Избори за Европски парламент 2024: Политички потрес - тежак пораз за Шолца и Макрона

Политички потрес у Европи изазван изборима за нови сазив Европског парламента, на којима су највећи губитници француски председник Емануел Макрон и немачки канцелар Олаф Шолц.

Према предвиђањима, десничарске партије су забележиле одличне резултате и у Француској и у Немачкој, земљама стубовима Европске уније.

Добре резултате, десница је забележила у још неким земљама ЕУ.

Због тешког пораза његове странке од десничарског Националног окупљања, Макрон се хитно обратио нацији и саопштио да је распустио парламент и да ће расписати ванредне националне изборе за 30. јун и 7. јул.

Урсула фон дер Лајен, чија је партија најбоље прошла на изборима у Немачкој, најавила је кандидатуру за нови мандат председнице Европске комисије, мада је италијанска премијерка Ђорђа Мелони поручила да је још рано да се говори о томе.

Избори за Европски парламент трајали су од 6. до 9. јуна у земљама чланицама ЕУ.

Право гласа имало је 360 милиона Европљана, а нови сазив Европског парламента убудуће ће имати 720 посланика, што је 15 више него до сада.

Изласност бирача широм Европе била је 51 одсто, прве су процене Европског парламента.

То је незнатно више него 2019. године (50,66 одсто).

Млади са 16 и 17 година први пут су могли да гласају у Немачкој и Белгији, чиме се увећава број гласова европских младих.

Млади Аустријанци и Малтежани већ неко време могу да гласају са 16 година, док Грци то могу да учине са 17.

Само у Немачкој процењује се да је око 1,4 милиона нових гласача од 16 или 17 година.

Десничарска АфД тврди да је успела да привуче младе, пре свега мушкарце, кроз кампање на друштвеним мрежама попут ТикТока.

Француска

Велико славље у седишту Националног окупљања, странке деснице коју је основала Марин Ле Пен, након што је објављено да је освојила највише гласова - више од 30 одсто, показују излазне анкете.

Никада до сада ова странка није успела да добије толико.

Ренесансна странка председника Макрона заузима друго место са 15,2 одсто, док су социјалисти, под вођством Рафаела Глуксмана, добили 14 одсто.

У обраћању присталицама, млади лидер Националног окупљања Жордан Бардела позвао је Макрона да распусти парламент и распише ванредне изборе.

Французи су донели пресуду на коју се не може уложити жалба, био је сликовит Бардела.

„Французи су изразили жељу за променом. Ова јасна порука европским лидерима показује вољу Француза који желе Европа промени курс.

„Ветар наде дува над Француском, а ово је само почетак", рекао је Бардела.

„Председник не може да остане глув на поруку коју је вечерас послао француски народ", додао је он.

Осим Националног окупљања, Макронове странке и социјалиста, у Европски парламент ће ићи и представници левичарске странке Непоколебљива Француска (8,3 одсто гласова бирача), крајње десничарске странке Ерика Замура (5,5 одсто), а могуће и Зелени који су сада на 5,2 одсто (пет процената је изборни праг).

Излазност у Француској била је отприлике 51 одсто, за нијансу већа него 2019. године када је била 50,12 одсто.

Бардела, који има 28 година, био је велики адут Националног окупљања, и била му је поверена кампања за ЕУ изборе.

Власт је толико озбиљно схватила Барделу да је на телевизијски дуел са њим изашао и премијер Габријел Атал, нападајући блиске везе Националног окупљања са Русијом.

Недуго после обраћања Барделе, Макрон је најавио расписивање ванредних парламентарних избора у Француској.

Марин Ле Пен, лидерка Националног окупљања, поздравила је одлуку Макрона и рекла да очекује победу на националним изборима.

„Спремни смо да преузмемо власт ако нам Французи дају поверење... Спремни смо да искористимо моћ, да окончамо масовну миграцију, да дамо предност куповној моћи, спремни смо да Француска поново живи", рекла је она.

Немачка

Највећа трка била је у Немачкој, где се бирало 96 од 720 чланова будућег Европског парламента.

