Русија, Украјина и енергенти: Цурење гасовода Северни ток, ЕУ каже да је реч о саботажи

Шведске власти пријавиле су ново цурење у великом подводном гасоводу којим се руски природни гас преноси у Европску унију, што је четврто ове недеље.

Шведска обалска стража саопштила је у четвртак да је примећено ново цурење у гасоводу Северни ток 2.

Ниједан од два гасовода од Русије ка Европи тренутно није у функцији, иако у њима има гаса.

Данска и Шведска су раније пријавиле цурење гаса у гасоводима Северни ток 1 и 2, упозоравајући власти на могућност намерног напада.

Европска унија је претходно саопштила да је „чин саботаже" узрок цурења два велика гасовода који се протежу из Русије у Европу, али је није директно оптужила Русију.

Лидери ЕУ су поручили да ће сваки намерни напад на енергетску инфраструктуру континента за последицу имати „најјачи могући одговор".

Норвешка је рекла да ће распоредити војску да заштити нафтна и гасна постројења.

Украјина је, без доказа, оптужила Русију за „терористички напад", а из Москве је одговорено да су оптужбе да је напала сопствене гасоводе као „предвидљиве и глупе".

ЕУ је раније оптужила Русију да користи снабдевање гасом и Северни ток као „оружје против Запада".

Амерички државни секретар Ентони Блинкен сматра да цурење „неће имати значајан утицај на енергетску отпорност Европе".

Блинкен није директно оптужио Русију, али је рекао да не би било у „ничијем интересу" уколико су кварови намерно изазвани.

Председник Европског савета Шарл Мишел поновио је поруку Урсуле фон дер Лајен.

„Чин саботаже Северног тока изгледа као покушај даље дестабилизације снабдевања енергентима [у ЕУ]", написао је на Твитеру.

Оператери Северног тока 2 указали су на нагли пад притиска у гасоводу у понедељак, 26. септембра.

Данске власти упозориле су капетане бродова да избегавају воде око острва Борнхолм у Балтичком мору,

Неколико сати касније, слично упозорење објавила је и шведска поморска управа.

Из компаније Норд Стрим АГ, која управља Северном током 1, кажу да је немогуће проценити колико времена је потребно да се поправи гасна транспортна инфраструктура.

Москва је у августу потпуно обуставила испоруку гаса Европи преко Северног тока 1, наводно због неопходних поправки.

Из ЕУ су рекли да је то покушај Русије да европске залихе гаса искористи као оружје.

Шта су гасоводи Северни ток 1 и 2?

Гасовод Северни ток 1, са два паралелна крака, простире се у дужини од 1.200 километара испод површине Балтичког мора, од руске обале надомак Санкт Петербурга до североисточне Немачке.

Отворен је 2011. и максимални капацитет овог гасовода је 170 милиона кубних метара гаса, који се шаље из Русије за Немачку.

Северни ток 2 протеже се паралелно са првим гасоводом и он је у руском власништву.

Изграђен је у септембру 2021, али није пуштен у рад јер је Немачка одбила да га одобри.

Пројекат је у потпуности заустављен само неколико дана пре почетка руске инвазије на Украјину 24. фебруара.

Дмитриј Песков, портпарол руског председника Владимира Путина, каже да је „веома забринут" због читаве ситуације и није искључио могућност саботаже.

Сеизмолози су известили о подводним експлозијама пре него што је дошло до цурења гасовода.

Данска војска објавила је снимак цурења који показује мехуриће - највећи је пречника један километар - на површини Балтичког мора.

„Нема сумње да су то биле експлозије", рекао је Бјорн Лунд из шведског Националног сеизмолошког центра.

Саветник украјинског председника Михаило Подољак изјавио је у уторак да је цурење „ништа друго него терористички напад који је испланирала Русија и чин агресије према ЕУ".

Оператори гасовода рекли су да је немогуће проценити када ће инфраструктура система бити обновљена.

Претходно су се у немачким медијима појавили извештаји у којима се наводи да власти не искључују могућност потенцијалног напада на подводну гасну мрежу.

Веродостојност оваквих тврдњи немогуће је утврдити у овом тренутку.

Мете Фредериксен, данска премијерка, рекла је да је још рано за било какве закључке, али да је тешко замислити да су вишеструки кварови чиста случајност.

Цене енергената драстично су порасле откако је Москва напала Украјину.

Све оскудније залихе додатно би могле да утичу на пораст трошкова.

Домаћинства у ЕУ страхују да ове зиме неће моћи да плаћају рачуне за грејање.

Пољска покушава да смањи енергетску зависност од Русије, некада главног европског снабдевача.

На северозападу Пољске недавно је свечано отворен нови балтички гасовод.

Приступ норвешком гасу имале би државе попут Словачке, Чешке и Пољске, чиме се би се смањила потреба за енергентима из Русије.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]