Турска: Шта би председнички избори могли да значе за остатак света

Voters gather at an opposition party rally in Ankara

Аутор фотографије, Getty Images

    • Аутор, Џереми Хауел
    • Функција, ББЦ Светски сервис

Ако актуелни турски председник Реџеп Тајип Ердоган буде изгубио на изборима 28. маја, земљу би могле да чекају крупне промене у њеном односу према земљама широм света.

Под Ердогановим вођством, Турска је наљутила западне савезнике стварањем блиских веза са Русијом.

Он је такође слао турске трупе у сукобе у Ираку, Сирији и Либији.

Опозициони кандидат Кемал Килиџдароглу обећава да ће бити више про-западњачки оријентисан и да ће мање интервенисати у иностранству.

Како би Турска могла да се односи према сиријским избеглицама?

У Турској живи званично регистрованих 3,7 милиона Сиријаца, након што су побегли од грађанског рата у домовини - баш као и избеглице из других земаља као што је Авганистан.

Председник Ердоган је рекао да Турска „не може да се избори" са тим бројем.

И он и Кемал Килиџдароглу изјављују да желе да „нормализују" односе са Сиријом како би избеглице могле бити враћене.

Syrian Kurds flee the Islamic State (IS) militant group by crossing into Turkey at the Yumurtalik crossing gate on 23 September 2014

Аутор фотографије, EPA

Али то би значило повратак животу под ауторитарним режимом председника Башара Ал Асада.

Овог месеца су турски медији навели како је Килиџдароглу изјавио: „Вратићу све избеглице кући чим будем изабран као председник, и тачка."

Он је запретио да ће раскрстити споразум са Европском унијом према ком је Турска пристала да прими милионе избеглица из Сирије, спречивши их да прелазе у земље ЕУ и тамо траже азил.

Килиџдароглу каже да ЕУ није испунила њен део договора.

Како би могли да се промене односи Турске са Западом?

Откако је Турска Република основана 1923. године, она је традиционално била савезник западних сила.

Турска има једну од највећих војски у НАТО, одбрамбеном савезу Запада. Поднела је и захтев за чланство у ЕУ.

Међутим, председник Ердоган редовно описује западне земље као „империјалистичке" или „неправедне".

Turkey's President Erdogan shakes hands with Russia's President Putin

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Ердоган и Путин

Под његовом владавином, Турска је продубила односе са Русијом.

Она је 2019. године купила велики број руских ракетних система за противваздушну одбрану С-400.

Из одмазде, САД су Турској забраниле учешће у међународном конзорцијуму који ради на развијању борбеног ловца Ф-35.

Турска такође блокира улазак Шведске у НАТО након руске инвазије на Украјину, тврдећи да Шведска пружа уточиште непријатељима турске државе.

Chairman of the Republican People's Party (CHP) Kemal Kilicdaroglu addresses the crowd during a campaign rally ahead of 31 March local elections, in Turgutlu district of Manisa, Turkey on 29 March 2019

Аутор фотографије, Mahmut Serdar Alakus/Anadolu Agency/Getty Images

Потпис испод фотографије, Кемал Килиџдароглу

Ако Килиџдароглу буде изабран за председника Турске, он ће се усредредити на поправљање односа са Западом, каже Галип Делај из Четам Хауса, лондонске експертске групе за инострану политику.

„Он ће неговати формалније односе са Западом. Спољна политика ће бити мање лична него под председником Едроганом и виша дипломатска."

Килиџдароглу каже да ће као председник обновити захтев Турске за улазак у ЕУ и осигурати да се одлуке Европског суда за људска права поштују у Турској.

Али претњом да ће изаћи из споразума са ЕУ да Турска буде домаћин милионима сиријских избеглица он је показао да је спреман да се суочи са западним силама.

Како би могла да се промени политика Турске према рату у Украјини?

A Turkish-made Bayraktar military drone in Ukraine

Аутор фотографије, Getty Images

Турска се од почетка рата труди да балансира подршку Русију и Украјини.

Одбила је да уведе западне санкције Русији, али је продала војне дронове Бајрактар Украјини.

Турска је такође одиграла улогу посредника у споразуму који је омогућио извоз украјинских житарица преко Црног мора остатку света.

Ако Килиџдароглу буде постао председник, он би могао да пружи мању подршку Русији, каже Хамдулах Бајкар са Универзитету у Егзетеру.

„Он не би имао тако блиске односе", каже он.

„С друге стране, не би ни постао непријатељ Русије."

Како би могли да се промене односи Турске са земљама Блиског истока?

Од 2008. године, Турска шаље оружане снаге у сукобе у Ираку, Сирији и Либији.

У Либији, њене снаге подржавају Владу националног јединства - са седиштем у главном граду Триполију - против побуњеничких снага на истоку земље које предводи генерал Хафтар.

„Турска има дугогодишње пословне интересе у Либији и жели да у земљи завлада мир", каже докторка Бегум Зорлу са Градског универзитета у Лондону.

Turkish troops on patrol in northern Iraq in 2019, in an exercise to crack down on PKK units in the area

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Турска војска

У Ираку и Сирији, турске снаге се супротстављају групи званој Јединице за заштиту народа (ЈПГ), као и елементима Курдистанске радничке партије (ПКК), која је забрањена у Турској и многим другим земљама као терористичка организација.

Турска влада сумња да ЈПГ подржава ПКК.

Ово је наљутило САД, која ЈПГ доживљава као једног од својих кључних савезника у Сирији, зато што се супротставља режиму председника Башара Ал Аасада.

Килиџдароглу тврди да би као председник водио „неинтервенционистичку" спољну политику.

Међутим, нејасно је да ли би повукао турске снаге из Ирака, Сирије или Либије.

„Има много националиста у Килиџдароглуовој опозиционој коалицији који би се томе успротивили", каже докторка Зорлу.

Како би могли да се промене односи Турске са Кином?

Однос Турске са Кином врти се око трговине и финансија.

Она се придружила кинеској иницијатива Појас и пут како би ојачала трговинске везе и узела је кредите од Кине.

An elderly Turkish man is injected with the Sinovac vaccine at a hospital in Istanbul, 2021

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Кина је снабдела Турску вакцинама против корона вируса

Кина је током пандемије Турској послала своје прве вакцине против ковида.

Ердоганова администрација је водила рачуна да не наљути кинеску владу и ћутала је о наводној репресији Кине према Ујгурима - упркос томе што се сматрају туркијским народом.

Килиџдароглу тврди да ће као председник о овом проблему разговарати са кинеском владом.

Међутим, Бајкар каже: „Килиџдароглу је сада гласан по питању Ујгура, али могуће је да ће се стишати ако дође на власт."

Да ли би се променила турска политика „меке моћи" у Африци?

Children at a school in Senegal welcome President Erdogan with a picture of the Turkish flag during his 2018 visit to the country

Аутор фотографије, Getty Images

У последњих 20 година, Турска је отворила нове амбасаде у десетинама афричких земаља.

Тамо је испољавала своју меку моћ, отварајући школе широм континента и одобравајући стипендије Африканцима за студирање у Турској.

Продавала је афричким владама одбрамбену опрему као што су дронови.

Докторка Зорлу каже да је Ердоганова влада активна у Африци зато што се он труди да учврсти статус Турске као заштитника сиромашних земаља.

„Председник Ердоган покушава да направи коалицију држава које се осећају као да их је Запад напустио", каже она.

Међутим, каже она, политика Турске према Африци највероватније ће остати иста чак и ако се председник промени.

Grey line

Погледајте видео

Потпис испод видеа, Kako se Turska promenila pod vlašću Erdogana
Grey line

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]