Жене и арапски свет: „Сакаћење женских гениталија било је моја награда за успех у школи - моју ћерка не дам“

„Чврсто су ме држале, а она ми је одсекла тај део тела - нисам имала појма због чега.

„Била је то прва траума у мом животу: нисам знала шта сам скривила тим старицама - које сам, иначе, волела - да се тако острве на мене, рашире ми ноге и повреде ме.

„У психолошком смислу то је за мене било као да сам доживела нервни слом."

Лејла (није њено право име) имала је само 11 или 12 година кад је била подвргнута сакаћењу женских гениталија.

У конзервативној муслиманској заједници у Египту, нарочито у руралним крајевима, жене се сматрају „нечистима" и „неспремнима за брак" ако се на њима не спроведе женско обрезивање.

Ова пракса је у Египту забрањена после 2008. године - лекари могу да добију казну од чак седам година затвора ако буду проглашени кривим за извођење ових захвата.

Свако ко га затражи може да заврши и до три године у затвору.

Али ова земља и даље има једну од највиших стопа спровођења ове праксе на свету.

Често се изводи под изговором „пластичне хирургије", према речима Редеа Елданбоукија, правника за људска права који води центар за бесплатну правну борбу у име жена.

Женски центар за подучавање и правну свест (ВЦГЛА) из Каира до сада је покренуо око 3.000 случајева у име жена и добио 1.800 њих, међу којима и најмање шест случајева сакаћења гениталија.

Можда изгледа као да је закон на њиховој страни, али остварити правду нешто је сасвим друго.

Чак и ако буду ухваћени, судови и полиција су веома попустљиви према починиоцима, каже Елданбоуки.

Он је за ББЦ испричао како центар води кампању против ове праксе и упознао нас је са три жене које су говориле о личном искуству и зашто желе да заштите наредну генерацију.

Лејлина прича: „Чврсто су ме држале и посекле… Нисам знала шта сам скривила тим старицама"

Скоро три деценије касније, тај судбоносни дан и даље је у Лејлином живом сећању.

Управо је била завршила школску годину.

„Уместо да ме награде за моје добре оцене, моја породица ми је довела бабицу, обучену скроз у црно, закључала ме у моју собу и опколила", присећа се Лејла.

Табу тема сакаћења женских гениталија толико је јака код ње да Лејла, 44-годишња мајка четворо деце, не жели чак ни да открије где живи у Египту.

Њена бака и две комшинице биле су међу женама које су се окупиле око ње тога дана (комшинице често уговарају долазак бабице тако да она истог дана обави ритуал и на њиховим ћеркама).

„Живећи на селу, држали смо код куће кокошке као и сви остали.

„Кад ми је ова жена одсекла тај део тела, бацила га је кокама, а онда су се окупиле да га поједу", присећа се Лејла.

Од тога дана, Лејла више није могла да једе пилетину, чак ни да држи живину у свом дворишту.

„Била сам дете и био је распуст - желела сам само да се играм и да се осећам слободно, али нисам могла чак ни да ходам, сем ако јако не раширим ноге", каже Лејла.

Лејли је требало много времена да схвати шта јој се десило, али кад је одрасла и удала се, каже да је разумела последице тога кад нисте обрезани.

„За сељане, жена која није обрезана аутоматски је грешница, а обрезана жена је честита жена.

„Колико је то само бесмислено? Какве то везе има са узорним понашањем? Они следе традицију коју чак ни не разумеју", каже она.

Кад је родила прву ћерку, Лејла није желела да она прође кроз исту патњу, али није могла да спречи мужа да то уговори.

Муж је желео да удовољи својој породици.

Али кад су Лејлине друге ћерке стасале да буду обрезане, ова пракса већ је била забрањена у земљи, а Лејла је гледала онлајн предавања и ТВ рекламе ВЦГЛА-а.

Лејла је почела да похађа предавања Елданбоукија и она су јој помогла да смогне храбрости да заштити другу ћерку.

Знала је за неке девојке из своје заједнице које су искрвариле на смрт после ове вишевековне праксе.

„Зашто бих изложила ћерку таквом ризику? Због једне заостале традиције?

„Одувек сам знала да је то погрешно, али нисам имала аргументе да убедим и друге.

„И нисам морала да убедим само мужа, морала сам да убедим и свекра и свекрву, као и властиту породицу.

„Сви су они прошли кроз то, сви мисле да је то у реду и према мени се постављају као 'шта ти мислиш ко си ти па желиш да мењаш свет'".

Дала је мужу ултиматум - одустани од било каквих планова да обрежеш наше преостале ћерке или те чека развод.

„Имамо четворо деце и није желео да мора да одлази од куће", рекла је она.

„Али срце ме боли за нашом најстаријом ћерком.

