Избори за Европски парламент: Зашто су важни и како функционишу

Европљани из 27 земаља гласају у јуну на изборима који ће имати велики утицај на читаву Европску унију и шире.

Око 400 милиона гласача има право да изађе на изборе, од Финске на северу до Кипра на југу, од Ирске на западу до Бугарске на истоку.

Улози су састав следећег Европског парламента, директна веза између Европљана и институција ЕУ.

Зашто су ови избори важни?

Како Европљани гласају обликоваће правац у ком ће се ЕУ кретати наредних пет година, по питању климатских промена и миграције, већих интеграција или појачаног национализма.

Десничарске и ултрадесничарске странке оствариле су огромне успехе широм Европе, а тај заокрет удесно највероватније ће се одразити и на следећи Европски парламент.

Парламент, са седиштем у Бриселу и Стразбуру, усваја законе који утичу на животе грађана ЕУ, а посао му је да одобри годишњи буџет, који је ове године достигао 189 милијарди евра.

Резултат избора такође има утицаја на то ко ће бити председник Европске комисије.

Како функционишу избори?

Гласање почиње у четвртак 6. јуна у Холандији, следе Ирска и Малта наредног дана, а затим Летонија и Словачка у суботу.

Многе земље чланице ЕУ гласају у недељу 9. јуна.

Већина гласања одвија се у једном дану, мада Чеси за гласање имају и петак и суботу, а Италијани гласају у суботу и недељу.

Белгијанци у недељу не гласају само за европске изборе, већ и на националним и регионалним изборима такође.

У већини земаља ЕУ морате да имате 18 година да бисте гласали, али ако имате 16 можете да гласате у Немачкој, Аустрији, Белгији и на Малти, док је у Грчкој минимална старосна граница 17 година.

У малом броју земаља, међу њима Луксембургу и Бугарској, гласање је обавезно.

Резултати се одређују пропорционалним заступањем, тако да је сваки глас важан, мада неке земље имају минимални изборни праг од пет одсто.

Просечна излазност 2019. године била је 50,7 одсто.

До краја 9. јуна, биће јасно које партије су освојиле 720 посланичких места у Парламенту, 15 више него 2019. године.

Велика Британија је учествовала на последњим европским изборима пре него што је изашла из ЕУ, а нека од њених посланичких места су од тада расподељена или сачувана у резерви ако се ЕУ буде проширила.

Број чланова Европског парламента које има свака земља пропорционалан је њеном броју становника.

Немачка, најмногољуднија земља ЕУ, има их 96.

Малта, Луксембург и Кипар имају минимални број од по шест посланика.

Колико је важан Европски парламент?

Као једина институција ЕУ коју директно бирају гласачи из свих 27 земаља, она повезује европске грађане са друге две велике институције: извршном граном ЕУ - Европском комисијом - и Саветом, састављеним од министара из влада ЕУ.

Европски парламент одређује правац закона и политике ЕУ изменама и усвајањем закона и одлучивањем о међународним споразумима и проширењима.

Он мора да одобри годишњи буџет ЕУ и може да затражи од Комисије да предлаже законе.

Чланови парламента надгледају рад Комисије и Савета.

Они деле одговорност са Саветом за усвајање закона које предлаже Комисија.

Већина посланика седи у политичким групама које по организацији варирају од левице до деснице, уместо према националности, тако да често морају да жонглирају између верности партији или матичној земљи.

Које су главне политичке групе?

Традиционално су две највеће Европска народна странка (ЕПП) десног центра и Напредни савез социјалиста и демократа (СиД) левог центра, али зато и друге групе постају све значајније.

Либералне групе Обновимо Европу и Зелени/Европска слободна алијанса биле су следеће највеће у протеклом сазиву парламента, али су друге две групације бациле око на тај положај.

То су посланички клубови Европски конзервативци и реформисти (ЕЦР) и Идентитет и демократија (ИД).

Још две мање групе такође играју велику улогу.

Једна је мала левичарска групација ГУЕ/НГЛ, а друга су посланици који нису припадници ниједног клуба - од чланова мађарског националистичког Фидеса до шачице сепаратиста из шпанске Каталоније.

На шта треба обратити пажњу на овим изборима?

Иако је главна сврха јунских избора одлучивање о саставу парламента, гласачи често користе прилику да пошаљу поруку њиховим властитим националним владама.

Од Италије до Француске, од Аустрије до Белгије, од Немачке до Холандије и шире, странке на крајњој десници бациле су око на амбициозан улов.

Анкете показују да би две групе на крајњој десници, ЕЦР и ИД, могле да претекну леви центар и постану друга најјача снага у Парламенту.

Све до сада десни центар је обично сарађивао са левим центром, али би ЕПП могао да се нађе под притиском да потражи нове савезнике ако леви центар не буде добро прошао на изборима.

Померање удесно могло би да укочи планове за нове законе о клими и одрживости, и да утиче на социјалне и економске законе.

То би такође могло да остави трага на снажну подршку финансијској и војној помоћи Украјини.

Бирање следећег шефа Комисије

Један од задатака нових посланика биће избор председника Европске комисије.

Актуелна председница Урсула фон дер Лајен кандидовала се за реизбор.

Двадесет седам шефова држава или влада из ЕУ, познати као Европски савет, уважиће изборне резултате а потом номиновати кандидата, чије ће име потом бити представљено Парламенту.

Кандидата ће морати да одобри више од 50 одсто посланика.

Политичке групације у ЕУ могле би да искористе систем „водећих кандидата" - Spitzenkandidaten на немачком - као што су то учиниле 2014. године.

Према том принципу, свака група предложи председничког кандидате пре избора и група са највише освојених посланичких места потом има мандат да изабере председника Европске комисије.

Али пре пет година, национални лидери ЕУ одлучили су се за Фон Дер Лајен иако она није била кандидаткиња.

А они би и овај пут могли да заобиђу Spitzenkandidaten.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]