Турска, избори: Једноставан водич за Ердоганову најтежу борбу досад

Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган на власти је дуже од 20 година и сада се суочава са највећим изазовом.

Шест опозиционих партија је удружило снаге за председничке и парламентарне изборе 14. маја, а истакли су Кемала Килиџдароглуа као јединственог кандидата.

Турска је постала изразито ауторитарна под председником Ердоганом и опозиција тражи да се то промени.

Чини се рањивим, с обзиром да се Турска суочава са растућом инфлацијом и разарајућим последицама два земљотреса у којима је погинуло више од 50.000 људи.

Ако неки председнички кандидат успе да добије више од половине гласова 14. маја, побеђује у првом кругу. Ако не успе, иде се у други круг за две недеље.

Ердоганов изборни изазов

Турских 64 милиона бирача годинама је поларизовано, али Ердоган (69) је под притиском као никада раније, јер истраживања јавног мњења показују да му је главни ривал за председника у предности.

Његова АК партија је на власти од новембра 2002. године, а Турском влада од 2003.

Нова генерација од скоро пет милиона бирача који први гласају никада није упознала ниједног другог лидера.

У почетку је био премијер, али је потом постао председник 2014. године, што је био одговор на неуспели државни удар 2016. после којих је драматично повећао сопствена овлашћења.

Сада он управља државом из огромне палате, а велики део медија је под контролом његових савезника.

Све већи број Турака га криви за растућу инфлацију, јер одбија да подигне каматне стопе.

Званична стопа инфлације је нешто изнад 50 одсто, али академици кажу да је заправо виша од 100 одсто.

После катастрофалних двоструких земљотреса у Турској 6. фебруара, он и његова владајућа партија су били на мети бројних критика због грешака током руковођења кризом и акцијама потраге и спасавања, као и због тога што нису ранијих година успели да прилагоде начине изградње.

Милиони Турака остали су без крова над главом у 11 провинција погођених земљотресима.

Пошто се многа подручја сматрају упориштима Ердоганове партије, избори би могли бити добијени и изгубљени на истоку.

Његова АК партија је укорењена у политичком исламу, али је склопио савез са ултранационалистичким МХП.

Шест опозиционих партија - један кандидат

Кемал Килиџдароглу, 74, делује као благи, књишки ривал и председавао је низом изборних пораза на челу главне опозиционе Републиканске народне партије (ЦХП).

Али овај пут би могао бити другачији јер се бори као јединствени кандидат испред шест опозиционих странака, међу којима су његова странка левог центра, али и националистичка Добра партија и четири мање, где су два бивша Ердоганова савезника од којих је један суоснивач партије АК.

Значајно је да господин Килиџдароглу такође има експлицитну подршку друге највеће опозиционе странке у Турској, прокурдске ХДП, чији је један од лидера описао изборе као „најважније у историји Турске".

Због судског поступка у којем се наводе везе са курдским милитантима, странка се кандидује за парламент под заставом друге странке, Зелене левице, и није истакла сопственог кандидата за председника.

Избор Кемала Килиџдароглуа није наишао на опште одобравање у странци, јер су градоначелници Истанбула и Анкаре били потенцијално јачи кандидати.

Обојица су партијске колеге који су освојили власт у два највећа града Турске 2019. године за републиканце, први пут од 1994. године.

Бивши државни службеник који припада мањини Алеви, Килиџдароглу предводио је 24-дневни марш за правду 2017. године, који је сматран највећом демонстрацијом пркоса владавини председника Ердогана годинама уназад.

Његова коалиција Национална алијанса, позната и као Табела шесторице, уједињена је у жељи да Турску врате из председничког система створеног под Ердоганом у парламентарни систем.

Да би променили систем, потребно је да придобију 400 од 600 турских посланика, или 360 посланика да би изнели предлог на референдум.

Лидери осталих пет чланица алијансе договорили су се да преузму улоге потпредседника.

Драматично повлачење кандидата

У трци за председника била су четири кандидата, али је три дана пре гласања, бивши партијски колега Килиџдароглуа са левог центра одустао, тврдећи да су за то криви његови видео снимци на друштвеним мрежама.

Инце, 58, кандидовао се за председника Републиканске народне партије 2018, али је странку напустио две године касније због разилажења са Килиџдароглуом.

Његово повлачење би могло да повећа шансе бившем колеги, иако је његов рејтинг био низак.

Инце се суочио са оптужбама да је у трци да би разводнио гласове опозицији, а, упадљиво, није позвао присталице да подрже Килиџдароглуа.

Једини преостали кандидат који је још у трци је ултранационалиста Синан Оган, али он има ограничене шансе за успех.

Како функционише гласање?

Да би ушла у парламент од 600 места, странка треба да пређе цензус од седам одсто гласова или да буде део коалиције која то изведе.

Због тога су савези постали толико важни у Турској, а шестостраначка опозиција је истакла промену тога као једну од својих предложених реформи.

Турци гласају за партијске листе, а не за кандидате под пропорционалном заступљеношћу, тако да бројеви посланичких места одговарају гласовима датим по партији, а не савезима.

Четири мање странке у опозиционој коалицији бориће се за улазак у парламент под заставом две највеће странке: ЦХП или националистичке Добре странке.

Владајућа АК је странка Народног савеза, али њене поједине странке се боре за изборе одвојено.

Услед Ердоганових реформи, сада је председник тај који бира владу, тако да нема премијера. А ако његов широки народни савез не успе да освоји већину у парламенту, он ће се можда борити да влада на исти начин као сада. Ердоганов Народни савез тренутно има 334 посланика.

Ердоган је већ био у два мандата као председник, па се чини да би трећи мандат био у супротности са турским уставом.

Међутим, турска Изборна комисија одлучила је да почетак његовог првог мандата треба рачунати не од 2014. већ 2018. године, када је нови председнички систем почео, са изборима за парламент и председника истог дана.

Опозициони политичари су раније тражили од Изборна комисија да блокира његову кандидатуру.

Како би опозиција променила Турску?

Коалиција предвођена Килиџдароглуом жели да обнови турски парламентарни систем и реформише председништво, укидајући шефу државе право вета на закон, прекидајући везе те функције са политичким партијама.

Траже и да се председник бира на мандат од седам година.

Шест странака такође жели да покрене вишедеценијске напоре Турске да се придружи Европској унији и поврати „међусобно поверење" са САД, после година напетих односа током Ердоганових година.

Они су се обавезали да ће у року од две године инфлацију смањити испод 10 одсто и добровољно послати сиријске избеглице кући. Турска је тренутно дом за око 3,6 милиона сиријских избеглица.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]