Конзервативци Урсуле фон дер Лајен из коалиције ЦДУ-ЦСУ и крајња десница у Немачкој славе, поручујући да је ово крај Шолцове левичарске владе, уочи националних избора 2025. године.

Према прелиминарним резултатима, десничарска Алтернатива за Немачку (АфД) заузела је друго место на изборима за Европски парламент у Немачкој, победивши СПД левог центра канцелара Олафа Шолца и његове коалиционе партнере Зелене.

Предвиђа се да ће најјача странка бити конзервативна ЦДУ/ЦСУ са 30 одсто.

За разлику од Француске, Олаф Шолц је преко портпарола поручио да неће бити ванредних избора.

Нови парламентарни избори у Немачкој биће одржани тек на јесен 2025, осим ако притисак на Шолца не буде још снажнији.

Зелени и СПД постигли су слабије резултате него 2019, са предвиђених 12,5 одсто, односно 14 одсто.

Предвиђа се да ће АфД освојити 16 одсто, што је пет процената више него 2019.

Крајња десница је добро прошла у источној Немачкој, утрвши пут, кажу лидери АфД, ка победи на регионалним изборима у септембру.

Слични резултати су и у Аустрији, јавља ББЦ-јева дописница из Беча Бетани Бел.

Према излазним анкетама, крајње десничарска Партија слободе, ФПО, освојила је највише гласова у Аустрији - 27 одсто.

Италија

Огроман натпис Grazie (Хвала) и букет цвећа за италијанску премијерку Ђорђу Мелони савршено су описали атмосферу у просторији где је њена партија Браћа Италије чекала резултате.

У односу на националне изборе, Браћа Италије су сада добиле још већу подршку - 28,8 одсто гласова (24 места у Европском парламенту).

То је много боље од опозиције левог центра, Демократске партије, која је на 24,1 одсто (20 места).

Напред Италија (Forza Italia) и Лега Матеа Салвинија, коалициони партнери Браће Италије у италијанској влади, такође су добро прошле - 10,8 одсто, односно осам одсто.

То практично значи да су партије десне коалиције, која је на власти у Италији, добиле нешто мање од 50 одсто подршке италијанских грађана.

Странка Ђорђе Мелони остварила је чак четири пута бољи резултат него 2019. када је узела само 6,4 одсто гласова (шест места) чиме јој је ојачана позиција у Бриселу, са великим утицајем на могући реизбор председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен.

Мађарска

Фидес, странка премијера Виктора Орбана, добила је највише гласова, али је и остварила најслабији резултат на изборима за Европски парламент.

Са страначке бине, Орбан није пропустио прилику да пецне Брисел., наводећи да су Мађари на овим изборима показали да ће „казнити оне који у Бриселу раде против сопствене земље".

„Да сумирамо резултате избора за ЕП, можемо да пошаљемо телеграм Бриселу у којем пише стоп миграцијама, стоп наметању приче о роду, стоп рату, стоп Соросу, стоп Бриселу", рекао је Орбан.

Хрватска

Александар Миладиновић, новинар ББЦ-ја на српском, из Загреба

Гласало се и у Хрватској, најмлађој чланици ЕУ, али интересовање за изборе је било врло ниско.

Свега неколико билборда, понека телевизијска реклама и бледа онлајн кампања.

Гласачи у Хрватској четврти пут су бирали 12 представника земље у Европском парламенту у атмосфери која није наликoвало уобичајеним предизборним трзавицама у некадашњој југословенској републици.

У такозваној суперизборној години, где су хрватски бирачи најпре већ одлучили о посланицима у државном парламенту, а крајем године их чека гласање на председничким изборима, европско гласање протекло је у приличној сенци.

Бирачи су могли да се определе за једну од чак 25 листа на којима је било 300 кандидата тако што су један глас дали листи, а други су могли да доделе појединцу за кога су желели да буде међу посланицима новог сазива Европског парламента.

Због тога и подаци о ниској излазности нису велико изненађење - у готово свим областима, осим у једној, одзив није добацио ни до 20 одсто.

Традиционалну борбу за 12 мандата водиле две највеће хрватске странке, владајућа Хрватска демократска заједница (ХДЗ) и Социјалдемократска партија (СДП).

