Русија и Украјина: Путин упозорава Запад да не шаље војнике у Украјину, тврди да Москва „има оружје којим може да гађа мете на њиховој територији"

Западне државе и савезници Украјине не би требало да размишљају о слању трупа у ту земљу, јер Русија има капацитет да узврати у том случају, казао је руски председник Владимир Путин у годишњем обраћању нацији у Москви.

„Треба да схвате да и ми имамо оружје којим можемо да гађамо мете на њиховој територији", додао је.

Председник Француске Емануел Макрон претходно је рекао да не треба искључити могућност слања западних трупа у Украјину, али су лидери чланица НАТО алијансе одбациле ту идеју.

Путин је оптужио и Америку да „жели да увуче Русију у трку наоружањем", а Запад за „безумну русофобију" и намере да створи у Русији „простор који изумире", али тврди да су у тим настојањима „изгубили".

Западна реторика прети да изазове „сукоб нуклеарним наоружањем чија би последица могла да буде уништење цивилизације", сматра руски председник.

Руска инвазија на Украјину ушла је у трећу годину, а тачни бројеви жртава обе стране нису званично потврђени.

Док украјински председник Владимир Зеленски тврди да је погинуло 31.000 украјинских и 180.000 руских војника, Кремљ од септембра 2022. не објављује податке, а истрага ББЦ-ја у сарадњи са сајтом Медијазона показала је да је више од 45.000 руских бораца страдало у Украјини.

Током обраћања нацији Путин је казао да Русија тренутно има иницијативу у „рату", који је досад углавном називао „специјалном војном операцијом".

„Цела земља" је уз руске војнике који се у боре у Украјини и „пролазе кроз ратну машину за млевење", сматра руски председник.

„Клањам вам се до пода", додао је пре него што је одржан минут ћутања за погинуле трупе.

Путинов говор преношен је на руској телевизији, али и широм земље на великим екранима у отвореним и затвореним просторима, извештава Руски сервис ББЦ-ја.

Говорећи о унутрашњим питањима, позвао је на јединство у држави, коју је описао као „стуб демократије", нешто више од недељу дана након смрти опозиционог лидера Алексеја Наваљног у затвору, за коју његова породица оптужује Кремљ.

Домаћу економију назвао је „највећом у Европи" и петом на свету, осврнувши се на податке који су показали да је руски бруто домаћи производ (БДП) превазишао немачки.

Путин је истакао и да ће Москва покушати да прошири сарадњу са арапским земљама, као и државама Јужне Америке и Азије.

Представио је и низ нових политика на пољу образовања, иновација, пореских реформи, популационих мера и здравства, чије спровођење је планирано до 2030. године.

Владимир Путин биће председнички кандидат на изборима који ће се одржати од 15. до 17. марта у намери да освоји нови шестогодишњи мандат и сматра се изразитим фаворитом за победу.

Погледајте и ову причу:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]