Мађарска: Отварање кинеским технолошким фабрикама упркос протестима

Аутор фотографије, Getty Images
- Аутор, Ник Торп
- Функција, ББЦ, Мађарска
„Не намеравамо да постанемо светски лидер", изјавио је мађарски министар спољних послова у Пекингу у октобру прошле године, говорећи о амбициозним плановима земље за производњу батерија за електрична возила, „зато што је тај светски лидер Кина".
Кина има невероватних 79 одсто удела у глобалним капацитетима производње литијум-јонске батерије, испред Америке, са шест одсто.
Мађарска је сада трећа, са четири одсто, и намерава ускоро да претекне Американце, објаснио је Петер Сијарто током посете Кини.
Са већ 36 фабрика, које су изграђене, у изградњи или се планирају, његове речи нису пуко хвалисање.
Влада Фидеса Виктора Орбана на сав глас је најавила „отварање према Истоку".
Кад је у питању одржавање јаких економских веза са Русијом, Будимпешта се налази на мети оштрих критика.
Важније у економском смислу су њене све тешње везе са Кином и Јужном Корејом.
Електрична возила су камен темељац те иницијативе и уместо одобравања Мађарска привлачи завист колега чланица Европске уније.
До овог лета биће установљено 17 летова недељно између Будимпеште и кинеских градова.
Године 2023, Кина је постала убедљиво највећи улагач у Мађарску, са 10,7 милијарди евра.
Док гледате на југ са торња Велике реформисане цркве у Дебрецину, видите како се у даљини протежу гломазни сиви блокови зграда кинеске фабрике ЦАТЛ.
Највећи светски произвођач батерија има чврсто упориште у источној Мађарској.

Све до прошле године пејзаж су у зелено-жуто бојили сунцокрети и уљана репа.
Сада су ту никле и кинеска фабрика сепаратора СемКорп и катодних цеви ЕкоПро.
Прођите поред градилишта дебрецинске нове фабрике БМВ, намењене искључиво за електричне аутомобиле, и пронаћи ћете још једног кинеског произвођача батерија Ив енерџи.
За то време, булдожери у јужној Мађарској прекопавају земљу на површини од 300 хектара да би је припремили за кинеску „гигафабрику" електричних аутомобила БИД.
Јужнокорејске и јапанске фабрике су ту већ почеле да производе батерије или њихове компоненте.
„Мађарска је у центру Европе и близу највећих индустријских играча у аутомобилској индустрији", каже Ноеми Шидло из мађарског одељења ЦАТЛ-а.
Било је то очигледно одредиште, а локалне и националне владе биле су жељне да помогну, објашњава она.
Влада Фидеса Виктора Орбана улаже огромне напоре да привуче кинеске инвестиције, обећавши ЦАТЛ-у 800 милиона евра у пореским олакшицама и инфраструктурној подршци како би се закључио споразум - више од десет одсто од инвестиција у висини од 7,3 милијарде евра.
На то додајте кинеска улагања у брзу железницу чија је намера да повеже Централну Европу са лукама у Солуну и Пиреју.
Ентузијазам Будимпеште према кинеским инвестицијама још је очигледнији.
Делује да је то осећање узајамно.
Кад кинески председник Си Ђинпинг буде допутовао у Европу у мају, посетиће само три земље - Француску, Србију и Мађарску.
Шта би, ипак, могло да пође по злу према плановима Виктора Орбана?
Много тога, кажу његови критичари.
Еколошки протести против фабрика су у порасту, упркос скоро потпуној тишини у медијима под контролом Фидеса о потенцијалним проблемима.

Аутор фотографије, Getty Images
Градоначелник Дебрецина Ласло Пап је одбио да говори за ББЦ.
На изнова послате мејлове Министарству спољних послова и Мађарској агенцији за промоцију улагања и даље нема одговора.
Противници се жале да нема начина да се локлано оспоре зато што им је додељен статус „од повећаног националног интереса".
Јужно од Дебрецина је прелепо село Микеперч које је постало опкољено градилиштима са свих страна.
„Нико од нас мајки није против зелених аутомобила, али је крајње нефер што су изградили толику фабрику овде не питавши ништа мештане", каже Ева Козма.
Она указује на проблеме по животну средину које изазивају фабрике батерија на другим местима у Мађарској.
„То није зелена будућност ако свако овде буде добио рак, само зато да би у другим градовима људи срећнији од нас добили прилику да се возикају около у лепим зеленим аутомобилима", додаје.
Ноеми Шидло из ЦАТЛ-а инсистира да су њени страхови неосновани.

Водоснабдевање такође представља велику главобољу за Дебрецин.
Смештеном у Панонској низији, у Дебрецину су падавине у опадању, залихе подземних вода су се стањиле, а владини планови су до сада постигли врло мало тога да би повратили воду која протиче Дунавом и Тисом.
Мађарска ризикује да статус водене суперсиле замени статусом суперсиле електромобилности.
Мапа из 19. века показује да је већи део актуелне површине земље прекривен водом.
Други проблем је радна снага, у земљи где је незапосленост испод пет одсто.
Само ЦАТЛ-у биће потребно 9.000 радника, али мађарска влада остаје на власти на изборима после избора водећи кампање са слоганима о „забрани уласка мигрантима".
Десничарски покрет Наша домовина недавно је указао на све већи број турских радника у Дебрецину, који граде фабрику БМВ-а.
Други разлог за забринутост међу критичарима је да ће јефтина радна снага, јефтино земљиште и великодушне повластице претворити Мађарску у „ропску земљу" кинеских и компанија из Југоисточне Азије.
Влада признаје би плате могле да остану ниске и да ће домаћа истраживања и развој бити погођени.
„Морамо да убедимо инвеститоре не само да доведу производњу, већ и истраживања.
„Највећи изазов у наредних десет година биће како спојити њихова истраживања са мађарским компанијама", рекао је Балаж Орбан, политички директор кабинета премијера, за ББЦ.

Погледајте и ову причу

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]













