Политика и Европа: Крајња десница стреми успеху на европским изборима и одбацује немачки АфД

Ултрадесничарске странке су у успону у већем делу Европе, а премијерка Италије Ђорђа Мелони осетила је да је ово велики тренутак.

„Налазимо се пред одлучујућим изборима", рекла је лидерка Браће Италије пред пуном салом у Мадриду преко видео линка.

У првом реду је седела Марин Ле Пен из француског Националног окупљања, поред Сантијага Абаскала, који предводи шпанску странку Вокс.

„Ми смо покретачи ренесансе нашег континента", објавила је премијерка Италије, пре него што је довела публику до стајаћих овација.

Крајња десница је добила изборе у Италији и Холандији, води у анкетама у Француској, Аустрији и Белгији, а заступљена је у владама Финске и Словачке.

Сада може да обезбеди више од три на сваких 10 гласова кад 27 земаља чланица ЕУ буде изашло на европске изборе између 6. и 9. јуна, и постане моћна сила у Европском парламенту.

Унутрашња трвења прете да одузму сјај успона крајње деснице - због низа скандала који су пратили немачки АфД.

Зато су савезници АфД-а у ЕУ избацили ову немачку странку из њихове ултрадесничарске посланичке групе Идентитет и Демократија (ИД) у Европском парламенту.

Они не желе да имају ништа са странком чији је главни кандидат Максимилијан Крах обелоданио срамотне ставове о Вафен-СС Адолфа Хитлера, а чији се човек број два суочава са оптужбама да је примао новац од Русије Владимира Путина - што су оптужбе које он негира.

Ова врста везе асоцијације последња је ствар која треба Марин Ле Пен.

Она се годинама бори да очисти странку од екстремних ставова свог оца, који је основао претходника Националног окупљања и био осуђен за тривијализацију Холокауста.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Њена странка тренутно има око 30 одсто подршке у анкетама, а фаворит је да постане наредна председница Француске 2027. године.

Највећи успех крајње деснице у Европи Ђорђа Мелони такође полаже велике наде у изборе.

Њена амбиција је да створи ултрадесничарску силу која ће преузети кормило у Бриселу.

„Имаће много више људи у Парламенту, а ти људи ће бити доведени у главни ток или бити нормализовани самим присуством", каже Сабине Фолк, аналитичарка крајње деснице са Универзитета Пасау у Немачкој.

Ако посланички клуб Ђорђе Мелони у ЕУ, Европски конзервативци и реформисти (ЕЦР), добро прође на изборима, велике су шансе да ће пронаћи заједнички језик са председницом Европе комисије Урсулом фон дер Лајен са десног центра.

Европска народна партија Урсуле фон дер Лајен највероватније ће завршити као највећа групација у парламенту, а она је оставила отворену могућност за савез са ЕЦР-ом док год су они про-европски и про-украјински настројени и заступају владавину права.

ЕЦР обухвата не само Браћу Италије, већ и пољску популистичку десничарску опозициону странку Право и правда, шпанску Вокс, Странку Финаца Рике Пуре - која је део финске владе - и Шведске демократе Џимија Акесона, странке која сарађује са шведском владом, али није у њој.

Тешко је замислити све њих да пристану на захтеве Урсуле фон дер Лајен, нарочито имајући у виду да неке партије десног центра у њеној групи не би ни толерисале такав савез.

Али кад би се то десило, онда би Европски парламент могао да одведе политику у драматично другачијим правцима, по питању зелене политике, миграције и азила.

Ако би две ултрадесничарске групације - ЕЦР и ИД - некако успеле да превазиђу унутрашње разлике, онда би и оне могле да оформе моћан блок.

Сабине Фолк је веома сумњичава према „једној мега-коалицији" ултрадесничарских странака, баш као и Матијас Дилинг, специјалиста за европску политику са Универзитета у Свонсију.

„Крајња десница у Европи има дуг историјат подела", каже он.

„Нисам сигуран да ћемо дочекати да видимо једну једину ултрадесничарску групу, јер оне настављају да буду интерно прилично хетерогене."

