Полигамија и брак: Због чега жене у Киргистану пристају на улогу друге жене

Током последњих двадесет година, питање легализације полигамије, законом забрањене још од совјетских времена, свако мало се појави на дневном реду Киргистана.

Упркос чињеници да ове иницијативе сваки пут пропадају и, генерално, већина Киргистанаца се противи, истраживачи говоре о повећању броја полигамних бракова у земљи.

У приватним разговорима се испоставља да многи имају бар неке познанике који живе у таквим заједницама.

„Мене муж воли највише од свих", хвали се главна глумица рекламног спота за познату компанију за израду накита, женама у киргиској народној ношњи које седе около.

Оне показују једна другој накит који су добиле од мужа на поклон, и са очигледним задовољством истичу беспрекоран укус дародавца. Брзо постаје очигледно да је дарежљиви муж заједнички за све три.

Педесетогодишња Зуља* презриво одмахује носом при погледу на ову рекламу и брзо, као нехотице, брише сузе.

Седећи у модерном стану у Бишкеку, Зуља се веома разликује од жена са видео снимка.

Има кратку непокривену косу, фармерке и белу кошуљу мушког кроја.

Од накита има само танку бурму. Али тема видеа јој је ближа него што се чини: она већ 15 година живи у статусу друге супруге.

Зуља и њен изабраник упознали су се на послу, он је био њен заменик.

Без обзира на то што је он био ожењен, каже она, заљубили су се на први поглед.

„Затим је почела цела драма, каже Зуља. Прво је обећао да ће се развести од супруге, па је одложио због њене болести, па због деце, а онда се испоставило да није ни планирао да се разведе, а ја сам већ била трудна са ћерком."

Убрзо пошто је Зуља затруднела, за њихову заједницу сазнали су и прва супруга, и рођаци с обе стране. Свих девет месеци били су праћени скандалима, расправама и проклињањима.

„Не верујем да уопште постоји таква идила, као у овој глупој реклами, то је траума за обе жене и за њихову децу. Не зна се коме је горе", каже Зуља.

Њено двоје деце тренутно виђају оца само два пута недељно, а остатак времена проводи са другом породицом, а Зуља мора сваки пут да смисли причу о томе где је њихов отац отишао.

Обе жене знају једна за другу, али и даље се жестоко мрзе.

За све своје неуспехе и несрећу Зуља криви свој брак и своју супарницу.

„Највише ме брине да ће деца кад одрасту сазнати од непознатих људи да њихов отац има другу породицу и децу. Нисмо имали церемонију венчавања са рођацима, већ смо их једноставно обавестили када смо се венчали", прича Зуља. С

„Сада жалим због много ствари, жао ми је што живот не може да се живи изнова."

Са правне стране Зуља своме мужу није ништа. Полигамија је у Киргистану незаконита, и у теорији за њу је предвиђена казна.

Ипак, муж је једини власник њихове заједничке имовине: стана, аутомобила и викендице на обали језера Исик Кул, где лети иду на одмор.

На породичне прославе Зуљине родбине они одлазе као пар.

Породица није је прихватила њеног мужа.

Многоженство као борба за женска права

Једина ствар која разликује такве бракове од обичног партнерства је никах, муслиманска церемонија венчања коју обавља имам.

Претпоставља се да та церемонија може да се обави само ако постоји извод из матичне књиге венчаних, али ово правило се често занемарује.

Духовна управа муслимана Киргистана одбила је да коментарише ову тему.

Недостатак венчаног листа најчешће представља проблем приликом израде докумената за заједничку децу и заједничку имовину.

После развода, жена не може да докаже своја права на имовину, нити да добије алиментацију за дете.

Овај аргумент - кршење женских права - парадоксално користе јавне и верске личности које желе да легализују полигамију у Киргистану.

Ово питање често долази на дневни ред током последњих 20 година: о њему се расправљало у парламенту 2002, затим је министар правде 2007. предложио легализацију полигамије, а 2016. парламент је поново започео расправу (расправе нису имале никакав закључак).

У исто време, неки од аутора дотичних иницијатива отворено изјављују да и сами дају успешан пример.

Највише се расправљало о изјави сада преминулог муфтије републике, који је уживао огромну популарност како међу муслиманима у Киргистану, тако и у иностранству.

„Нисам имао намеру да се поново венчавам, али сам упознао жену од 30 година, удовицу која је са децом живела и радила у Турској, покушавала да прехрани своју децу радећи као дадиља.