Излазне анкете показале су да је највеће поверење бирача опет добила ХДЗ - 33,74 посто гласова бирача, пренела је Хрватска телевизија.

Социјалдемократска партија и партнери су добили 27,81 посто гласова.

Десничарски Домовински покрет, који је ушао у нову хрватску владу, добио је 8,67 одсто гласова, док је зелено-лева странка Можемо освојила 5,84 одсто гласова бирача.

Успеху се нису надале само традиционалне странке, већ је на бирачком листићу и тим једне познате хрватске инфлуенсерке, која је предводи листу младих заинтересованих за европска изборна питања.

„Ко не прегледа понуду, може да помисли да нам се политичари и не обраћају, али могу се пронаћи заиста добри ставови", каже Михаела Станић из Осијека за ББЦ.

Рекла је и да се на почетку ништа неће променити, али да ствари могу да се мењају и из Европског парламента.

„Ми смо генерација која је у школи много учила о Европској унији, имали смо прилику и да путујемо, па зато мислим да људи ипак понешто знају", рекла је 24-годишњакиња за ББЦ.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пољска

Предвиђа се да ће центристичка Грађанска коалиција (КО) пољског премијера Доналда Туска победити на изборима за Европски парламент, према излазној анкети објављеној након што је гласање завршено у 21 сат.

Про-ЕУ КО освојио је 38,2 одсто, испред главне опозиционе странке Право и правда (ПиС) са 33,9 одсто гласова.

Ако ови резултати буду озваничени, Туск ће прекинути низ евроскептичне ПиС која је победила у последњих девет избора заредом, међу којима и на парламентарним изборима у октобру и локалним изборима у априлу.

Међутим, ПиС није успео да направи договор са коалиционим партнерима да формира власт.

Мала крајње десничарска партија Конфедерација је трећа са 11,9 одсто, бележећи значајно повећање подршке у односу на њен резултат из 2019. од 4,55 одсто.

Два млађа партнера у Тусковој коалицији, аграрни конзервативци Трећи пут и Левица, нашли су се на четвртом и петом месту на изборима за Европски парламент са 8,2 одсто и 6,6 одсто.

Шпанија

Излазне анкетеу Шпанији показују да се Социјалистичка радничка партија (ПСОЕ) премијера Педра Санчеза бори за прво место са конзервативном Народном партијом (ПП).

Санчезова странка има између 20-22 места (у поређењу са 21 у 2019.), Народна партија има 21-23 (у поређењу са 13 у 2019.).

Тврдо десни Вок је на трећем месту, са 6-7 места, што је благи напредак у односу на прошле изборе.

Левичарски савез Сумар, млађи партнер у шпанској влади, има 3-4 места, док Подемос има 2-3, према истој анкети.

Белгијанци су уз европске, гласали и на савезним и регионалним изборима.

Гласање у Белгији је обавезно, а 16-годишња принцеза Елеонора гласала је на европским изборима заједно са принцезом Елизабетом и два брата.

Ипак, мало је ентузијазма међу младим Белгијанцима на гласању у граду Алсту.

Фламс Беланг славила је раније у том месту, иако ниједна странка није желела да сарађује са њима.

Симона, млада гласачица, каже да се младим људима посебно свидела њихова мигрантска политика „јер воле њихове ставове према људима који долазе из иностранства".

Холандски антиисламски популиста Герт Вилдерс посетио је Алст да би подржао Фламс Беланг.

Холандски гласачи дужност су обавили у четвртак, а излазне анкете показују да његова странка заостаје за зелено-левим савезом.

Данска

За разлику од тренда у другим европским земљама, у Данској се предвиђа победа левичарске странке.

Према излазној анкети, очекује се да Социјалистичка народна партија освоји највише гласова (18,4 одсто), што би јој дало три од укупно 15 места колико ова земља има у Европском парламенту.

Ова странка је сада у предности над социјалдемократама, које предводи премијерка Мете Фредериксен, али ће и они имати три места.

Излазне анкете указују да је странка десног центра Либерали претрпела ударац.

Она је партнер у коалиционој влади и очекује се да ће изгубити два од досадашња четири места.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]