Србија и Турска: Зашто је Ердоган важан Балкану, али и зашто је Балкан важан турском председнику

Уз интонирање „Марша мира" и „Боже правде", химни Турске и Србије, и поздрав Почасне гарде пред Палатом Србија, турски председник Реџеп Тајип Ердоган проводи септембар предизборне године у Турској на - Балкану.

После Сарајева, главног града Босне и Херцеговине, са делегацијом је стигао у Београд, а пут наставља у Загребу.

Потписан је низ билатералних споразума, а двојица председника рекла су да је сарадња Србије и Турске никада боља.

„Резултати који смо постигли показују да смо односе између Србије и Турске успели да подигнемо на највиши ниво", рекао је председник Србије Вучић.

Председник Турске Ердоган рекао је да се односи двеју земаља сваког дана све више развијају, а привредна сарадња је један од показатеља за то.

Ердоган је у трећој званичној посети Србији у последњих пет година, у години пред одржавање председничких и парламентарних избора у његовој земљи.

Претходни пут је боравио 2019, када је обележено 140 година дипломатских односа двеју земаља.

Поред дубоко повезане историје, Србију и Турску данас повезује много више од честих дипломатских посета.

Ко је све дошао из Турске у Србију пре Ердогана

Предузећа и радници

У Србији је тренутно активно 705 предузећа чији су оснивачи физичка и правна лица из Турске, као и 209 предузетника, турских држављана, подаци су Агенције за привредне регистре достављени ББЦ-ју.

Највећи број предузећа послује у области изградње стамбених и нестамбених зграда, неспецијализованој трговини на велико, трговини на велико текстилом, угоститељству и консултантским активностима у вези с пословањем и осталим управљањем, наводи се у одговору АПР-а.

„Турске инвестиције и даље долазе у Србију и инвеститори из те земље запошљавају више од 10.000 људи", рекао је Александар Вучић после састанка са Ердоганом.

Радници из Турске међу најбројнијим су странцима ангажованим у Србији, подаци су Националне службе за запошљавање.

„Од почетка 2022. до почетка септембра, НЗС је издала 3.535 дозвола за рад држављанима Турске", наводи се у одговору достављеном ББЦ-ју.

Од тога, 72 дозволе издате су женама.

НЗС не поседује прецизне податке о индустријским областима у којима су радници ангажовани , али је, како наводе, „велики број турских радника ангажован на инфраструктурним пројектима".

Турска је доспела на 21. место листе земаља са највећим улагањима у Србију, а у првом тромесечју ове године улагања су износила 13,9 милиона евра, објавио је недавно Танјуг, позивајући се на податке Привредне коморе Србије.

Добра привредна сарадња Србије и Турске огледа се и у спољно-трговинској размени, која је у првој половини 2022. године достигла 1,2 милијарде евра.

То је повећање од 51,5 одсто у односу на исти период 2021. године, речено је Танјугу у ПКС-у.

„Наши привредни и трговински односи су покретач наше сарадње.

„Упркос пандемији, наставили смо раст", рекао је Ердоган.

Безбедност Турске зависи од безбедности њених блиских копнених сфера, а процват економије на Балкану је у том смислу гарант мира, сматра Владимир Ајзенхамер, стручњак за међународну политику и доцент на београдском Факултету безбедности.

„У том контексту, Ердоган долази са причом економског просперитета, поготово иницијативе Отворени Балкан, који може да донесе стабилизацију региону, као и наставку силних билатералних економских подухвата, што инвестирања у производњу, што у инфраструктуру.

„Том иницијативом, Турска поново јача утицај у региону, који је ослабио претходних година, са ратом у Сирији, избеглицама, економском кризом - ово је Турски поновни повратак", објашњава Ајзенхамер.

Између Србије и Турске од 2010. године важи споразум о слободној трговини, што значи да се роба може извозити и увозити без царина и, у неким случајевима, по повлашћеним ценама.

И путници из Србије и Турске, у две земље, ускоро ће моћи да путују само уз личну карту, према протоколу који су државе склопиле.

Гости из Турске

Последњих година, Србија је све интересантнија дестинација туристима из Турске.

Реџеп Тајип Ердоган је рекао да ће путовање само са личним картама додатно унапредити односе између две земље.

Према подацима Туристичке организације Србије (ТОС), у земљи је у првих шест месеци било око 62.500 туриста из Турске.

После гостију из Босне и Херцеговине, Турци су други најбројнији туристи у Србији 2022. године.

„Туристи из Турске најчешће бораве у великим градовима, око 90 одсто. Београд и Нови Сад су најпосећеније дестинације", наводе из ТОС за ББЦ.

Од 2008. до 2018. бележен је константан пораст туриста из Турске у Србији.

Наредне године забележен је благи пад, али је већ 2019. забележен рекорд - готово 108.000 турских туриста, 11 одсто више у односу на претходну годину, подаци су ТОС-а.

