Мигрантска криза: Шта је миграциони пакт ЕУ за који мађарски премијер Виктор Орбан каже да је пропао

Експлозије бомби, пуцњаве и сукоби међу кријумчарима људи и појединим мигрантима из Азије и Африке последњих месеци одјекују у пограничном појасу Србије и Мађарске, једној од главних рута на њиховом путу ка земљама Европске уније (ЕУ).

Последњи инцидент, у којем је заједничка српско-мађарска гранична патрола наводно нападнута из аутоматског оружја прошлог викенда, навео је мађарског премијера Виктора Орбана да оцени да је бриселски план за решавање овог деценијског проблема „пропао".

„Време да се суочимо са чињеницама. бриселски миграциони пакт је пропао", написао је Орбан на друштвеној мрежи Икс, мислећи на сет измена допуна и правила ЕУ који би требало да буде усвојен у априлу 2024.

Мађарска и Пољска нису подржале предлог пакта, противећи се изменама које, између осталог, предвиђају да прихватање миграната и избеглица у земљама ЕУ буде обавезно, а не добровољно, као раније.

„Ако Орбан критикује пакт, то ради увек са намером да обесмисли било који договор по овом питању и покушава да прогура његов приступ проблему - коришћење силе и ограде као успешан пример", оцењује Радош Ђуровић, извршни директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила, за ББЦ на српском.

Орбан је рекао да су напади на мађарске граничаре постали уобичајени, те да је од почетка 2023. године забележено „168 случајева у којима је много полицајаца повређено", а „спречено 128.000 илегалних прелазака на јужној граници" са Србијом.

Процењује се да је кроз Србију од почетка мигрантске кризе 2015. прошло више од 1,5 милион људи, а десетине хиљада њих је покушавало да на територију ЕУ уђе преко Мађарске.

Орбанова влада, позната по снажној антимигрантској политици, увела је ригорозне мере на границама Мађарске са Србијом и Хрватском, између осталог и подигавши високе ограде од бодљикаве жице.

Министарства спољних послова Србије и Мађарске нису одговорила на питања ББЦ-ја о сарадњи две земље у граничном подручју и које заједничке мере против сузбијања инцидената спроводе, као и колико је инцидената забележено последњих година.

Погледајте видео: Обрачун миграната у Хоргошу

Шта је Пакт о миграцији и азилу

Нови пакт о миграцији и азилу којим би се реформисала правила, прописи и политика по овом питању предложен је још у септембру 2020.

Представља скуп прописа и политика за „стварање праведнијег, ефикаснијег и одрживијег процеса миграције и азила" и настоји да успостави заједнички приступ „заснован на солидарности, одговорности и поштовању људских права", наводи Европска комисија, извршни орган који функционише попут својеврсне владе ЕУ.

Почетком јуна је Савет министара ЕУ, један од два законодавна тела Европске уније уз Европски парламент, усвојио пропис који, између осталог, предвиђа да прихватање избеглица буде обавезно, а не добровољно, као раније.

„Земље које не желе да приме избеглице требало би да плате накнаду од 20.000 евра по (неприхваћеном) мигранту", пренео је Дојче веле.

Документ је још у фази нацрта, али су многи конзервативни и десно оријентисани политичари оштро критиковали предлог, баш као и стручњаци и активисти који се баве питањима избеглица и миграната.

Мађарска и Пољска су, на пример, у јуну једине гласале против планиране расподеле избеглица у ЕУ.

„Они покушавају да у пакт унесу такозвани институт инструментализације - када неко користи избеглице и мигранте као средство, рецимо као (председник Белорусије Александар) Лукашенко, да тада може да се одступи од права људи да траже азил на граници.

„То је велика жеља тих земаља, а што је и даље немогуће", каже правник Никола Ковачевић за ББЦ на српском.

Ковачевић упозорава да је „пакт опасан јер на велика врата уводи граничне процедуре", што је некада била „реткост у пракси земаља ЕУ, а сад би требало да постане правило".

Тако би се на самој граници обрађивали „захтеви за азил" у земљама „на спољним границама ЕУ", попут Мађарске.

„Чим уводите граничну процедуру то ће морати да буде праћено праксом широког притварања људи, који би требало да буду ту током те процедуре, што није у складу са међународним стандардима људских права", упозорава Ковачевић, који се годинама бави заштитом права избеглица.

