Србија и енергенти: Зашто се гради нафтовод између Србије и Мађарске

За нафту важи изрека да је роба која увек нађе пут до купца.

Изгледа да ће тако и руска нафта наћи пут и до српског тржишта, упркос рампама које је Европска унија спустила Русији због инвазије на Украјину.

У децембру 2022, Европска унија (ЕУ) је увела санкције на транспорт руске нафте морским путем, због чега Београд више није могао да је набавља Јадранским нафтоводом (ЈАНАФ), из лука у Хрватској, већ се ослонио на деривате из других земаља.

Србија и Мађарска су крајем маја најавиле изградњу новог нафтовода, између Новог Сада и места Алђе, кроз који би се енергент допремао копненим путем, директно из нафтовода Дружба - најдужег на свету, који се протеже на 4.000 километара између Русије и Немачке.

Споразум о нафтоводу потписан је 21. јуна, владе две државе наводе да се ради о инвестицији вредној више од 150 милиона евра, а изградња би требало да траје између 12 и 24 месеца.

„Добро је што ће постојати алтернативни правац снабдевања, али не треба заборавити да се Србија никада у историји није првенствено ослањала на руску нафту - Ирак је главни снабдевач нафтом још од доба социјалистичке Југославије", каже стручњак за енергетику Милош Здравковић за ББЦ на српском.

Како се Србија тренутно снабдева нафтом?

У овом тренутку, Србија нафту која није руска набавља искључиво преко хрватских лука на Јадрану и она се допрема нафтоводом ЈАНАФ.

„За већу сигурност потребно је да, као и у гасном сектору, имамо диверсификацију извора и рута снабдевања.

„Градњом новог нафтовода ка Мађарској обезбедићемо сигурније снабдевање домаће рафинерије, а тиме и домаћег тржишта", рекла је Дубравка Ђедовић, министарка рударства и енергетике после потписивања споразума.

Стручњак за енергетику Милош Здравковић подсећа да је ЈАНАФ, који је пуштен у рад још 1979. године, био „главна артерија снабдевања нафтом у социјалистичкој Југославији".

И данас представља важан нафтовод у Европи, којим се енергент испоручује за потребе Србије, Босне и Херцеговине, али и европских земаља - Хрватске, Словеније, Мађарске, Словачке и Чешке.

Гаспром, руска државна компанија за нафту и гас, желела је да купи део ЈАНАФ-а 2011. године, али је Хрватска то одбила.

Према подацима Привредне коморе Србије (ПКС), Београд је 2021. године руском нафтом задовољавао свега 16 одсто потреба.

Скоро половину нафте Србија је набављала из Ирака, док је 23 одсто добијала из сопствених извора.

У јуну 2022. године, ЕУ је забранила чланицама да увозе руску нафту морским путем.

Здравковић појашњава да је одлука да настави са куповином кроз копнени нафтовод Дружба донета како би се заштитиле ЕУ чланице које немају излаз на море - Мађарска, Чешка, Пољска и Словачка.

Пошто искључиво увози кроз луке, Хрватска је у децембру прошле године морала да обустави куповину нафте из Москве, а у фебруару 2023. и куповину нафтних деривата.

Зато ни Србија тренутно нема начин да директно набавља руску нафту.

„Кроз ЈАНАФ смо до сада добијали годишње 3,2 милиона тона сирове нафте и то је најуноснији уговор о испоруци овог енергента који Хрватска има", каже Здравковић.

Како подсећа, Србија кроз Јадрански нафтовод и даље купује нафту из других земаља.

„То се односи и на руску нафту која до лука у Хрватској стиже преко Ирака - она није под санкцијама", додаје Здравковић.

Поред Ирака, земље из којих Србија увози нафту су Казахстан и Норвешка.

Реагујући на одлуку ЕУ да уведе санкције, председник Србије Александар Вучић је у јуну прошле године оценио да земља трпи велике губитке због санкција , процењујући да се ради о суми од око 600 милиона долара.

Москва често продаје нафту и њене деривате по нешто повољнијим ценама него други играчи на тржишту.

Руска нафта је тренутно нешто јефтинија од ирачке.

Цена руске нафте тренутно се креће око 60 долара по барелу, а ирачке око 77 долара по барелу.

Шта су још договориле Србија и Мађарска?

Поред изградње нафтовода, Србија и Мађарска најавиле су да ће Београд убудуће складиштити око 100 милиона кубних метара гаса у мађарским складиштима.

Здравковић каже да Мађарска има „далеко веће" капацитете за складиштење гаса него Србија.

„Србија има капацитет да складишти 450 милиона кубика гаса у Банатском двору, а потребе се крећу око две милијарде кубика годишње."

Како додаје, Мађарска може да ускладишти око шест милијарди кубика, и то је „огромна разлика између две земље сличних потреба."

„Србија је у прошлости направила лоше потезе, када није кренула у изградњу нових складишта гаса", истиче Здравковић.

Како оцењује, Србији су „објективно потребна нова складишта гаса".

„Геополитичка ситуација у свету је непредвидива, а најскупљи је онај енергент којег нема на тржишту", закључује Здравковић.

Европа се гасом из Русије снабдева кроз два гасовода - Северни ток 1 и 2.

Од када је почео рат у Украјини, европске земље раде на томе да смање зависност од руског гаса, док је Европска комисија упозоравала на могућност да Русија обустави снабдевање.

Москва је, „због поправки и одржавања" током прошле године у више наврата затварала Северни ток 1, највећи гасовод у Европи, док су земље Запада страховале од могућности да га неће поново пустити у рад, као одговор на санкције уведене због инвазије на Украјину.

Септембра 2022, дошло је до цурења гаса на Северном току 2, што је ЕУ оценила као „чин саботаже", док су Украјина и Русија размењивале оптужбе око тога ко је одговоран.

Србија, која наставља да купује гас директно од Русије, недавно се придружила заједничкој куповини енергента са земљама ЕУ.

Крајем маја, предузеће „Србијагас" се пријавило на платформу Призма (Prisma), која служи за продају гаса „по одрживим ценама за грађане и предузећа Европске уније (ЕУ)", рекла је министарка енергетике Дубравка Ђедовић.

Како је додала, снабдевање Србије гасом тренутно се одвија несметано, али за дане када је потражња највећа, потребне су додатне количине из различитих извора.

„Остаје да се сврсисходност ове платформе потврди за Србију, која није чланица ЕУ", оценила је Ђедовић.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]