Које земље би могле да се окористе од рата у Ирану, а које највише да изгубе

Ретко кад имате недвосмислене победнике у рату, а највишу цену најчешће плаћају обични људи.

Док су светска енергетска тржишта и ланци снабдевање у расулу, неке земље широм света се спремају за сурове економске последице, док би неке друге за то време у хаосу могле да пронађу нове стратешке прилике.

Америчко-израелски рат против Ирана донео је драматичне последице по Блиски исток и читав свет.

Дестабилизовао је земље Перијског залива и присилио стотине хиљада људи широм региона да беже из сопствених домова.

Скок цене нафте и нарушени поморски саобраћај у Персијском заливу, нарочито у Ормуском мореузу и око њега, дижу цене за потрошаче и компаније.

Али које земље ће највише изгубити - или добити - у овим превирањима?

Погледајте видео: Зашто је Ормуски мореуз толико важан за светску трговину

Русија

Иран је кључни савезник и важан војни партнер за Русију.

Убиство врховног вође ајатолаха Алија Хамнеија на почетку америчко-израелских удара на Иран још је један дипломатски ударац за Москву после свргавања Башара ал-Асада у Сирији и америчког заробљавања Николаса Мадура у Венецуели.

А опет би сукоб на Блиском истоку могао да донесе предност Русији у њеном рату у Украјини, јер преусмерава америчке војне снаге и опрему на сасвим другу страну.

„Трошење ракета и пресретача противваздушног система Пејтриот од користи је за Русију, јер ограничава оно што Украјина може да добије на тржишту“, каже за ББЦ на руском Никол Грајевски, доценткиња Центра за међународне студије Париског института за политичке студије.

Повећана потреба Техерана за иранским дроновима, међутим, мало је вероватно да ће имати значајнијег утицаја на способност Москве у Украјини, кажу стручњаци.

„Русија се ослањала на Иран за одбрамбену сарадњу током врло специфичног периода на почетку рата у Украјини, кад је Иран слао дронове 'шахед' и, још важније, његову производну технологију и дозволе за те дронове, 2022–2023. године“, каже за ББЦ Хана Ноте, директорка за Евроазију при Центру за студије неширења.

„Сада смо у стадијуму рата када Русији није потребан Иран да би наставила рат у Украјини.

„Русија може сама да произведе дронове 'шахед'.“

У међувремену, иранско затварање Ормуског мореуза, које је закочило испоруке нафте и гаса и дигло цену горива у небеса, могло би да донесе извесно финансијско олакшање Русији, која је била поприлично оптерећена због рата у Украјини.

Руски федерални буџет ослања се на извоз нафте из земље по цени од 59 долара по барелу, али сада је цена сирове нафте значајно скочила, у једном тренутку на скоро 120 долара по барелу.

И док велики заливски произвођачи нафте смањују производњу, Русија би могла да извози више на важна тржишта као што су Кина и Индија.

„Индија је претходно била подстицана да смањи куповину руске нафте, али је управо добила неку врсту изузећа од САД да би поново могла да купује руску, макар током наредног месеца“, каже Дејвид Фајф, главни економиста у Аргусу, обавештајној компанији за светско енергетско и робно тржиште.

„А већ су у току преговори о попуштању неких санкција за руску нафту како би се ублажио део проблема.“

Погледајте видео о рату на Блиском истоку

Кина

Кина тек треба да доживи било какве драматичне последице од рата у Ирану, али ће га свакако осетити.

Само око 12 одсто сирове нафте Кина увози из Ирана, према Центру за глобалну енергетску политику.

Уједно, Кина је направила довољне залиха нафте за наредних неколико месеци и могла би лако да се обрати Русији за помоћ после тога.

Али кинески „индустрији сектор окренут извозу“ такође ће бити погођен, каже Фајф.

Чинећи око 20 одсто кинеског бруто домаћег производа (БДП) - укупна вредност робе коју земља произведеи услуга које пружи - извоз је постао кључно погонско гориво њене привреде, коју муче криза на тржишту некретнина и слаба домаћа потрошња.