Овакав метод је „изузетно скуп и инфраструктурно компликован" јер захтева „велике притворске центре на границама".

Такве методе могу навести државе да „уместо да примењују граничне праксе", појачавају пушбекове - гурање са граница, преноси Ковачевић процене невладиних организација.

„Пакт додатно ускраћује право на приступ територији, поступку азила и безбедности за избеглице", сматра он.

Ковачевић упозорава да ће, уколико буде усвојен у овом облику, пакт „олабавити критеријуме за примену концепта сигурне треће земље", попут Србије, која није чланица ЕУ.

Радош Ђуровић каже да је „главни закључак", да пакт „оптерећује државе ЕУ на њеним ободима, прве земље уласка избеглица", попут Италије, Шпаније и Грчке.

„Оне ће и даље трпети највећи терет избеглиштва, док друге државе имају могућност да не учествују у тој подели, већ да за избеглицу коју би требало да приме обезбеде адекватан новчани износ земљи која их прими", оцењује он.

Ђуровић сматра да тако питање солидарности, једно од основних, није решено јер ће ове земље и даље бити „најоптерећеније".

Криминал, мигранти и одвраћање

Простор око граница Србије са Мађарском и Хрватском је „погођен насилним и суровим окршајима између криминалних банди", упозорава Ђуровић.

У криминал су укључени и неки грађани Србије „кроз логистику, превоз и организовање", док се „оружано сукобљавају само мигранти криминалци", тврди он.

„Треба правити разлику - мигрант није криминалац, већ се сукобљавају бандити из криминалних група које су из мигрантске популације", каже Ђуровић.

Крајем јула, је код села Хајдуково у близини Суботице пронађено тело убијеног држављанина Авганистана, а још два мигранта су повређена.

Полиција је почетком августа у рацији открила 300 миграната и запленила већу количину оружја, муниције и воки-токије коришћене за кријумчарење људи.

Министар полиције Братислав Гашић је рекао да је у шумама око Суботице за три месеца 2023. пронађено више од 6.000 миграната.

За два месеца је поднето 229 кривичних и 746 прекршајних пријава, али исход процеса није познат.

Ђуровић каже да су криминалне банде у којима су неки мигранти ојачале и захваљујући „пушбековима, односно политиком зида мађарских власти".

„Гурају људе преко ограде, без права да траже азил и било какву помоћ, на српску страну, мимо споразума о реадмисији и законске регулативе, кршећи међународне и билатералне прописе", оцењује он.

Мигранти су тако гурнути и у „руке кријумчара", јер Србија нема довољно места да их прихвати.

У прихватним центрима у овом делу земље, у Суботици и Сомбору, има места за 300 до 350, односно 250 људи, каже Ђуровић.

Србија, Мађарска и Аустрија су у новембру 2022. закључили меморандум о реадмисији, односно депортацији лица која не могу да добију азил у Европској унији.

Београд би их слао у њихове домовине, а Мађарска и Аустрија, чланице ЕУ, прослеђивале Србији и помагале јој око трошкова.

На иницијативу Мађарске у Бечу је у четвртак, 28. септембра одржан хитан састанак са представницима Аустрије, Словеније, Чешке и Словачке.

Претходно је Петер Сијарто, шеф мађарске дипломатије, поручио да је „невероватно да су поједини западноевропски политичари и даље на страни миграната који пуцају на мађарске полицајце и кријумчаре".

„Поједини европски политичари живе у заблуди још од 2015. године - мигранте не треба распоређивати по ЕУ, треба их зауставити на граници", рекао је Сијарто.

Дан после објаве премијера Мађарске, и Словенија је пооштрила мере на граници са Хрватском, а нешто раније је и Пољска појачала контролу границе према Словачкој која је регистровала девет пута више миграната него прошле године.

Земље централне Европе нису једине чланице ЕУ које се суочавају са мигрантском кризом.

Италија је у априлу увела ванредно стање због огромног прилива миграната из Африке који преко Медитерана покушавају да се домогну ЕУ.

Према подацима међународних организација, само од почетка ове године до обала Италије стигло је више од 100.000 миграната из Африке, што је двоструко више него у истом периоду прошле године.

Погледајте видео: ББЦ у патроли са обалском стражом Туниса

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]