Турска и политика: Све дубља економска криза у земљи подстиче Ердогана да се окреће Западу

Реџеп Тајип Ердоган je извео хитри политички заокрет направивши велики корак ка отопљавању односа са Западом у тренутку када тражи решења за дуготрајну и дубоку економску кризу.

Запањио је савезнике у НАТО-у када је почетком прошле недеље изненада одустао од дуготрајне блокаде захтева Шведске за чланство у војном савезу.

Само неколико сати пре него што је стигао у Литванију, осудио је шведску владу јер, како је рекао, није учинила довољно да заустави тероризам.

Изненадном променом става, поново изабрани председник Турске јасно је нагласио жељу да поправи дипломатске односе са Западом и да пружи уверавања страним инвеститорима који су последњих година напуштали земљу због економских проблема.

„Управо је то Ердоган - ниоткуда прави изненадни заокрет у политици и реторици.

„Било који други политичар би због таквог заокрета трпео последице, али њему то иде у корист", рекао је Бату Чоскун, политички аналитичар истраживачког центра Института Садик у Анкари.

У замену за овај изненадни обрт, Ердоган је добио чврста обећања од Шведске, САД, НАТО, па чак и од Европске уније (ЕУ).

Турска се сада нада испоруци дугоочекиваних борбених авиона Ф-16 из Сједињених Држава, а Ердоган каже да се Брисел изјаснио „позитивно" у погледу наставка поступка придруживања Анкаре ЕУ и разматрања либерализације визног режима.

Брзина којом је Ердоган променио став тумачи се као јасан знак да заузима конструктивнији приступ према савезницима на Западу који годинама изражавају забринутост због назадовања демократије у Турској.

Било је много прилика за фотографисање на самиту НАТО-а са Француским председником Емануелом Макроном, британским премијером Ришијем Сунаком и немачким канцеларом Олафом Шолцом.

У једном од обраћања, амерички председник Џозеф Бајден истакао је управо билатерални састанак са Ердоганом, после година резервисаног става према турском председнику.

„Мислим да се после избора Ердоган осећа самоувереније у односима и са Русијом и са Западом", каже политички аналитичар Бату Чоскун.

Самоуверен у иностранству, али се код куће суочава се неодложним питањем опоравка посрнуле привреде.

Управо је то био и његов највећи проблем на изборима на којима је победио после жестоке борбе у историјском другом кругу гласања крајем маја.

„Посао не иде тако добро", каже Бурхан Моркоч, пекар који 17 сати дневно у пећи на дрва пече пецива налик ђевреку, позната као симит.

„Све је поскупело... људи су некада куповали два, сада купују један. Потражња је опала", додаје.

То је зато што је инфлација у земљи већ дуже време нешто мања од 40 одсто, што је пад у односу на врхунац од 85,5 који је забележен у октобру 2022. године.

Лира, национална валута, овог лета достигла је рекордно ниске вредности у односу на амерички долар.

Док су централне банке широм света дизале каматне стопе да би зауставиле раст цена, Ердоган се опирао том потезу, тврдећи управо супротно - да би више стопе изазвале раст цена.

Уместо тога, вршио је притисак на Централну банку Турске да задржи ниске трошкове задуживања.

Бурхан Моркоч са три брата води малу пекару у истанбулском насељу Кадикој.

Закуп објекта у овој области је порастао за 400 одсто у последњих годину и по дана, жали се он.

У истом периоду, цене других сировина потребних за његов посао су вртоглаво порасле - дрва за пећ су поскупела за 900 одсто, брашно скоро 500 одсто, квасац 255 одсто, а семенке сусама скупље су за 150 процената.

Да би се помогло привреди, турски министар финансија Мехмет Шимшек, ветеран са Волстрита кога је Ердоган именовао на ту функцију прошлог месеца, обећао је да ће поново водити „рационалну економску политику".

Заједно са новоименованом гувернерком централне банке Хафизе Гаје Еркан, која такође има искуство са Волстрита, подигао је каматне стопе са 8.5 на 15 одсто, што је било прво повећање у последњих 27 месеци.

Али пекар сумња да политичари разумеју хитност решавања проблема за послове као што је његов.

„Дођи и проведи овде 18, 20 сати стојећи. Спавам три сата. Нека дође он [Мехмет Шимшек] да ово ради. Лако је седети у фотељи и доносити одлуке. Не иде то тако", каже он.

На повратку са самита НАТО-а у Литванији, Ердоган је пажњу држао на обећању датом турском становништву да ће оживети привреду и да ће земља опет бити економски успешна.

„Поново ће инфлација бити једноцифрена", рекао је новинарима у авиону из Литваније.

Економисти кажу да ће за опоравак турске привреде која је у дефициту 900 милијарди долара бити потребно време и стрпљење.

„Заиста нема брзог, магичног лека на видику.

„Морају се одредити приоритети и извршити тријажа", рекао је Мурат Гулкан, шеф ОМГ Капитал адвајзорс, мале инвестиционе фирме са седиштем у Истанбулу.

„То подразумева увођење строге монетарне политике, што је у политичком смислу непожељно", додаје он.

Турска мора и да поврати поверење страних инвеститора.

Дефицит текућег рачуна платног баланса у првих пет месеци ове године достигао је рекордних 37.7 милијарди долара, што значи да је вредност увоза била изразито већа од извоза.

Решење овог проблема Ердоган не тражи само на Западу.

Следеће недеље ће посетити Саудијску Арабију, Катар и Уједињене Арапске Емирате.

„Поново гледамо ка Западу. Иза леђа нам је Русија", изјавила је економисткиња Ирис Чибре.

Ердоган је недавно разљутио Русију када је дозволио украјинском председнику Владимиру Зеленском да кући поведе пет војних команданата који је требало да остану у Турској до краја рата.

Кремљ је чак упозорио Турску да не гледа на Европљане кроз ружичасте наочари.

Али Ердоган планира да угости и руског председника Владимира Путина у августу и нада се да ће убедити Русију да спасе Црноморски споразум који истиче следеће недеље и који Украјини омогућава извоз житарица.

Аналитичар Бату Чоскун сматра да Ердоган покушава да одржи равнотежу и да не жели да изгуби подршку Русије.

„Тај однос неће бити тако лако замењен наводним јачањем односа са Западом".

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]