Нарушени поморски саобраћај у Ормуском мореузу и око њега не представља велики проблем за Кину, али стизање до Атлантика је од кључне важности за кинеске производе који путују на Запад.

А са друге стране Арапског полуострва, мореуз Баб ел-Мандеб, који повезују Азију, Европу и Африку, претрпео је нападе јеменских Хута, наоружане милиције која ужива подршку Ирана.

„Врло је вероватно да ће саобраћај у Црвеном мору опет бити тешко погођен, са теретним бродовима из Азије на дугој пловидби који желе да стигну у Атлантски басен преусмереним око јужне Африке и Рта добре наде“, каже Фајф за ББЦ.

„Биће плаћена висока цена за то“, каже Нил Квилам, стручњак за Блиски исток у Четам хаусу, лондонској стручној групи.

„То придодаје на путовање 10 до 14 дана.

„А у зависности од робе, за просечан брод, то кошта отприлике додатних два милиона долара.“

Рат у Ирану би, међутим, могао да пружи Кини дипломатске прилике, док покушава да се позиционира као „одговорна противтежа“ Америци, каже Филип Шетлер-Џонс, из британског Краљевског института уједињених служби, за ББЦ.

Кинески председник Си Ђинпинг ће наставити да пројектује имиџ стабилног и предвидљивог глобалног лидера као контраст америчком председнику Доналду Трампу.

А сукоб би такође могао да послужи као прилика за Пекинг да „потражи назнаке“ како би Трамп реаговао на нова жаришта, међу којима и Тајван, самоуправно острво које Кина тврди да јој припада.

Земље у развоју

У огромној мери зависне од блискоисточне нафте и гаса, земље Југоисточне Азије највероватније ће бити тешко погођене ратом.

А неке од њих су већ увеле драстичне мере штедње, у нади да ће ублажити ударац по економију што је раније могуће.

У Вијетнаму, цена дизела већ је скочила за 60 одсто од почетка рата, а влада моли свакога да ради од куће уколико може.

На Филипинима, који увозе 95 одсто од своје сирове нафте са Блиског истока, запослени у јавном сектору сада раде четвородневну радну недељу, осим ако не раде у хитним службама.

Слична ограничења уведена су у Пакистану, уз изузетак банака.

Где год је то могуће, издате су наредбе за рад од куће, а универзитетска предавања су се преселила онлајн.

У телевизијском обраћању, пакистански премијер Шехбаз Шариф рекао је да је од кључне важности да се конзервирају и пажљиво деле следовања из резерви горива у земљи.

У Бангладешу, влада покушава да се избори за паничном куповином грађана.

Са дугим редовима насталим испред бензинских пумпи, уведена је куповина на следовање - 10 литара дневно за аутомобиле и само два за мотоцикле.

Али последице рата могле би да се осете и много даље од несташице енергената.

Фармери широм света зависе од вештачког ђубрива за храњење земље хранљивим материјама неопходних за узгој хране и заштиту усева од воде.

Било какво ремећење тога могло би да доведе до светске оскудице у храни.

„Тридесет одсто светске урее, врста сировине која иде у вештачко ђубриво, пролази кроз Ормуски мореуз“, каже Квилам за ББЦ.

Уреа потиче из петрохемије, која долази из процеса рафинисања сирове нафте.

Дакле, ако уклоните 30 одсто урее са светског тржишта, то ће имати материјалне последице по доступност хране у свету."

После напада на његова постројења, КатарЕнерџи, један од највећих светских извозника гаса и произвођач урее за вештачко ђубриво, морао је да прогласи вишу силу, хитну меру која омогућава компанијама да привремено зауставе производњу и испоруке.

„Можете јасно да видите какав ће бити утицај што се тиче доступности хране, што се тиче инфлације, за шест до девет месеци“, каже Квилам.

„Можда се то неће још материјализовати, али како усеви буду имали проблема или како фармери буду имали проблема са набавком вештачког ђубрива, почећемо да примећујемо дугорочније последице.“

Погледајте видео: Редови за гориво на бензинским пумпама у многим земљама

Додатно извештавање: ББЦ Хинду и Елизавета Фокт, ББЦ на руском