Група ИД, која је дом француског Националног окупљања, обухвата и италијанску Лигу, аустријску Слободарску партију (ФПО), Слободарску странку Герта Вилдерса у Холандији, белгијски Вламс Беланг, и Данску народну партију.

Шта је крајња десница?

Мишљења су подељена око тога шта чини неку странку крајњом десницом, али Марин Ле Пен, баш као и Вилдерс, противи се тој етикети.

Холандски политички научник Кас Муде - можда најпознатији посматрач европске крајње деснице - каже да у сржи она комбинује нативизам, ауторитаризам и популизам.

Он нативизам дефинише као „ксенофобични облика национализма".

Иако француско Национално окупљање и Браћа Италије улажу велики напор да збаце са себе етикету крајње деснице, Матијас Дилинг каже да су три стуба Каса Мудеа „врло очигледно присутна" у обе странке.

Сабине Фолк каже да ултрадесничарске покрете често повезује политика о имиграцији и анти-феминизму.

Неке странке би могле да подрже родну равноправност, али би идеално највише волеле да жене остану код куће, тврди она.

Браћа Италије су недавно обезбедила усвајање закона који дозвољава групама против абортуса да улазе на клинике за абортус и покушају да зауставе жене у намери да прекину трудноћу.

Иако неки коментатори доживљавају мађарску владајућу националистичко-конзервативну партију Фидес као крајњу десницу, она се не налази ни у једној ултрадесничарској групацији.

Већина странака са крајње деснице су традиционално оспоравале ЕУ као наднационалну снагу, а многе од њих то још увек чине.

Али странка Ђорђе Мелони је оставила за собом „некада категоричко противљење Бриселу", каже професорка Лејла Талани са Краљевског колеџа у Лондону.

У њеном Манифесту за европске изборе стоји: „Желимо да Европа буде политички џин са водећом улогом на међународној сцени".

У међувремену, аустријска Слободарска партија (ФПО) води изборну кампању са слоганом „Зауставите ЕУ лудило", уз слику Володимира Зеленског како љуби председницу Европске комисије и звучним фразама као што су „криза азила", „еко-комунизам" и „корона-хаос".

Упркос низу националних скандала, лидер ФПО-а Херберт Кикл води у анкетама за изборе у ЕУ, а могао би да победи и на националним изборима на јесен.

Еуроскептична реторика и даље остаје широко распрострањена на крајњој десници, али се сада мање говори о напуштању ЕУ.

Слободарска странка Герта Вилдерса јесте подржала „Негзит", холандски референдум о напуштању ЕУ, али сада каже: „Видим да више нема подршке за Негзит у Холандији".

Исто важи за Странку Финаца, која се више не залаже активно за фински одлазак из ЕУ, илити „Фигзит": „Није реалистично да Финска једнострано напусти ЕУ" у скоријој будућности", каже она.

Лидер Шведских демократа Џими Акесон није у потпуности одустао од ове идеје и жели да уклони шведско чланство ЕУ из њеног устава.

Марин Ле Пен ни сама никада није била велика обожаватељка ЕУ, али она више не говори о њеном напуштању.

Она оптужује њене званичнике за „промовисање исламизма и 'воук'-изма" и да жели да укине европске границе.

Њену партију сада предводи Жордан Бардела, који се налази на првом месту на изборној листи за ЕУ.

Али бивши шеф граничне агенције ЕУ Фронтекс Фабриче Леђери је број три.

Како ће се ова мешавина националистичких политика одразити на Европски парламент после избора који ће се одржати између 6. и 9. јуна тешко је предвидети.

Партије на крајњој десници су, међутим, много боље организоване него пре, као што је показао митинг у Мадриду.

Био је присутан чак и аргентински председник Хавијер Милеи.

„То је део дугог путовања крајње деснице на путу да оформи међународне везе и међународне мреже", каже Матијас Дилинг.

Питање је да ли све оне имају исте амбиције као Ђорђа Мелони.

„Желим да покушам нешто што није лако, али је фасцинантно, да поновим у Европи оно што смо ми већ постигли у Италији", изјавила је она за италијанску телевизију.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]