НАТО и Русија: Турска пристала да Шведска постане чланица западне војне алијансе, Украјина мора да чека

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган пристао је да подржи настојања Шведске да се придружи НАТО-у, изјавио је шеф војне алијансе Јенс Столтенберг.

Рекао је да ће турски лидер проследити кандидатуру Шведске парламенту у Анкари и „обезбедити ратификацију".

Шведски премијер Улф Кристерсон је рекао да је „веома срећан".

„Ово је добар дан за Шведску", додао је.

Скандинавска земља је више од 200 година била војно неутрална, али је маја 2022. године поднела захтев за чланство у НАТО у жељи да, образложено је, побољша безбедност и стабилност у северној Европи после руске инвазије на Украјину.

Турска је месецима блокирала кандидатуру Шведске, оптужујући је да пружа уточиште курдским екстремистима.

Као једна од 31 чланице НАТО-а, Турска има право да уложи вето на захтев било које нове земље која жели да се придружи алијанси.

Украјина на чекању

Лидери земаља НАТО-а на самиту у Литванији најавили су да ће Украјина у будућности постати чланица алијансе и да неће морати да испуњава дугорочни, такозвани „акциони план" кандидата, али нису навели услове и нису званично позвали Украјину, како се Зеленски надао.

„Нико не жели светски рат, што ми разумемо. Ми смо цивилизовани људи, јасно је да не можемо да постанемо члан НАТО-а док рат траје", признао је Зеленски.

Јенс Столтенберг, генерални секретар НАТО-а рекао је у уторак да се рок за чланство Украјине скраћује, али без конкретних датума.

У саопштењу, НАТО наводи да приступање Украјине треба убрзати, али да неће бити омеђено временским оквиром.

Кијев прихвата да не може да се придружи НАТО-у док је у рату са Русијом, али жели да се придружи што пре после завршетка борби.

Неки страхују да би готово аутоматско учлањење Украјине дало ветар у леђа Русији да појача агресију и продужи рат.

У знак подршке Кијеву, коалиција од 11 земаља почеће обуку украјинских пилота за управљање борбеним авионима Ф-16 у центру који ће бити оформљен у Румунији у августу, рекли су званичници.

За чланство могу бити потребне деценије, али Украјина жели много бржи временски оквир

Портпарол Кремља Дмитриј Песков упозорио је у понедељак да би чланство Украјине у НАТО-у имало „негативне последице по целокупну безбедност Европе".

Украјинско чланство би „представљало апсолутну опасност, претњу за нашу земљу, што ће нас натерати на прилично чврсту и јасну реакцију", рекао је Песков.

Реагујући на вест о одлуци Туркске у вези са кандидатуром Шведске, амерички председник Џозеф Бајден рекао је да поздравља одлуку Ердогана да обезбеди „брзу ратификацију".

„Спреман сам да радим са председником Ердоганом и Турском на јачању одбране и одвраћања у евроатлантској области.

„Радујем се што ћу дочекати премијера Кристерсона и Шведску као нашег 32. савезника у НАТО-у", наводи се у саопштењу Беле куће.

Немачка министарка спољних послова Аналена Бербок написала је на Твитеру: „Са 32. чланице, сви смо безбеднији заједно".

Британски премијер Риши Сунак рекао је да би придруживање Шведске „све нас учинило безбеднијим".

Столтенберг је споразум саопштио у понедељак касно увече после разговора турског и шведског лидера у литванској престоници Вилњусу.

Шеф НАТО-а је то описао као „историјски корак", али је нагласио да се не може дати „јасан датум" када ће се Шведска придружити војном савезу, јер то зависи од турског парламента.

Шведска и њен источни сусед Финска - обе земље са дугом историјом ратне неутралности - објавиле су кандидатуре да се придруже НАТО-у у мају прошле године, неколико месеци након што је Русија покренула инвазију на Украјину.

Финска се формално придружила у априлу.

Столтенберг је рекао да су се Турска и Шведска позабавиле „легитимним безбедносним забринутостима Турске" и као резултат тога Шведска је изменила устав, променила законе, проширила противтерористичку операцију против ПКК (Курдистанска радничка партија) и наставила извоз оружја у Турску.

Турска и Мађарска су тренутно једине две чланице НАТО-а које још нису ратификовале захтев Шведске за чланство.

Упитан о противљењу Будимпеште, Столтенберг је рекао да је „Мађарска јасно ставила до знања да неће бити последња која ће ратификовати".

„Мислим да ће тај проблем бити решен", додао је он.

Најновија одлука Турске је обрт.

Раније истог дана Ердоган је условио турску подршку кандидатури Шведске о уласку у НАТО поновним отварањем преговора о Турске у Европској унији.

Званичници ЕУ су брзо одбили захтев, рекавши да су то два одвојена питања.

Али у саопштењу након што је споразум објављен, НАТО је рекао да ће Шведска активно подржати напоре да се „оживи процес придруживања Турске ЕУ", што ће подразумевати „модернизацију царинске уније ЕУ-Турска и либерализацију визног режима".

Турска је први пут поднела захтев за придруживање ЕУ још 1987. године, али је њено скретање ка ауторитаризму под председником Ердоганом довело до заустављања процеса придруживања.

Међутим, од руске инвазије на Украјину, Ердоган је одиграо улогу јединог лидера НАТО-а са каквим-таквим утицајем у Москви.

Као посредник је помогао споразуму Русије и Украјине о извозу украјинских пољопривредних производа из црноморских лука где контролу имају руске снаге.

Турска је помогла да се споразум одржи, упркос честим претњама Русије да ће се повући.

Али Турска је и наљутила Кремљ снабдевањем борбених дронова Украјини, али и одлуком да дозволи петорици команданата батаљона Азов да се врате у Украјину.

Руски званичници су били бесни протеклог викенда када је Турска, изненађујућим потезом, дозволила петорици бивших команданата украјинског батаљона Азов који су заробљени у бици за Маријупољ прошле године да се врате у Украјину на крају посете украјинског председника Владимира Зеленског Турској.

Према условима прошлогодишње размене заробљеника, Русија је очекивала да ће они остати у Турској до краја рата.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]