Избори у Француској: Шта треба да знате о општим изборима 2024. године

Француски гласачи излазе на биралишта 30. јуна и 7. јула да изаберу нове чланове парламента након што је председник Емануел Макрон расписао ванредне опште изборе.

После успеха ултрадесничарског Националног окупљања на европским изборима, Макрон је расписао ванредне парламентарне изборе и позвао људе да „кажу 'не' екстремистима".

Међутим, анкете указују на то да је Национално окупљање на добром путу да постане највећа појединачна странка у француској скупштини.

Шта су општи избори и када се одржавају?

На изборима се бирају посланици за доњи дом француског парламента са 577 посланичких места у дводомој скупштини, која доноси законе.

Гласање у свих 577 изборних дистрикта у копненој Француској и њеним прекоморским департманима и територијама биће одржано 30. јуна.

Француски грађани који живе у иностранству такође могу да гласају.

Сваки дистрикт бира једног члана парламента.

Други круг гласања биће одржано 7. јула, а бираће се између кандидата који су имали највише гласова у првом кругу.

Свако ко је имао више од 12,5 одсто гласова у првом кругу аутоматски пролази, тако да се за други круг обично квалификују два или три кандидата.

Партија, или коалиција, мора да освоји најмање 289 места да би имала већину у парламенту.

Зашто је Макрон расписао изборе?

Макрона су забринули резултати избора за Европски парламент почетком јуна, на којима је странка Марин Ле Пен Национално окупљање освојила 31,4 одсто гласова.

Његова странка Препород (Ренесанса) и њени коалицији партнери добили су мање од 15 одсто гласова.

Макрон је распустио доњи дом скупштине и тиме постао први председник који је то учинио још од Жака Ширака 1997. године.

Рекао је да не може да настави даље правећи се као да се ништа није десило.

Додао је да су људи који су гласали за Национално окупљање изразили бес.

„Чуо сам вашу поруку", поручио је француским гласачима, „и нећу дозволити да она прође без одговора."

Макрон је позвао гласаче на општим изборима да „кажу 'не' екстремистима" и рекао да центристичке партије „које не могу да се идентификују са овом екстремистичком грозницом" треба да се уједине против ње.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Који су улози?

Макронов лични положај као председника неће бити угрожен резултатима ових избора - он је реизабран 2022. и остаје на том положају до 2027. године.

Међутим, ако опозициона странка као што је Национално окупљање постане већинска странка у парламенту, Макрон неће имати другог избора него да јој понуди шансу да води владу и именује премијера.

Тада ће морати да влада у сарадњи са њом, што је сценарио који је у политици познат као „кохабитација".

То ће Макрону сузити могућност да остварује властите политичке циљеве за Француску и могло би да значи да ће морати да прихвати политичке мере са којима се фундаментално не слаже.

Које партије учествују на изборима?

Национално окупљање је антиимигрантска и евроскептична партија, која је имала 88 посланичких места у недавно распуштеној скупштини.

Њен шеф је Жордан Бардела, док је Марин Ле Пен шефица посланичке групе.

Она је претходно преузела вођство над странком од оца Жан-Марија Ле Пена и променила име - Национални фронт, а потом у Национално окупљање.

Нашироко се сматра извором праве моћи у странци и највероватнијом кандидаткињом за следеће председничке изборе 2027. године.

Ле Пен је Макронова најљућа политичка ривалка.

На председничким изборима је двапут доспела у други круг са њим, 2017. и 2022. године (освојивши 34 одсто гласова 2017. и 41 одсто 2022. године).

Пре расписивања општих избора, Препород председника Макрона и његови савезници држали су 250 места у скупштини.

Зато што странка није имала апсолутну већину, Макрон је често морао да се ослања на друге странке за изгласавање закона које су он и његова партија желели или је морао да их усваја указима.

Лабава коалиција, састављена од Социјалиста, Зелених и других странака на левици, као што је Непокорена Француска (La France Insoumise), имала је 149 места.

Републиканци, странка десног центра, имали су 61 посланичко место.

Ова странка је гласала да смени властитог вођу Ерика Сиотија, након што је овај покушао да склопи пакт са Националним окупљањем.

Међутим, он је изјавио да „не иде никуда" и одбија да напусти функцију.

Шта показују анкете?

Анкета Толуна Харис Интерактива, објављена 10. јуна, сугерисала је да би на предстојећим изборима Национално окупљање могло да освоји између 235 и 265 посланичких места.

То би значило да неће имати 289 места неопходних за апсолутну већину, али би постала убедљиво највећа странка у скупштини.

Иста анкета показује да би Макронов Препород и његови савезници могли да освоје свега између 125 и 155 посланичких места.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]