Избори у Турској: Зашто је Ердоганова победа важна за Запад

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган (лево) рукује се са са Владимиром Путином

Аутор фотографије, PPO/Reuters

Потпис испод фотографије, Реџеп Тајип Ердоган одбија да прекине сарадњу са руским председником Владимиром Путином после инвазије на Украјину
    • Аутор, Катја Адлер
    • Функција, ББЦ

Стратешки значај Турске се може приметити, која је ојачала позицију после руске инвазије на Украјину, тако што су светски лидери пожурили да честитају победу Реџепа Тајипа Ердогана на председничким изборима.

Први који је новом-старом председнику честитао био је Владимир Путин, лидер Русије.

Он је имао велику жељу да честита његовом турском колеги и „јаком лидеру", па није сачекао ни да се објаве званични резултати пре него што је издвојио Ердоганову „независну спољну политику" као разлог за изборну победу.

Можемо са сигурношћу претпоставити да је турска политика коју Русија посебно воли - јесте Ердоганово одбијање да прогони Кремљ после инвазије на Украјину, чак и када су турски савезници у НАТО-у увели санкције и смањили њихову енергетску зависност од Русије.

Трговина Русије и Турске се чак и повећала после почетка рата у Украјини.

Међутим, осим Путина, Ердогану су честитали Џозеф Бајден, амерички председник, као и Емануел Макрон, шеф француске државе.

А честитао му је и Владимир Зеленски, председник Украјине.

Иако нису задовољни због Ердогановог односа са Кремљом и његовим прогоном слободе говора и ограничавању демократије у Турској током две деценије на власти, Турска је кључни, иако тежак и непредвидив савезник Запада.

Турска је важна чланица Северноатлантског војног савеза (НАТО) и учествује у свим мисијама.

Еродган одржава блиске везе са Русијом, али и продаје војну опрему Украјини.

Турски председник је посредовао у договору према којем је Русија прекинула блокаду украјинских залиха жита, дозвољавајући им да дођу у делове света који се на њих ослањају.

Он је, после дугог оклевања, дао званично одобрење да Финска, која се граничи са Русијом, уђе у НАТО.

Некада ватрени поборник уласка Турске у Европску унију, Ердоган данас заговара политику „поново јаке Турске".

За њега, то значи независнију спољну политику.

Током година, Ердоган је развио трансакционе односе са свим савезницима.

Grey line

Погледајте видео: Како се Турска променила под влашћу Ердогана

Потпис испод видеа, У последње две деценије у Турској су се догодиле огромне промене под вођством Ердогана, од привреде, права жена, до религије, међународних односа и државне контроле - како су ове промене утицале на обичне људе у земљи?
Grey line

Америка није крила нестрпљење током убеђивања Ердогана да одобри чланство и Шведској у НАТО.

Шведска би обезбедила важну позицију у Балтичком мору за савез против Русије.

Запад се нада да би ужасно стање турске економије - и вероватноћа да ће Ердоган морати да се концентрише на стабилизацију финансија и привлачење страних инвестиција - могло да се покаже као мека тачка за инсистирање на приступању Шведске у НАТО.

Турска и Мађарска су једине земље НАТО савеза које још увек блокирају чланство Стокхолма.

Француски председник Макрон је у међувремену забринут због миграције у ЕУ и нада се да ће што пре добити уверавања Ердогана.

Током миграционе кризе 2015. године, више од милион избеглица и тражилаца азила - углавном из Сирије - прешло је опасно путовање преко Средоземног мора до ЕУ у чамцима кријумчара људи.

Брисел је потом склопио договор са Турском.

У замену за велику суму новца и безвизна путовања за Турке у ЕУ - ова последња никада није у потпуности стигла због приговора ЕУ на Ердоганово затварање критичара и политичких противника - турски председник је дао све од себе да спречи мигранте без докумената да напуштају турску територију да би стигли до Запада.

Међутим, све већи број сиријских избеглица показао се крајње непопуларним код турских гласача.

У мају 2023. године, све политичке странке које учествују на парламентарним изборима у Турској обећале су да ће предузети мере за решавање „питања миграната".

ЕУ је забринута због могућности да Турска гурне избеглице у Сирију, где постоји опасност по њихову безбедност и да ће Турска дозволити кријумчарима људи да поново владају, да шаљу чамце са тражиоцима азила и другим мигрантима преко Средоземног мора.

Брисел је у дефанзиви јер је Грчка умешана у бројне спорове са Ердоганом усредсређеним на Егејско море, док Кипар, чланица ЕУ, још кипи након што је Ердоган позвао на решење две државе (Грчке и Турске) за деценијама дуге поделе после турске инвазије пре скоро 50 година.

Запад је некада описивао стратешки значај Турске као моста између Европе и Блиског истока, али је руска инвазија на Украјину променила статус Турске.

Мало ко очекује велика спољнополитичка изненађења од Ердогана док улази у трећу деценију на власти.

Али стратешки савезници Анкаре веома пажљиво посматрају.

Важно је шта Турска ради.

Grey line

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]