Технологија и интернет: Мало познате људске приче иза идејних решења емоџија

Можда не размишљате превише о емоџијима које сваки дан користите у текстуалним порукама, али иза њих се крију неке потресне људске приче.

„Музика мог оца је музика поруке, да се свет пробуди из учмалог дремежа", каже реге музичар Ендрју Тош, говорећи из свог дома у Кингстону, на Јамајци.

Његов отац Питер Тош био је један од тројице оснивача бенда из шездесетих The Wailers, заједно са Бобом Марлијем и Банијем Вејлером.

Прича Питера Тоша нема срећан крај - он је убијен у стравичном нападу осамдесетих, али је за собом оставио и музичко и политичко наслеђе.

А ако отворите вашу емоџи тастатуру и потражите „левитацију", наћи ћете сићушну слику човека у свечаном црном оделу, са шеширом и наочарима.

То је Питер Тош.

Ниембе Макинтош, ћерка Питера Тоша, стара се о његовој задужбини.

Она каже да наслеђе њеног оца говори о правди и људским правима, и она је поносна што наставља његово дело.

„Он није само желео да људи плешу - он је желео да плешу на звуке властитог политичког буђења", каже.

Отима јој се смех изненађења кад чује да је њен отац овековечен у емоџију.

„Нисам то знала… али знам ту слику на којој је заснован, слику Боба, Банија и мога оца у оделима, мој отац ту делује заиста висок", каже,

Било је то изненађење и за њеног брата Ендрјуа.

„Ох, кул!", каже он.

„Ја заправо знам ту слику.

„Млада верзија Питера Тоша", наводи.

Како је, дакле, реге легенда завршила као емоџи?

Историја Веб(дингс)а

То је прича која нас из Кингстона на Јамајци сели у кишовити Сијетл у Сједињеним Америчким Државама - конкретно, до седишта Мајкрософта средином деведесетих.

У оно доба, тек је започињала револуција личних рачунара и типограф Винсент Конер радио је на новим фонтовима.

Међу писмима које је осмислио било је Вебдингс - фонт заснован на сликама замишљен да се користи на раним веб страницама.

Конер је био велики љубитељ музике, нарочито ска бендова.

Једна од његових омиљених група био је енглески ска бенд The Specials.

Њихова издавачка кућа 2 Tone Records, имала је лого заснован на раној слици групе The Wailers.

На фотографији, Питер Тош стоји леђима уз леђа са Бобом Марлијем, зурећи у објектив у тамном оделу, кравати и наочарима за сунце.

Дизајнер 2 Tone Records је узео ту слику као инспирацију.

И тај лого је Конер прилагодио две деценије касније за Вебдингс.

У његовој верзији, човек у оделу скаче, или прецизније игра пого - плес популаран међу обожаваоцима групе Specials - и требало је да представља „скок" са једне стране на другу.

Годинама касније, многи симболи Вебдингса кодирани су као емоџији и објављени на сваком паметном телефону и технолошкој платформи на свету.

Конер је нацртао многе од наших других симбола.

„Освртали смо се око себе и цртали оно што видимо", каже он, звучећи изненађен трајним наслеђем његових цртежа.

„Касетофон је био мој касетофон.

„Симбол планине је био Маунт Рејнер (близу Сијетла).

„Био сам поносан кад сам схватио да смо постали део нечег посебног", каже.

Упознајте студента који прави емоџије:

Емоџи успомене

Уникод, група из Силицијумске долине, одобрава емоџије и уврштава их у званични сет.

За Јијинг Лу и друге попут ње, има нечег посебног у томе што је уврштена.

Она је дизајнерка рођена у Шангају чијих је неколико предлога укључено у званичну тастатуру.

Кнедла, штапићи за јело, колачић среће, кутија за храну за понети, чај са куглицама боба су њени и одсликавају део њеног идентитета као Кинескиње која живи у САД.

Она је страствена по питању истраживања значења симбола и проширивања културолошких видика код људи и поносно нам говори о њеној вези са заједницом из кинеске четврти у Сан Франциску.

Али најзначајнији емоџи на ком је Јијинг радила није референца на храну из њене културе.

То је паун.

Пре неколико година, на конференцији за емоџије, упознала је Ирену Чо, Американку корејског порекла која је директорка маркетинга и водитељка подкаста у Сан Франциску.

Ирена је радила у Холивуду и за ресторански ланац Бурма лав.

Њих две су се одмах зближиле.

Ресторани Бурма лав били су украшени мотивима паунова и Јијинг се запитала зашто.

Након што је открила да паун има дубоку симболику у бурманској култури, њих две су одлучиле да једног дана предложе емоџи са пауном.

Али конференција, и рок за предлоге те године, завршавали су се наредног дана.

Њих две су одлучиле да раде на њему читаву ноћ.

Јијинг је радила на цртачком дизајну, а Ирена на писаном предлогу.

Предали су емоџи пауна свега неколико минута пре него што је истекао рок за пријаве.

Неколико месеци касније, Уникод је саопштио да је емоџи са пауном ушао у ужи избор.

Кад је Јијинг контактирала Ирену да подели с њом добре вести, није добила никакав одговор.

„Послала сам јој поруку: 'Хеј, види ти то! Десиће се!', али ми се она није јавила."

Око годину дана касније, Јијинг је видела штанд ресторанског ланца на неком догађају у Сан Франциску и распитала се на њему за Ирену.

Ирена је изненада и трагично умрла од можданог удара који је изазвала болест мојамоја, стање од ког је патила већ неко време.

Њена смрт била је шок за њену породицу и пријатеље која се догодила док се она спремала да путује у Бурму.

То се десило истог месеца кад је емоџи ушао у ужи избор.

Многи њени пријатељи нису ни знали да је она предложила емоџи.

„Био је то мали знак с неба", каже Брук Ли, бивша Мис Универзума и блиска Иренина пријатељица, кад јој је кажемо да је мали паун у њеном телефону рад њене пријатељице.

„То је као да она говори: 'Ћао! Још сам ту, ни смрт не може да ме заустави.'"

Емоџији су можда прости симболи или забаван начин да учините поруке веселијим, али за Брук, Јијинг и многе друге, они су и нешто много више.

„Ирена би сигурна била поносна", каже Брук.

„Заступљеност је важна.

„Ствари које помажу да видите да сте виђени су важне", каже.

Јијинг се слаже с тим.

„Стварно ми је драго што сам могла да поделим ову причу с вама", смешка се она, срећна што се присетила пријатељице.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]