Политика: Шта се крије иза немачке крајње деснице - одлазак у екстремизам

Пролећно је вече у источнонемачком граду Котбусу, и десетине људи су се окупиле у малом простору да чују човека који је једном самог себе назвао „пријатељским лицем" националсоцијализма (нацизма).

Друга двојица са пређашњим везама за екстремистичким групама такође су у просторији, међу њима и кандидат на предстојећим државним изборима.

Сви су дошли да чују Матијаса Хелфериха на омладинском догађају који су организовали чланови истакнуте ултрадесничарске партије Алтернатива за Немачку (АфД).

АфД упорно одбацује оптужбе за екстремизам.

Најновијом одлуком суда, међутим, ова странка званично је осумњичена за екстремизам.

Тај потез, који подржава пресуду нижег суда коју је странка оспорила, значи да обавештајне службе могу да настав да прате активности и комуникације АфД-а.

Странка је основана 2013. као евроскептична група која се противи ставу немачке владе да учествује у помоћи ЕУ за јужну Европу.

Али како је број избеглица растао након 2015. године, АфД се претворио у жестоку, све радикалнију антимигрантску силу.

Данас утицајни блокови унутар АфД-а имају етнонационалистичка уверења која дефинишу свакога ко има мигрантско наслеђе да није „прави Немац", чак и ако има немачко држављанство.

Истраживши прошлост неколицине људи, ББЦ је пронашао јасна укрштања између личности из АфД-а и ултрадесничарских мрежа, од којих су немачке власти неке прогласиле антидемократским или расистичким.

Стефан Крамер, шеф регионалне обавештајне службе у источној Немачкој, каже за ББЦ да АфД сада представља опасност по „корене" демократије, пошто је партија бацила око на изборне победе у три државе на истоку ове јесени: Саксонији, Турингији и Бранденбургу.

Пред европске изборе следећег месеца, АфД, преплављен оптужбама за екстремизам и корупцију, пао је у анкетама, али се и даље доследно налази на другом месту широм земље.

Он остаје јак у немачким посткомунистичким заједницама.

Говор Матијаса Хелфериха у Котбусу бавио се „ремиграцијом" - све популарнијем концепту међу европском крајњом десницом о масовним „поврацима" или депортацијама.

ББЦ је затражио да присуствује његовом говору, али је речено да више нема места.

Пошто је изабран у немачки Бундестаг 2021. године, практично му је било забрањено да се придружи посланичком клубу АфД,-а након што је на видело изашао компромитујући разговор који је водио преко Фејсбука 2016-17. године.

У процурелим опаскама Хелфрих помиње нацизам неколико пута, у шта спада и опис самог себе као „пријатељског лица" Националсоцијализма и као „демократског Фрајслера" - што је референца на судију из нацистичког периода Роланда Фрајслера.

Хелферих је за ББЦ рекао да није уопште озбиљно себе назвао пријатељским лицем нацизма, већ да је напросто „пародирао" интернет левичаре.

„Ако се суочавате са оптужбама за нацизам толико често као политичари АфД-а, ви то онда компензујете у приватним сферама. Подсмевате се томе."

Он се и даље налази на положајима у АфД-у на локалном нивоу и, као што то показује Котбус, добро је дошао у неким партијским круговима као непоколебљиви заговорник „ремиграције".

Многи овај израз доживљавају као еуфемизам за масовно протеривање људи са мигрантским пореклом, силом или уз политички притисак.

Матијас Хелферих је гласан по питању наде у „ремиграцију" милиона као одговора на „масовни прилив" миграната из Африке и са Блиског истока.

Али он тврди да нико ко је у Немачкој легално неће бити присиљен да оде - мада ће некима од њих бити понуђена прилика да се врате у „домовину" и властиту „културу".

„Суштина није у омаловажавању људи или њиховој депортацији из расистичких побуда. Суштина је у очувању Немачке као земље Немаца", каже он.

Хелферих је такође говорио прошле године на „летњој журки" у организацији Института за државну политику (ИфС), који је неколико месеци пре тога федерална унутрашња обавештајна служба прогласила за екстремно десничарски рекавши да се ИфС бори за етнички „хомогену" нацију.

„Не делим став обавештајне службе да је то десничарска екстремистичка организација", рекао је Хелферих.

„Сам одлучујем где ћу да говорим."

Званичници АфД-а оптужују домаћу обавештајну службу, Верфасунгсшуц, да је тело препуно службеника које именује држава и који се не слажу са њиховом борбом.

Више од „50 младих патриота" дошло је да слуша говор у Котбусу, каже један од организатора Жан-Паскал Хом.

Хом је био на разним положајима у АфД-у, а сада се кандидује на септембарским државним изборима у Бранденбургу.

То се дешава упркос томе што је био уплетен - или повезан - са низом група које су касније проглашене „екстремно десничарским".

У њих спадају удружење Ајн процент (Један проценат), Цукунфт Хајмат (Будућа домовина) и покрет Индетитариан, познат по заговарању теорије завере о „Великој замени".

То је екстремна десничарска идеја да глобална елита намерно кује заверу да промени демографију западних земаља.

Хом је непоколебљив у уверењу да је у Немачкој и Европи у току „замена становништва" - нешто што описује као „главну тему нашег доба".

„Не кажем да је то организовано са врха, кажем да се то дешава."

