Земљотреси у Турској: Зашто су били тако разорни и смртоносни

Два снажна земљотреса погодила су југоисток Турске у понедељак ујутру, готово потпуно уништивши неколико градова, где је страдао велики број људи, уз доста повређених.

Удари су се осетили у локалним земљама, а поготову у суседној Сирији, где такође има доста погинулих и повређених.

Али због чега су ти удари били тако разорни и смртоносни?

Стручњаци наводе неколико разлога - један је јачина земљотреса, у које се време догодио, а истичу и значај објеката отпорних на потресе.

Најновије информације о земљотресима у Турској можете да прочитате у тексту који се редовно ажурира - ОВДЕ.

Зашто су били тако смртоносни?

Онај код Газијантепа, процењен на 7,8 степени Рихтера, према званичној скали магнитуде, класификован је као „велики".

Епицентар је био релативно плитак, на око 18 километара, што је утицало на обим штете.

„Само два земљотреса у последњих 10 година су била једнаке јачине, а четири у претходних 10 година", наводи Џоана Форе Валкер са Института за ризик и смањење катастрофа на Универзитетском колеџу у Лондону.

Али није само снага подрхтавања оно што изазива пустош.

Несрећа се догодила у раним јутарњим сатима, када су људи били у домовима и спавали.

Чврстоћа зграда је такође важан фактор, а Кармен Солана, вулканолошкиња са Универзитета у Портсмуту, указује управо на проблем са инфраструктуром у јужној Турској, а посебно у Сирији.

Како наводи, у тим пределима нема много зграда отпорних на удар земљотреса.

„Тако да се спасавање живота сада углавном ослања на реакцију спасилаца", наводи Солана.

„Следеће 24 сата су кључна за проналажење преживелих - после 48 сати њихов број се енормно смањује."

Ово је био регион у ком више од 200 година није било већег земљотреса или било каквих упозорења да би они могли да се догоде.

Због тога је и ниво припремљености био мањи него у местима навиклим да се носе са потресима.

Шта је изазвало земљотресе?

Земљина кора састоји се од одвојених плоча које се налазе једна поред друге.

Ове плоче често покушавају да се померају, али их спречава трење када додирују суседну.

Међутим, понекад притисак расте све док се једна плоча одједном не издигне у односу на другу, узрокујући померање површине.

То је овог пута била арапска плоча, која се кретала ка северу, уз анадолијску плочу.

Трење плоча је одговорно и за веома снажне земљотресе у прошлости.

У земљотресу од 7,4 Рихтера, 13. августа 1822. у Алепу, данас сиријском граду, а тада делу Отоманског царства, погинуло је 7.000 људи, уз огромну материјалну штету.

Накнадни потреси настављени су скоро годину дана после тога.

После данашњег земљотреса на југоистоку Турске већ је било неколико накнадних потреса, а научници очекују да ће их бити још.

Како се мере земљотреси?

Мере се скалом магнитуде, коју је развио сеизмолог Чарлс Рихтер.

Потрес од 2,5 степени или мање обично се не може осетити, али се може детектовати инструментима.

Људи углавном осете потресе јачине до пет степени и они могу да узрокују мању штету.

Турски земљотрес јачине 7,8 степени класификован је као јак и обично изазива озбиљну штету, као и у овом случају.

Све изнад осам степени Рихтера узрокује катастрофалну штету и може потпуно уништити заједнице у епицентру удара.

Земљотрес код обале Јапана из 2011. године имао је магнитуду девет и изазвао је велику штету на копну, као и серију џиновских таласа.

Један од њих довео до велике несреће у нуклеарној електрани дуж обале.

Највећи земљотрес икада, од 9,5 степени, забележен је у Чилеу 1960. године.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]