Светски дан емотикона: Пиши емоџијем да те цео свет разуме

Свемоћни интернет диктира начин комуникације, а послати поруку без смајлија, срцуленаца која лете или шљаште, авокада или једнорога данас је готово незамисливо.

Мале иконе, познатије као емоџији (емотикони) толико су популарне у комуникацији да су добиле и сопствени празник - у свету се 17. јул обележава Светски дан емоџија.

Иако понекад се чине баналним, многе студије показале су да емоџији имају веома значајну улогу у комуникацији.

„У недостатку времена, емоџи ефектно замењује прекомерну употребу речи, односно словних знакова, уводећи на тај начин и нову економију језика", каже Др Лука Бешлагић, доцент на Факултету за медије и комуникације за ББЦ на српском.

Популарност емоџија показује и чињеница да га је 2015. године Оксфордски речник прогласио за реч године.

Две године касније популарни емоџи добио је улогу у истоименом филму.

Њихов ретроспективни утицај на традиционалне медије може се илустровати случајем савременог романа „Емоџи Дик", чији аутор Фред Бененсон преузима књижевни класик „Моби Дик" Хермана Мелвила и „преводи" га на језик емоџија.

Емоџи за све генерације од 7 до 77

Иако не зна много о њима, седамдесетогодишња Велиборка Марковић често их користи.

„Углавном шаљем срцуленца и звездице", каже за ББЦ на српском.

Ова пензионерка из Београда обично користи „те сличице" када се дописује преко Вајбера, које су јој инсталирале унуке.

Оне су тинејџерке и живе у иностранству, па им је наједноставније да се с баком чују или дописују преко ове апликације.

Унуке јој шаљу фотографије или неке смешне клипове.

Велиборка најчешће на ове поруке одговара емоџијем који представља срце.

Деси се некада да пошаље и смајлија.

„Онај што му излазе сузе на очи, тај ми је омиљени", додаје она.

Када се дописујете и пошаљете смајли који плаче од смеха дајете до знања да вам је било много смешно оно што вам је неко написао, односно дајете могућност да вас у том тренутку замисли како се гласно смејете.

Милица Ранковић, дванаестогодишњакиња из Београда, служи се језиком емоџија више него добро.

Мобилни телефон је добила пре две године, али је емоџије почела чешће да употребљава са почетком онлајн наставе.

Каже да уме читаве реченице да срочи користећи само емоџије и понеку реч.

„Ако на пример желим да позовем другаре да возимо бицикле, послаћу им ➡️ 👤 на 🚴‍♂️", каже она.

„Није тако тешко, јер је избор велики", додаје.

Бешлагић указује на могуће негативне утицаје емоџија на међуљудску комуникацију.

„Употреба емоџија као једног редукујућег облика пречице нужно води ка поједностављењу комуникације", каже он.

Додаје да је потенцијална сложеност језичког израза сведена на једну или тек неколико знаковних представа.

Шта је емоџи

„Најједноставније речено, емоџи је визуелни знак који, у дигиталној писаној комуникацији, изражава одређену емоцију или реакцију", каже Бешлагић.

Додаје да се уместо употребе писаних речи - једног термина, синтагме или реченице који би изразили нечији став, користе постојеће слике разних израза лица и различити симболи и ознаке.

Реч емоџи (енг. emoji) је кованица јапанских речи „е" што значи слика и „моџи" што значи лик.

У питању су једнознaчни глифови (шаре, графички облици, које препознајемо као знак у одређеном систему писања) створени у Јапану крајем 1990-тих година.

До шире публике стижу 2011. године, када их је компаније Епл имплементирала у ИОС 5 оперативни систем.

Шест година касније је амерички конзорцијум Јуникод, који чине Фејсбук, Гугл и Мајкрософт између осталих, објавио верзију 10. стандардног међународног кодирања за сав компјутерски текст те је настало око 1.900 слика које корисници могу да користе.

Дефиниција емотикона се донекле разликује - то је ликовни и графички приказ људског лица којим се изражавају осећања.

Најпознатији емотикон је смајли (смешко) - симбол осмеха и среће.

Смајли емоџи - срећни, тужни и равнодушни (неутрални) нашао је место у образовним систему у Србији од пре неколико година.

Ове знакове користе учитељи и учитељице у основним школама за процену успеха ђака у школским активностима током године.

„Делимо их за активности на часу за ствари попут домаћег или доношење прибора", објаснила је за ББЦ пре две године учитељица Ива Илић из београдске Основне школе „Јосиф Панчић".

У прва два разреда у основним школама у Србији смајлији се користе у електронским дневницима у које наставници касније уписују и праве оцене.

Пре увођења ових дневника, из Завода за унапређење образовања и васпитања као новину за ученике других и шестих разреда најавили су да ће у будућности одређен број часова српског бити посвећен развијању језичке и културе писања, у шта спада и обрађивање емотикона.

Како је настао смајли?

Професор Скот Фалман, научник са Универзитета Kарнеги Мелон је осмислио првог смајлија пославши га у једној поруци 19. септембра 1982. године.

Циљ такве поруке био је да се на факултетској огласној табли на тај начин означе шаљиви огласи.

Професор Фалман је том приликом предложио и да се озбиљне поруке обележе обрнутим знаком - тужним смајлијем.

Исти емоџији, другачије значење у различитим културама

Алекс Ролингс, ББЦ Будућност

Како су наше електронске комуникације постајале све краће, брже и сличније реченицама у које бисмо ушли у разговор, све је већа потреба да на друге начине укључимо сопствена осећања у ове поруке.

Иначе, без осмеха или симпатичног тона гласа, постоји ризики да порука буде погрешно протумачена као негативна, шефовска или чак безобразна.

Ипак, превише ослањање на емоџије да би премостили ту празнину може да изазове додатне проблеме.

Мање-више сви имамо приступ истим емоџијима на паметним телефонима, али оно што мислимо када користимо те емоџије заправо се у великој мери разликује у зависности од културе, језика и генерације.

Иако симбол палца горе може бити знак одобравања у западној култури, традиционално се у Грчкој и на Блиском истоку тумачи вулгарно, па чак и увредљиво.

У Кини се анђеоски емоџи, који на Западу може означавати невиност или добро дело, користи као знак смрти и може се схватити као претећи.

Емоџији за аплауз се користе на Западу за похвале или честитке, а у Кини је ово симбол за вођење љубави, можда због сличности са звуковима „па-па-па-па".

У највећој азијској земљи, се благо насмејани емоџији уопште не користе као знак среће.

Употреба оваких емоџија значе неповерење, неверицу или чак да вас неко мрзи.

На енглеском, француском, немачком, шпанском, турском, фарсију и индонежанском, склопљене руке су биле међу три најчешће коришћена емоџија.

Преама истом истраживању из 2017. године, овај знак је на арапском био рангиран на деветом месту.

У Јапану, поменути симбол се обично користи како би се рекло „молим" или „хвала", без верских конотација.

Упознајте студента који прави емоџије

Емоџији у саобраћају

Испред основних школа „Ђорђе Натошевић" и „Јожеф Атила" у Новом Саду постављени су мерачи - саобраћајни знаци са доплер-радарима који возаче упозоравају на ограничење и прекорачење брзине.

Уколико се возило креће дозвољеном брзином на знаку ће се приказати зелено насмејано лице (смајли) и „Хвала", пренео је портал 021.

При прекорачењу брзине до 10 километара на сат, на знаку ће се видети црвено тужно лице и упозорење „Успори", док ће се црвено љутито лице приказати при прекорачењу већем од 10 километара на сат.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]