Избори у Француској: „Макрон неће моћи да шаље војску у Украјину ако ми направимо владу", каже Марин Ле Пен

Марин Ле Пен, лидера Националног окупљања, рекла је да председник Емануел Макрон неће моћи да пошаље војску у Украјину ако њена странка буде освојила већину на изборима и потом добије мандат да прави нову владу.

„То што је председник командант оружаних снага је само почасна титула, премијер је тај који управља", рекла је она уочи првог круга ванредних парламентарних избора у Француској у недељу, 30. јуна.

Према последњим истраживањима јавног мњења, Национално окупљање, који Макрон и левица називају 'екстремистичком странком', могло би да победи на изборима са 36 одсто гласова, али не би има довољно за апсолутну већину потребну за контролу скупштине, самим тим и прављење владе.

Као председник, Макрон је врховни командант, а та позиција игра кључну улогу у међународној и одбрамбеној политици земље.

Од почетка руске инвазије фебруара 2022. године, Макрон је један од најгласнијих заговорника подршке Украјини, а изјавио је једном приликом и да је једна од могућности слање војске „ако Русија настави офанзиву".

Поручио је и да Русија не сме да победи у Украјини.

Његову идеју је подржало неколико земаља Европске уније, али има и гласних противника.

У интервјуу за француски лист Телеграм, Ле Пен је рекла да ће, ако лидер Националног окупљања Жордан Бардела постане следећи премијер Француске, овлашћења председника Макрона бити смањена.

„Жордан нема намеру да се свађа са њим, али је ставио црвене линије - председник неће моћи да пошаље војску (у Украјину)", нагласила је.

Ако Национално окупљање освоји апсолутну већину у скупштини, она каже да би Макрон имао мало избора осим да да мандат за прављење владе 28-годишњем лидеру те странке Бардели.

То би значило поделу власти, позната и као кохабитација, између председника и владе, што се у Француској није десило од 2002. године.

Без 289 места потребних за апсолутну већину у скупштини, Бардела је рекао да неће бити премијер јер би већина била нестабилна.

Најновије истраживање јавног мњења, са значајним узорком од скоро 12.000 бирача, сугерише да би Национално окупљање могло да освоји потенцијалних 36 одсто гласова, појачан бројним кандидата из редова конзервативних републиканаца који му дају подршку.

Брис Тентурије из агенције Ипсос каже да анкета показује „невероватно моћан блок око Националног окупљања".

Уочи избора, оглашавају се и највеће француске спортске звезде.

„Наравно, избори су лична ствар сваког. Али ја желим да се дистанцирам од екстрема, који нису правац за земљу попут наше", изјавио је 20-годишњи кошаркаш Виктор Вамбењама који игра у америчкој НБА лиги.

Прошле недеље, и капитен француске фудбалске репрезентације и највећа звезда тима Килијан Мбапе, огласио се са Европског првенства у Немачкој, позивајући младе гласаче да кажу не„екстремистима", за које је рекао да су „пред вратима моћи".

Левичарски Нови народни фронт је на другом месту у анкетама, иза Националног окупљања, Макронова Ренсанса (Обнова) је на трећем.

Макронов савезник Франсоа Бајру оптужио је Марин Ле Пен да доводи у питање овлашћења председника које има према Уставу, а који му дозвољава да поставља људе на кључне позиције у цивилним и војним структурама и омогућава му да командује оружаним снагама и саветом за одбрану.

На то му је Ле Пен одговорила на друштвеној мрежи Икс, написавши да не доводи у питање моћ председника да шаље војску у иностранство, већ само да премијер „има контролу над буџетом и средства да му се супротстави".

Украјински премијер Владимир Зеленски изразио је уверење да ће Француска наставити да подржава Кијев после избора и да ће следећа влада „наставити да свеобухватно подржава Украјину како на бојном пољу тако и на историјски неповратном путу земље ка Европској унији".

У предизборној телевизијској дебати ове недеље, Жордан Бардела је рекао да ће његова странка наставити да подржава Украјину, али да неће слати ракете дугог домета или француске војнике.

Национално окупљање, тачније Марин Ле Пен, раније је имало блиске везе са Русијом, али је странка променила став када је Москва почела рат против Украјине.

Макрон је расписао ванредне парламентарне изборе после дебакла на изборима за Европски парламент.

Само сам након што је саопштено да је Национално окупљање победило на тим изборима, Макрон се обратио нацији и рекао да распушта скупштину и расписује ванредне изборе - први круг је 30. јуна, други 7. јула.

Неколико Макронових савезника отворено је оспорило његову одлуку да распише ванредне изборе, а пред младог премијера Габријела Атала је стављен тежак задатак да се бори у кампањи у тренутку када рејтинг и популарност Макронове странке опада.

Бираче највише занима економија, односно растући трошкови живота, али је високо на листи и питање имиграције, што је једно од кључних тачака којима се бави Национално окупљање.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]