиромашне људе. Кад бих се борио, људи би зарађивали новац, донео сам послове многим људима. Тако ја то видим."

Мухамед Али се борио још четири пута у години после његовог трећег рата са Фрејзером, знак времена у ери кад су великани тешке категорије морали да се труде да осигурају властито наслеђе.

Четрдесет шест година касније, купци улазе у одговарајуће назван „Али мол" поред арене у којој је изборио једну од најславнијих победа у историји овог спорта.

„То је, за мене, највећи меч тешке категорије који смо до сада видели", додаје Костело.

Банс одговара: „Понекад нас оптужују да живимо у прошлости. Али кад прошлост има такве мечеве, морате да живите у њој."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]