Узео сам је за супругу како бих помогао њој и њеној деци, рекао је Чубак Ажи Жалилов у видео снимку на свом Јутјуб каналу, који прати скоро 100 хиљада људи.

„Моја прва супруга је помало љубоморна, али има право на то, а ја сам се одлучио на овај корак како бих својим сународницима пружио пример како да не дозволимо да наше киргиске девојке нестану у туђини."

Још један сличан скандал догодио се три године пре скандала са врховним државним муфтијом Рахматулом Егембердијевим.

Био је приморан да поднесе оставку после објаве интимног видеа са непознатом младом женом.

Бранећи се од оптужби за ванбрачне везе и прељубу, муфтија је рекао да је већ четири године у браку са том девојком.

Таква признања по правилу изазивају оштре критике јавности, али има и симпатизера.

Једна од најватренијих јавних присталица легализације полигамије је јавна личност и бивша новинарка Назира Бегим.

Он је упутила одговарајућу петицију председнику и организовала округли сто за истомишљенике.

Бегим верује да се на тај начин у земљи може искоренити проституција и насиље у породици (њена логика се заснива на стереотипу да муслимански верник не туче своју жену, према томе, боље је бити друга жена богобојажљиве особе, него једина супруга агресивног алкохоличара).

Међутим, главни Назирин аргумент је очување нације: она промовише бракове са Киргизима, а не са странцима, и мајчинство као главну улогу жена.

Према њеним речима, „похлепа и непотребна љубомора" су особине које су бескорисне за киргиске жене. У коментарима на њене емисије на Јутјубу, подршку таквим ставовима углавном дају мушкарци.

Удео богатих и сиромашних

Назира Бегим тврди да „скоро сваки Киргиз има две жене, неки чак и три".

Иако је ово очигледно претеривање, немогуће је проверити ову изјаву јер такви бракови нису нигде регистровани.

Последњих година није спроведено ниједно поуздано истраживање, осим извештаја Дечијег фонда Уједињених нација (УНИЦЕФ) из 2014. године: према њему, 0,9 одсто жена у Киргистану, старости 15-49 година било је у полигамној заједници.

У потрази за саговорницима за овај текст, дописница ББЦ-ја испитивала је своје познанике: једна је испричала како је њена тетка добила тик када се њен теча други пут оженио.

Друга је испричала о томе колико дуго ујак војно лице живи у две породице.

Трећа, двадесетседмогодишња девојка, како је била изненађена када је сазнала да њен стари сват има две жене (у Киргистану, у време склапања брака, постоје стари сват и старосватица које родитељи бирају за пар. Њихова улога слична је улози кумовима међу хришћанима).

„Он на све прославе долази два пута: прво са једном женом на сат или два, затим с другом", каже она.

„Обоје доносе идентичне поклоне: идентичне шалове, слаткише и колаче у кесама. Стиче се утисак као да он све сам купује и даје им."

Упркос чињеници да су скоро сви имали познанике у таквим заједницама, готово сви су одбили да позову актере за интервју.

Није обичај да се о томе прича.

Две анкете спроведене су у контексту законодавне иницијативе за легализацију полигамије у 2017. години.

Истраживачи из Коалиције за демократију и цивилно друштво и Популационог фонда Уједињених нација (УНФПА) дошли су до сличних закључака: нешто више од 20 одсто Киргиза подржава полигамне бракове.

Истовремено, скоро 27 одсто испитаника је рекло да међу њиховом рођацима и пријатељима има оних који живе у полигамним заједницама.

Они који су истраживали ову тему, укључујући УН, кажу да је полигамија све чешћа у киргиском друштву. Постоји неколико разлога, јачање улоге религије је један од њих.

„Распад Совјетског Савеза, нарочито економска криза која је уследила за њим и слом комунистичке идеологије и морала, између осталог, довели су до нормализације полигамије у киргиском друштву", каже Мишел Комерсио, професорка на Универзитету у Вермонту, која проучава то питање од 2013.

За већину Киргиза, ислам је заменио комунизам, дозволивши полигамију.

Према запажањима Мишел Комерсио, полигамија постоји и у селима и у градовима, како код богатих, тако и код не баш имућних људи.

Човек, по правилу, доводи другу супругу због престижа и побољшања свог положаја у друштву.

