Шта ће се десити са избеглицама после избора у Турској?

„Турци су гостољубива нација, али нам је већ доста избеглица", каже Омер Фарук Чечен, тридесетогодишњи адвокат из Истанбула.

Он је гласао за националистичког, анти-избегличког кандидата Синана Огана у првом кругу председничких избора одржаних 14. маја.

„Не само Сиријаца, већ и Авганистанаца, Украјинаца, свих других националности, доста нам је било. Док се моја нација мучи да састави крај с крајем, избеглице у Турској уживају привилегије бесплатних јавних средстава и образовања, а то није фер, људи то више не могу да трпе", додаје он.

Елиф Арслан, двадесетчетворогодишња инжењерка из Истанбула, слаже се с њим.

„Сједињене Америчке Државе такође су земља која прима много имиграната. Али разлика је у томе што ми немамо довољно ресурса, капитала или економске моћи да примимо толико велики број миграната као Америка", каже она.

Анти-избегличко расположење

Став Омера и Елиф против избеглица подржава велики део турског друштва.

Турска је прихватила више сиријских избеглица него било која друга земља, са око 4 милиона тренутно регистрованих људи.

Неспутана инфлација, домаћа валута у слободном паду и криза трошкова живота доприносе све већем анти-избегличком расположењу у земљи.

„Ми видимо да они сада могу да имају бољи живот у Сирији него у време рата", додаје Елиф Атис, двадесетчетворогодишња специјалисткиња за развој деце.

„И Сирија жели своје људе назад. Време ја да се врате."

Репатријација свих избеглица је оно за шта се залаже и турски председник Реџеп Тајип Ердоган.

Он жели да пренесе своју власт на трећу деценију, а његов главни ривал Кемал Килиџдароглу, кандидат опозиционог савеза шест партија, обећава исто у нади да ће придобити гласове националистичког бирачког тела у другом кругу избора 28. маја.

„Послаћемо их назад"

Шта ће се, дакле, десити са скоро четири милиона избеглица у Турској после избора?

Све донедавно, председник Ердоган је говорио да никад неће вратити ниједног Сиријца у њихову земљу.

Али у данима пред други круг избора, наједном је почео да најављује да ће Турска извршити репатријацију више Сиријаца него досад.

Говорећи за канал државне телевизије ТРТ Хабер у понедељак 22. маја, председник Ердоган је рекао:

„Четристо педесет хиљада избеглица већ се вратило у куће од брикета које смо изградили. Сада имамо циљ да се милион избеглица врати у нове куће које ће бити изграђене у северној Сирији."

Међутим, он није навео детаље кад ће започети тај процес.

Додао је да би о плану за то могло да се расправља у преговорима са сиријском владом после другог круга избора.

Сиријска насеља

Турска под Ердоганом већ је изградила десетине насеља у северозападној Сирији уз помоћ турских невладиних организација.

„Нормализација односа" са Сиријом политика је за коју се залажу и председник Ердоган и Килиџдароглу, што би омогућило повратак избеглица.

У јануару 2023. године, председник Ердоган је изјавио да ће се састати са сиријским председником Башаром Ал Асадом ради „успостављања мира" у региону.

Али говорећи за руску новинску агенцију РИА-Новости у марту, сиријски председник је рекао да је вољан да се састане са Ердоганом под условом да Турска повуче своје снаге из северне Сирије - што је мало вероватно да ће се десити у скорији време.

Али министар спољних послова Турске Мевлут Чавушоглу имао је релативно блажи приступ репатријацији избеглица.

У понедељак 22. маја, он је изјавио да неће све сиријске избеглице бити послате назад, зато што је земљи потребна радна снага у пољопривреди, индустрији и на пијацама.

„Нормализација" са Сиријом

Килиџдароглу, познат по смиреној и сабраној природи, користи све већи бес људи према начину на који је Ердоганова влада решавала проблем са избеглицама у земљи.

Он је пооштрио тон у обећањима током изборне кампање и зарекао се да ће вратити све избеглице у њихове родне земље.

Критикујући владину политику „отворених врата" према избеглицама које су побегле од рата у Сирији, Килиџдароглу је рекао: „Ердогане, свесно си пустио 10 милиона избеглица у Турску. Чак си почео да продајеш турско држављанство да би увезао гласове", али није пружио никакве доказе за ту тврдњу.

„Овим путем обећавам: послаћу све избеглице кући чим будем изабран за председника, и тачка", истакао је он.

Двадесет другог маја, док је био у посети земљотресом погођеном граду Хатају у јужној Турској, Килиџдароглу је поновио мото своје кампање: „Никада, никада нећемо дозволити да Турска постане складиште за избеглице."

Хатај, који се налази на граници са Сиријом, примио је велики број избеглица.

„Притужбе на избеглице које чујемо у Хатају сличне су онима из 81 покрајине у Турској. Учините нешто пре него што избеглице преузму земљу", рекао је Килиџдароглу у обраћању мештанима.

Он је претходно обелоданио планове да врати расељене Сиријце у њихову родну земљу у року од две године након што постигне договор са сиријским председником Башаром Ал Асадом, гарантујући њихову безбедност, у координацији са Уједињеним нацијама.

Килиџдароглу је такође запретио да ће се повући из споразума са Европском унијом према ком је Турска пристала да прими милионе избеглица из Сирије, спречивши их тако да пређу у земље ЕУ и тамо затраже азил.

У замену за то, Турска је требало да добије шест милијарди евра.

Килиџдароглу тврди да ЕУ није испунила своју страну договора.

У марту, одговарајући на објаву медијске организације на друштвеним мрежама у којој га питају шта ће се десити са споразумом са ЕУ, он је рекао: „Био сам врло јасан по овом питању од самог почетка, Турска је на првом месту."

Да ли је легално послати избеглице назад?

Да ли, дакле, избеглице могу да буду приморане да се врате кући?

Да ли је то у складу са међународним правом?

Према Биролу Барису, заменику шефа Центра за избеглице и мигранте Истанбулске адвокатске коморе, није правно оправдано слати избеглице назад без гаранција да су се услови који су их натерали да побегну из њихове земље поправили.

Говорећи са новинарем ББЦ-ја на турском Бураком Абатајем, он је рекао: „Од кључне је важности осигурати и да они искрено желе сами да се врате. Другим речима, треба истражити услове њиховог повратка и не смеју бити приморани да се врате док се тај процес назива 'добровољним'."

Докторка Нева Овунч Озтурк са Правног факултета Универзитета у Анкари такође сматра да је могуће постићи добровољни повратак Сиријаца, али је „тешко претпоставити колико њих би то учинило".

Шта је са присилним поврацима? Да ли су они могући?

Према експертима који су говорили за ББЦ на турском, то би зависило од процене међународних организација о стању у њиховој домовини.

Али под тренутним околностима, позвавши се на скорашњи извештај Уједињених нација о Сирији, докторка Овунч Озтурк каже да не би било могуће натерати Сиријце да се врате у њихову земљу зато што се и даље верује да је тамошња ситуација „нестабилна".

И тако, док судбина избеглица у Турској после избора зависи од изборних резултата, њихов статус највероватније ће бити у самом врху приоритета оба кандидата и дневног реда њихових влада.

Иако се оба кандидата разликују по многим политичким ставовима, присуство избеглица у земљи вероватно је једина ствар коју су обојица обећала да ће решити.

Додатно извештавање: Бурак Абатај, ББЦ на турском

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]