Жан-Паскал Хом је 2017. године био примећен у маси кад је група фудбалских навијача скандирала антисемитске слогане.

Неки од њих су чак дизали руке у Хитлеров поздрав.

Он инсистира да се налазио „по страни" са оцем: „Била је то утакмица Котбуса у гостима, а ја сам навијач Котбуса."

„Нисам ја крив што неки лудаци користе то као терен за ствари које изричито не подржавам", каже ми он.

Снимљен како се смешка у публици на говору Матијаса Хелфериха у марту био је и човек по имену Бенедикт Кајзер, који ради у парламенту за Јиргена Пола, посланика АфД-а за Турингију.

Истрага листа Ди Велт показала је да се Кајзер кретао у неонацистичким круговима између 2006 .и 2011. године, па и да је фотографисан на маршевима које је организовала НПД - ултранационалистичка партија данас позната као Ди Хајмат (Домовина).

На слици са друштвених мрежа, касније обрисаној, он такође може да се види као део ултрадесничарске фудбалске хулиганске групе зване „Дечаци новог друштва", која је у међувремену распуштена.

Њено име, које је група скратила у НС, у Немачкој се обично доживљава као скраћеница за „националсоцијалисту" или „нацисту".

Фотографија је највероватније настала око 2009. године, а на њој тројица мушкараца иза Бенедикта Кајзера диже руку у Хитлеров поздрав.

Кајзер није одговорио на наше захтеве за коментар.

Годинама касније, Бенедикт Кајзер се данас понекад описује као мислилац и теоретичар, нашироко хваљен од предводника тврдог десничарског крила АфД-а Бјорна Хекеа.

Хеке је наставник историје који је постао харизматични лидер АфД-а у Турингији, што значи да се кандидује за гувернера државе.

Суд је претходно пресудио да није клевета изразити мишљење да је Хеке фашиста.

Овом 52-годишњаку тренутно се суди под оптужбом да је свесно користио нацистички слоган, иако се за то изјаснио невиним.

Замућене границе између партијских личности, у оквиру радикалнијих фракција АфД-а, и „екстремистичких" мрежа, доводи до запетљаних укрштања све бројнијих група и личности.

И то је партија која непрестано има посла са поделама око тога да ли да почне да шири умереније или радикалне поруке.

„Ремиграција" је, на пример, идеја коју су прихватиле неке личности, док је неке друге заобилазе у широком луку.

Овај концепт заговара аустријски активиста Мартин Селнер, који има неонацистичку прошлост, а забрањен је и у Немачкој и у Великој Британији.

Он заступа „ремиграцију" тражилаца азила, „странаца" са боравишним правом и „неасимилираних" грађана.

Извештаји о томе да су виши званичници АфД-а учествовали у „тајном" састанку о ремиграцији са Мартином Селером надомак Берлина изазвали су масовне демонстрације у Немачкој почеком године.

АфД је покрет који се, у протеклој деценији, померао „све више и више од конзервативне, демократске партије ка екстремној десничарској партији", сматра Стефан Крамер, председник Канцеларије за заштиту устава у Турингији.

Државни службеник са чврстим ставом, члан Социјалдемократске партије канцелара Олафа Шолца, Крамер каже да су шансе АфД-а да освоји већину посланичких места у његовој властитој држави ове јесени „веома, веома добре".

Претходно генерални секретар Централног савета Јевреја у Немачкој, он каже да ће напустити земљу ако АфД освоји власт.

„Националистички" ставови партије ризикују да „врате Немачку назад у нешто што смо вероватно видели само између 1933. и 1945. године", рекао је он за ББЦ.

Званичници АфД-а тврде да их прогањају државне власти које гаје предрасуде према њима, али Крамер стоји чврсто иза става да то није истина.

„Ми нисмо исполитизовани јер наступамо са становишта немачког закона и све одлуке које се доносе могу бити оспорене на суду."

Тренутно се разматра правна жалба АфД-а - против њеног проглашења за „осумњичене" ултрадесничарске екстремисте, док је њено омладинско крило проглашено потврђеним случајем.

Стефан Крамер доживљава ову партију као „парламентарну руку" нове деснице која хвата замајац широм Европе - и чак тврди да представља опасност по демократију.

„Кад говорим о немачком храсту - он је једно велико старо дрво које може да издржи снежну олују, може да издржи и кишну олују."

„Али чим имате непријатеља који вас напада у корену - а то је оно што се управо дешава - то је веома опасно, јер угрожава виталне делове наше демократије."

Шире гледано, Стефан Крамер страхује да се политичка температура у Немачкој „загрева".

У петак је кандидат СПД-а на предстојећим европским изборима Матијас Еке морао да иде на операцију пошто је нападнут док је лепио плакате у Саксонији.

Четворица тинејџера узраста 17 и 18 година налазе се под истрагом полиције, која тврди да постоји основана сумња да најмање један од њих има екстремистичке десничарске ставове.

Присталице АфД-а са којима смо разговарали инсистирају да њихов покрет уопште није екстреман и да чак заступа политику центра.

Ова прича не говори само о три човека на говору у Котбусу, већ о јазу у Немачкој око тога шта се рачуна као екстремизам и о страховима да ће се вратити ружна прошлост.

Додатно истраживање: Николас Потер

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]