Одлазак легенде: Маријан Бенеш, боксерски шампион и песник

Маријана Бенеша многи, уз чувеног Мате Парлова, сматрају најбољим боксером свих времена са простора бивше Југославије.

На европском аматерском првенству 1973. године у Београду освојио је титулу шампиона Европе у лако-велтер категорији, да би шест година касније то учинио и као професионалац.

У Југославији је имао 272 победе, 16 пораза и 11 ремија, а лист „Спорт" га је 1973. године прогласио најбољим спортистом СФРЈ.

Иако је био боксер - и то један од највећих икада - Бенеш је умео да свира, а писао је и песме.

Годинама је био тешко болестан и последњих неколико месеци провео је у дому за старе у Бањалуци.

Боксер који свира

Рођен је у Београду, а због оца Јосипа, који је био наставник музике, научио је да свира.

Ипак, како каже, средњу музичку школу је уписао јер у њој није било математика.

„Као клинац сам био талентован, завршио сам одсек за виолину. Кад сам уписао музичку клинци су ме зезали да сам женско, да то није за мене", изјавио је 2004. у интервјуу за „Национал".

„Питали су ме како ћу деци у школи држати наставу музичког с модрицом на оку. То ме је иритирало и збуњивало, па сам напустио школу, хтео сам да имам неки мушки посао. Али био сам добар флаутиста, нисам био баш добар на клавиру, прсти су ми кратки, али клавир је био обавезан инструмент".

Детињство је провео у Тузли, па је прве боксерске кораке направио у Слободи.

Како се наводи, као десетогодишњак је у рингу победио супарника који је имао 18 година.

Са 16 година потписао је за Славију из Бањалуке, у којој је остао током целе аматерске каријере.

Тврдоглави шампион

Бенеш је током каријере освојио девет титула Босне и четири Југославије, након чега се на кров Европе као аматер попео 1973. године.

Убрзо након тога оболео је од хепатитиса, али то није окончало његову каријеру. Томе је сигурно помогло и што је био, како каже, изузетно тврдоглав.

Боје Југославије бранио је на Олимпијским играма 1976. у Монтреалу, где је испао после друге рунде такмичења.

У професионалне воде ушао је 1977, а две године касније у Бањалуци освојио је титулу европског шампиона у ЕБУ верзији, нокаутиравши Жилбера Коена из Француске у четвртој рунди.

Био је и надомак светске титуле, али је 1980. у Данској поражен од Ајуба Калуле.

Ко је виши, Тито или Бенеш?

У једном интервјуу Бенеш је причао и о сусрету са Титом којег је видео два пута.

„Тиле је био лаф. Када су ме први пут представили Титу, рекао ми је: 'А ти си онај мали што онако опасно бије' Ја сам му рекао: 'Нисте ни ви друже Тито виши.' Загрцнуо се од смеха.

"Могу писати шта хоће, али нико није јео из канте за смеће док је Тито био жив. Сви су имали плату - и радник и рудар и чистач улица и доктор. Сада господа једу из канте за смеће - и у Загребу и у Београду и по Бањалуци".

Више пута након тога је изјављивао да су га лоши менаџери коштали већих успеха у каријери, па и те светске титуле.

Четири пута је успешно одбранио титулу европског шампиона, да би га 1981. поразио Луис Акаријес.

У професионалној каријери имао је 39 мечева, од чега 32 победе (21 нокаутом), шест пораза и један нерешен.

Из бокса се повукао 1983. године, након тешке повреде ока.

„Ни Србин, ни Хрват, ни Муслиман"

Након каријере Бенеш је живео у Бањалуци из које је морао да оде током сукоба у бившој Југославији.

Отац му је био Хрват, мајка Српкиња, па је о себи говорио да „није ни Србин, ни Хрват, ни Муслиман".

„Ја сам и Србин и Хрват и Муслиман. Неопредељен сам. Пацифиста, човекољубац. У рингу сам био борац, али никада никоме нисам желео зло. Тако ни у рату", изјавио је у интервјуу за Национал.

Када је отишао из Босне, неко време је живео у Загребу и Медулину, а у Бањалуку се вратио 1996. године. У рату у БиХ 1992. убијен му је брат.

„Ту сам, радим оно што најбоље знам, учим младе Роме боксу", изјавио је за Дојче веле 2009. године.

„Нису ме примили за тренера у БК 'Славија', мој некадашњи клуб, јер тамо постоје Срби и велики Срби, Хрвати и велики Хрвати, а ја нисам ни једно ни друго".

Према његовим речима, из Бањалуке није отишао већ су га „отерали гадови и српски и хрватски".

„Мрзим националисте, чији год да су. Моја мајка је била Српкиња, а отац Хрват. Ето, реците ми шта сам ја? Имам више пријатеља међу Србима и Бошњацима, него међу Хрватима" рекао је Бенеш за Дојче веле.

„Било је важно да си Србин. Ако ниси, онда ниси добродошао. Ја све 'велике Србе' и 'велике Хрвате' називам фашистима".

Ударач и песник

Бенеш је био познат као опасан ударач, али и песник. Након рата је објавио и књигу „Друга страна медаље".

„Када сам боксовао, било је незамисливо да пишем песме. У оно време, бокс је био углавном спорт радничке класе, а ко је онда од радника писао поезију?

Имао сам таленат, једноставно ми је ишло од руке. Знао сам да деци у школи напишем 10-15 састава на једну тему за врло кратко време. Много се боље изражавам на папиру".

Након рата живео је у веома лошим условима, а највише му је финансијски помагала сестра Љиљана.

„Недавно ми је изашла и прва књига, у њој има неколико мојих биографских песама и ту сам књигу посветио сестри, а везана је за спорт".

„Хтео сам преко песама деци приближити спорт, јер је спорт најбољи одгојитељ. У души сам спортиста. Али знам како изгледа и друга страна медаље. Једна страна је од злата, а друга од гована", изјавио је Бенеш за „Национал".

Једно време је у Бањалуци имао кафић у којем се, како каже, тукао по пет пута дневно.

„Људи су долазили из целе земље да би се са мном потукли. Једног дана сам се тукао 15 пута. Научио сам што значи бити шериф на Дивљем западу.

Кући сам долазио сав крвав. Али с обзиром на то да сам емотиван човек, забринуо бих се што је с тим људима у болници, јесам ли их јако повредио. И онда ми је прекипело, било ми је доста тог локала".

Документарац и мрвице

Документарни филм „Био једном један шампион" о Бенешу снимљен је 2004, па је због њега бивши шампион ишао на турнеју по бившим републикама.

Ипак, на питање да ли је бокс племенита вештина, у једном интервјуу је изјавио:

„Бокс никада није био племенита вештина. Људи много греше када говоре о боксу као племенитој вештини. Многи као ја носе последице од бокса. Изгубио сам једно око, видите да тешко говорим. Бокс је само бизнис у којем многи узму паре, а боксерима најчешће падну само мрвице".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]