Русија и Украјина: Да ли се Европа коначно потпуно ослобађа од руског фосилног горива

Европа је зависна од руских фосилних горива.

Од првог дана инвазије на Украјину, Европска унија је платила Кремљу више од 135 милијарди евра за његову нафту и гас, према Центру за истраживање енергије и чистог ваздуха (ЦРЕА).

Данас, скоро годину дана од почетка рата и после девет рунди санкција ЕУ, да ли Европа коначно почиње у потпуности да се ослобађа руског фосилног горива?

„Тврђава Русија"

Председник Русије Владимир Путин се припремао за овај економски обрачун још откако су му 2014. године увели санкције, после његовог првобитног напада на Украјину и анектирања Крима.

Његов изузетно хваљени економски тим чак је донео земљи њен надимак - „Тврђава Русија" - привреду спремну да истрпи било какву олују.

Последњих осам година, Русија је гомилала велике количине девизних резерви.

Продавала је више фосилног горива него икад, истовремено користећи приходе да изгради још гасовода.

Улагала је и у западњачку технологију, робу и кључну инфраструктуру као што су складишта гаса и нафтне рафинерије у ЕУ.

За то време у Европи, у покушају да престане да користи угаљ, најпрљавије од свих фосилних горива, зависност ЕУ од јефтиног, релативно чистог и доступног руског гаса само је расла.

Русија је 2020. обезбедила, процењује се, 25 одсто нафте и више од 40 одсто гаса који је потрошила ЕУ, према Еуростату, њеној агенцији за статистику.

У време кад је Путин 2022. године извршио инвазију на Украјину, ЕУ никако није могла да истог тренутка прекине све економске везе са Русијом.

И тако су санкције биле постепене и, уз крупне изузетке, док је Запад покушавао да се снађе на неистраженој територији.

Никада раније нису уведене овако сложене санкције неком великом играчу као што је Русија - нуклеарној сили са сталним чланством у Савету безбедности Уједињених нација.

Она је једна од три главна произвођача нафте и гаса на свету, уз Саудијску Арабију и Сједињене Америчке Државе.

Да би се неутралисао ратни фонд Путина, Запад је замрзнуо око 300 милијарди евра девизних резерви Руске централне банке.

Да би ускратили Русији западно знање и робу, блокирао је све трансфере технологије и продају врхунске робе и услуга.

И коначно, да би зауставио доток новца од нафте и гаса Кремљу, ЕУ је увела ембарго у фазама забранивши све увозе угља од августа 2022, сву поморску нафту од децембра 2022, и сав дизел или било који нафтни дериват од фебруара 2023.

„Тек остаје да се види пуни ефекат ембарга на руску сирову нафту", каже Међународна енергетска агенција (ИАЕ) у најновијем извештају из децембра 2022. године.

Погледајте видео:

Руска одмазда

У одсуству потпуног ембарга, док су цене скакале а нафта и даље текла, Русија је наставила да зарађује милионе продајући фосилна горива Европи.

Кремљ је такође почео да користи гас као оружје смањивши испоруке Европи за 80 одсто.

Али колико год се финансијски исплативом показала Путинова тактика краткорочно, већина економиста се слаже да то није одрживо као дугорочна стратегија.

Константин Сонин, економиста са Универзитета у Чикагу, каже да је председник Путин упао у исту замку као и његове колеге моћници из бившег Совјетског Савеза, Ирака, Ирана и Венецуеле.

Они су сви пробали да продају нафту и изврше инвазију на друге земље, али су на крају изазвали сукоб са Западом и нашли се на црној листи.

„Пример СССР-а показује да можда чак ни продужена стагнација није могућа у изолацији", каже он.

Енергетски рат Кремља рапидно уништава његову најважнију индустрију.

Газпром, руска енергетска компанија у већинском државном власништву, пријавила је 2022. године пад продукције од 20 одсто, као и пад извоза од 45 одсто.

Производња нафте се одржава на два одсто испод њеног предратног нивоа, али Међународна енергетска агенција (ИЕА) предвиђа много већи пад од 13 одсто кад ембарго ЕУ буде ступио до краја на снагу током зимских месеци.

Због високих цена у Европи, пад продаје гаса није нашкодио приходима Кремља.

Али како се енергетски рат буде настављао, Русија ће губити удео на тржишту.

Ако цене на крају буду пале због смањене потражње, Путинова стратегија ће бити слична продаји бубрега да би осиромашио суседа.

Према предвиђању ММФ-а, руска привреда ће се и 2022. и 2023. опасти за три до пет одсто, уместо предратних предвиђања раста од два до три одсто.

Радна снага се смањује док људи беже из Русије или гину у рату.

Улагања су обустављена, увоз и потрошња значајно смањени.

Покушај оживљавања раста диверзификацијом од нафте и гаса још је теже под санкцијама јер је Русија у потпуности зависила од западног знања, улагања и трговине још од распада Совјетског Савеза.

Путин је то покушао током првих година владавине почетком 2000-их, али је касније уложио све у то да Русија постане суперсила фосилног горива.

Погледајте видео:

Кина, Индија и Турска за спас?

Од почетка инвазије, док је продаја Европској унији опадала, Кина и Индија су масовно куповали руску сирову нафту на попусту.

Турска је такође пожурила да искористи сукоб Русије са Западом, поставши транзитно чвориште за руски извоз гаса.

Према Европској мрежи оператера система трансмисије гаса, више од половине гаса увезеног у ЕУ путује од Русије до Турске, па тек онда у ЕУ.

Али иако су Путинови новопронађени савезници ради да искористе његово брзоплето објављивање „западног економског блицкрига против Русије" неуспешним и да добију велики попуст на фосилна горива, рат у Украјини им наноси једнаку количину бола.

То штети њиховим главним трговинским партнерима на Западу.

А у трговини, величина је важна.

Развијене западне земље чине две трећине светске економије. Русија чини мање од два одсто.

Запад је извор технологије, новца, знања, образовања и богатих потрошача.

Русија у понуди има само нафту и гас и нема постојећу инфраструктуру која би скренула снабдевање на исток удаљивши је од ЕУ.

Европа је чинила више од 60 одсто руског извоза нафте и већине извоза гаса, што је заузврат чинило више од половине руских прихода.

И док новац од нафте полако нестаје, а трошкови рата се гомилају, Русија се суочава са усамљеним окретањем уназад док остатак света плови даље.

Једна од непредвиђених последица овог присилног и скупог раздвајања, да иронија буде већа, прави проблеме визији Путина о Русији.

ЕУ се одавно припремала да оконча зависност од руских фосилних горива.

Путин је сада Европи дао додатни подстрек који јој је био потребан да убрза транзицију на зелену енергију.

А ако се то догоди, руска нафта и гас више никад неће бити добродошли у Европи у оној мери као пре инвазије, било рата или не.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]