„Жене најчешће остају у таквим браковима јер су економски зависне од мужева или желе да наставе да поседују неку имовину мужа или његове породице, или им је стало до статуса удате жене и тога да њихова деца имају оца", каже истраживачица.

Мушкарац својој другој жени обезбеђује одвојени смештај, жене готово никада не живе заједно."

Полигамија је у различитој мери раширена и у другим земљама Централне Азије, у Таџикистану, Узбекистану, Туркменистану и Казахстану.

„У Таџикистану сам, као у шали, неколико пута добила понуде да постанем друга супруга. А кад сам се преселила у Казахстан, запањила сам се да је бити „токал", друга жена на казахстанском језику, не само прихватљиво, већ чак и гламурозно", каже истраживачица у области етнографије Универзитета Назарбајев, Елена Тибо.

Било је много видео клипова, па је чак снимљен и филм о овом феномену, а једном приликом сам у локалним новинама прочитала ко су најлепши „токали" у Казахстану."

Разлози због којих жене улазе у такве бракове, према речима Елене Тибо, често су повезани са обавезама које брак подразумева: на пример, многи токали у Казахстану рекли су да не желе да испуњавају дужности снаје.

Према традицији, прва супруга служи рођаке свог мужа, кува и обавља друге послове око куће.

У улози друге жене, жене се често ослобађају овог терета.

Кривични закон против шеријат

Без велике расправе, 2019. године измењен је кривични закон Киргистана.

Казна у облику затвора уклоњена је из члана о полигамији, а сада за „заједнички живот и одржавање заједничког домаћинства" са више жена можете добити или релативно малу казну до 30 хиљада сома (нешто више од 350 долара), или друштвено корисни рад.

Али чак и када је члан закона подразумевао затворску казну до две године, готово да казна у складу са њим није ни досуђивана.

Један од малобројних људи, које су покушали да гоне за полигамију био је бивши председник државе Курманбек Бакијев.

Он је 2010. године, као резултат Револуције лала, побегао из земље са другом супругом и децом и од тада је у Белорусији.

Влада је 2018. рекла да је током протеклих пет година покренуто само пет кривичних предмета према члану о полигамији.

Тридесетдвогодишња Ајдај* други пут се удала за мушкарца који је већ био ожењен, од првог мужа се развела јер је, према њеним речима, пио.

Нови мушкарац, Талај* привукао ју је побожношћу:

„Иако сам муслиманка, нисам читала намаз, мало сам знала о религији, а он је изгледао као исправан човек, све време је цитирао Куран.

Научио ме је како да се облачим, понашам, па чак и да кувам и образујем децу. Поверовала сам му на реч."

Два месеца после почетка њихове везе, Талај је предложио да се венчају.

„Тврдио је да су наша виђања и односи грешни без нике, и приликом једног таквог виђања ставио ме је у ауто са имамом и још једним мушким сведоком и венчали смо се", каже Ајдај.

„Тамо је обећао да ће се бринути о мени и мојој деци и никада неће отићи."

Ајдај је знала да је њен изабраник ожењен, али је поверовала у обећања да ће моћи да обезбеди обе породице и да буде праведан, како је записано у Курану.

Али испоставило се да је све било другачије, тврди она: Талај је био љубоморан и контролисао је, а његова родбина и прва супруга су јој претили.

„Када сам схватила да мој муж неће помагати око детета, и да нас је он напустио и отишао у Русију, обратила сам се полицији", каже Ајдај.

Тражила сам да га приведу у складу са чланом закона о „полигамији", али они су одбили, објаснивши, да се тај члан важи само ако обе жене живе под истим кровом. Ја, наравно, немам никакве доказе, ни извод из матичне књиге венчаних, ни изјаву прве жене."

Ајдај је одлучила да о свом искуству прича у емисији на једном од телевизијских канала у Бишкеку, а како је не би препознали, давала је интервјуе са маском.

Након емитовања, на њену адресу су стизале претње и увреде, оптуживали су је за користољубље и лажи, на друштвеним мрежама су вређали Ајдај да је намерно клеветала муслимане и оскрнавила полигамију коју Куран дозвољава.

Шеријат заиста мушкарцима дозвољава да имају и до четири жене, под условом да је у могућности да их све издржава и да се према свима поштено односи.

Управо је религијом Талај објаснио своју жељу да се други пут ожени.