После 2020. године, у којој је избила пандемија вируса корона, гости из Турске се сада поново враћају у Србију.

„Драго ми је да све чешће чујемо турски језик у нашој земљи, да видимо све више турских туриста", рекао је Вучић после састанка са Ердоганом.

И туристима из Србије Турска је занимљива дестинација, а како је навео Ердоган, у тој земљи је од почетка 2022. боравило 300.000 гостију из Србије.

ТИКА

Гостима из Турске често су занимљиве и знаменитости у чијој обнови је учествовала Турска агенција за сарадњу и координацију (ТИКА).

Председник Ердоган најавио је да ће преко те агенције ускоро почети и обнова Бајракли џамије у Београду.

ТИКА је од 1992. године реализовала 343 пројекта и активности у Србији, објављено је на Твитер налогу те организације.

Пројекти који су до сада реализовани су из области образовања, здравства, социјалне инфраструктуре и заштите заједничког културног наслеђа.

Реализација активности преко пројеката које спроводи ТИКА је мешавина економије и политике, сматра Владимир Ајзенхамер.

„Могућности постоје, добра воља постоји, постоји отворен простор за Турску да уплива и у Србију и остале државе, па би за озбиљну државу каква је Турска, било неозбиљно да такву прилику не искористи", сматра Ајзенхамер.

Политички азиланти

У Србију су, после покушаја пуча у Турској 2016. године, дошли тамошњи политички дисиденти.

Турске власти оптужују политичке противнике и део војних званичника да су 15. јула 2016. покушали да насилним путем преузму власт у земљи, што је резултирало низом оптужница и хапшења.

Велики број људи избегао је у иностранство, а једна од дестинација била је и Србија.

Турска је од 15. јула 2016. до 20. јануара 2021. године поднела 16 захтева за изручење својих држављана из Србије, преноси Радио Слободна Европа.

У истом периоду, одобрено је изручење петоро људи, одговор је Министарства правде Србије за РСЕ из октобра 2021.

Један од оних који чекају конану одлуку српских правосудних органа о екстрадицији је Еџевит Пироглу, курдски политичар и активиста кога турске власти терете за чланство у „наоружаним терористичким организацијама".

Оптужен је за учешће у протестима у парку Гези 2013, што је био први национални улични покрет против владе Ердогана.

Комитет против тортуре Уједињених нација затражио је од Србије да га не изручује Турској.

Заједничке полицијске патроле

На појединим граничним прелазима Србије током туристичке сезоне заједно раде турске и српске полицијске патроле.

Споразум о заједничким патролама потписан је 2019. године, приликом претходне Ердоганове посете.

Прве патроле успостављене су јуна 2020. године, а како је тада речено, циљ је био да се олакша прелазак граничних прелаза турским држављанима.

Шта Ердоганова посета значи Балкану, а шта Ердогану

Анализа Владимира Ајзенхамера, стручњака за међународну политику, Факултет безбедности Унивезритета у Београду

Није питање шта Ердоган може да уради за Западни Балкан, него шта Западни Балкан може да уради за Ердогана.

У првом делу има много позитивних аспеката, а има и оних лукавих, дневно политичких, који се тичу односа Београда и Брисела, Београда и Берлина, Београда и Париза.

Ердоган долази у тренутку када су Западни Балкан преплавили страни изасланици, страни саветници, специјални изасланици, (амерички изасланик Габријел) Ескобар, (европски посредник Мирослав) Лајчак, (британски изасланик) Стујарт Пич, посете саветника за спољну политичку и безбедност (немачког канцелара Олафа) Шолца и (француског председника Емануела) Макрона.

Велико је интересовање за стабилизацију односа Београда и Приштине, која је наравно више повезана са питањем присуства Русије, кризом која се тиче Украјине и растом кинеске моћи.

Запад, поготово Немачка и Француска, осећају да им Балкан клизи из руку, а да са друге стране Америка и неки други екстерни играчи, попут Русије, узимају дизгине у своје руке и Балкан све више потпада под њихов утицај.

Из тог разлога, прави је тренутак да се у игру поново уведе Турска, као алтернативни играч, односно алтернативни партнер Србије.

Београд игра на ту карту, показујући Ердогана као некога на кога и те како може економски да се ослони у тренутку када је нова могућа економска криза нешто што потреса читаву Европу.

Са притиском с једне стране који долази од Макрона и Шолца, Вучић потеже карту Ердогана.

Присуство на Балкану Турска ће користити у сврху Ердоганове председничке кампање и парламентарне кампање његове странке.

Искуство нас учи да Ердоган увек у изборним годинама појачава реторику када су Бошњаци у питању, односно заштита Бошњака на Балкану, да би се додворио бирачком телу сачињеном од балканске дијаспоре, које чини поуздано бирачко тело.

С обзиром на то да га чекају тешки избори, први које може да изгуби на председничком нивоу, треба очекивати да ће радити на мобилизацији бирача.

Како је изгледала претходна посета Ердогана Србији

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]