„У принципу, нисам хтео поново да се женим, то се догодило Алаховом вољом, случајно сам упознао Ајдај", каже он.

„Желео сам да помогнем њеној деци из првог брака, а затим је позвао да се уда за мене, јер у исламу, ако вас неко поведе путем религије то је врло добро. Мислио сам да ћу на тај начин спасити и Ајдај и њену децу."

На питање зашто своје добре намере није одмах поделио са првом супругом, Талаj одговара позивајући се на историју Киргистана:

„Ми, Киргизи, предуго смо живели ван религије због Совјетског Савеза и заборавили смо како се то ради. Такви бракови код мрачних људи, који не разумеју, изазивају порицање и осуду, па сам закључио да све треба да буде у своје време.

Желео сам да супругу постепено психолошки припремим и да је обавестим. Осим тога, пророк, чији хадис (упутства - ББЦ) следимо, не обавезује да се добије сагласност своје жене или родитеља како би се поново оженио. Одговараш само пред Свевишњим."

Талај се такође каје због брака са Ајдај: према његовим речима, испоставило се да је била „сплеткашица и преваранткиња".

Каже да га је мучила љубомором, пронашла број његове прве жене и почела да јој пише.

Због тога прва супруга га је оставила и одвела децу.

Али Талај није разочаран у сам концепт полигамије: према његовим речима, он има много срећних познаника са неколико супруга, где се жене међусобно слажу и, ако не комуницирају, онда барем прихватају ситуацију онаквом каква је.

Добротворне организације које помажу женама не верују му.

„Често нам се обраћају преварене младе девојке и жене које су остале без домова, документи и често су биле изложене породичном насиљу. Једноставно немају где да иду и не могу да докажу владиним агенцијама да су биле у браку и да имају право на алиментацију", каже Бубусар Рискулова, оснивачица кризног центра „Сезим" .

Ајдај се такође обратила организацији „Сезим", али са четворо деце за њу није било довољно места.

Обећали су да ће јој пружити консултације са психологом.

„Све је боље него распуштеница"

Још један фактор који утиче на ширење полигамних бракова је миграција у друге земље, пре свега у Русију, где они често имају друге породице.

Према подацима УНИЦЕФ-а, пре пандемије, 15 одсто киргиске деце у емиграцији имало је једног или оба родитеља.

Ако Киргистан успе да отвори радна места и задржи емигранте који су се вратили кућама због карантина, то би на крају могло довести до смањења броја полигамних бракова.

Али у условима озбиљне економске кризе, ово изгледа мало вероватно, бар у наредним годинама.

Супруг тридесетогодишње Динаре* није се вратио кући током пандемије.

Мирбека* није видела скоро три године, и према њеним речима, за више од 12 година брака, они су проживели заједно мање од две године.

Имају двоје заједничке деце.

Пре отприлике три године до Динаре су стигле гласине да Мирбек има другу породицу у Москви.

Није ништа порекао и рекао је да није спреман за развод, али није желео ни да напусти супругу из Москве. Понудио јој је да остане у полигамном савезу.

„Надала сам се да ће се предомислити и вратити се нашој породици, уз то су сви његови рођаци рекли да ће то бити тако и наговорили ме да будем стрпљиви", каже Динара.

„Моју децу још увек одгаја свекрва, они је воле и навикли су на њу. Она је на мојој страни, верује да ће ми се пре или касније мој супруг вратити."

„Ја више не верујем али статус удате жене је бољи од разведене жене", додаје Динара.

У конзервативном киргиском друштву на развод се и даље гледа са осудом „због чега је задржавање породице по сваку цену разлог зашто многе жене остају у полигамним браковима.

Положај разведене жене је углавном несигурнији од удате жене, чак и ако није једина жена.

Разведена жена тешко може самостално да издржава себе и своју децу, други је гледају са сумњом и замерају јој то што је распуштеница.

Упркос томе, Динара очекује да заради и одведе децу код себе.

Рођаци њеног супруга добро се опходе према њој, али је, према Динариним речима, оговарају и сажаљевају иза леђа.

На недавном породичном одмору, саветовано јој је да напусти неверног супружника: „Неко је чак и рекао: „Разводи се док си млада и лепа. Моћи ћеш и поново да се венчаш."

* Имена учесника интервјуа су промењена на њихов захтев: упркос чињеници да многоженство у Киргистану не може никог да изненади, готово нико се не усуђује да отворено говори о свом искуству.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]