„Много је крварила и нисам могла да је заштитим. Нисам могла чак ни да будем с њом кад се то десило."

Шарифина прича: „Крварила сам и хитно сам пребачена у болницу после обрезивања"

Шарифа (није њено право име) имала је око десет година кад је њен отац одлучио да је обреже.

„Моја мајка је била против тога да прођем кроз сакаћење гениталија као она тако да ме је мој отац, који је желео да удовољи мајци и сестри и докаже да је газда у кући, одвео код лекара не рекавши јој."

Шарифа мисли да је лекар користио локалну анестезију, што није уобичајена пракса према сведочанствима које је чуо ББЦ.

„Плакала сам и нисам могла да разумем зашто би мој отац желео то да ми уради.

„Нисам разумела шта се дешава, али сам била нервозна зато што сам разголитила тај део тела пред доктором - све у вези с тим деловало је погрешно."

„Употребио је нешто налик игли и осетила сам благи убод.

„Почела сам обилато да крварим и морали су хитно да ме превезу у болницу", присећа се Шарифа.

„Мој отац се уплашио и морао је да исприча мојој мајци - осећао се кривим ако ми се нешто страшно деси."

„Моја мајка - која је имала болесно срце и висок крвни притисак - кад је чула вест, на лицу места је пала у несвест", присећа се она.

„Пребачена је у исту болницу где сам била и ја, и тамо умрла. Сада живим са баком са мајчине стране."

Шарифин отац се поново оженио после смрти њене мајке.

„Шаље ми новац. Инсистирала сам да студирам право због свог и искуства моје мајке."

Заједно са пријатељицама, Шарифа је такође похађала радионице о указивању на проблем сакаћења женских гениталија и предавања које су држали Елданбоуки и његов тим.

„Желим да се специјализујем за указивање на штетност сакаћења женских гениталија", каже Шарифа.

Елданбоуки каже да има још много тога да се уради.

Један лекар је 2013. године послат у затвор на три месеца зато што је обрезао гениталије тринаестогодишњој девојчици.

Елданбоуки се срео са девојчицином мајком и лекаром који то урадио.

„Људи верују том лекару. Он обавља хируршке захвате за два долара.

„Он каже да то ради да би задовољио бога", каже Елданбоуки.

„Лекар каже да није почињен никакав злочин. Он каже да је имала израслину између ногу, а он се бави пластичном хирургијом, а не сакаћењем гениталија."

Правник каже да чак и након што је девојка умрла од последица сакаћења, њена мајка је и даље инсистирала да није учинила ништа лоше.

„Отишли смо до њене мајке и питали је: 'Да је ваша ћерка још жива, да ли бисте је и даље слали на обрезивање?'

„Мајка је одговорила: 'Да, зато што кад обавите обрезивање, она је спремна за удају.'"

Џамилина прича: „Плашила сам се бабице после обрезивања - мислила сам да ће ми то поново урадити"

Џамила (није њено право име), 39, обрезана је кад је имала девет година.

„Био је летњи распуст и моја мајка је довела стару бабицу и две наше комшинице.

„Припремила је све и оставила ме саму с њима у соби", присећа се Џамила.

„Ушла сам, оне су ми скинуле шорц и свака ме је ухватила за ногу.

„Бабица је имала мали нож којим је исекла тај део мене и то је било то", каже она.

„Моја мајка није била присутна зато што се сувише плашила да гледа шта се дешава."

Поред неподношљивог бола и психолошког ожиљка који је оставио захват, Џамила каже да ју је то искуство променило.

Пре тога је била отворена, храбра и паметна у школи, али то се променило после операције, каже она.

После тога почела је да избегава одрасле жене.

„Нажалост, сретала сам ту бабицу на путу до школе.

„После онога што се десило, почела сам да идем другим путем да бих је избегла. Мислила сам да ће поново то да ми уради."

Џамила и даље осећа бол током секса са мужем.

„Живот је довољно стресан, а секс уме да делује као терет.

„Можда ако бих уживала у њему, макар би ми то помогло да се мало опустим. Овако је то само још једно мучење."

Џамила је чврсто решила да њена ћерка не прође кроз исто искуство.

Пошто је похађала неколико радионица ВЦГЛА-а, чак је довела Елданбоукија у своју кућу да одржи предавање.

„Мислим да је он главни разлог зашто сам успела да избегнем да се то уради мојој ћерки.

„И мој муж је присуствовао предавању, а његова породица је престала да изводи тај захват на њиховим малим ћеркама."

За то време, Елданбоуки каже да се суочава са честим узнемиравањем и препрекама у својој кампањи против ове традиције.

„Кад смо држали радионицу са циљем да укажемо на ову праксу, један човек ми је пришао, пљунуо ме и рекао: 'Ти само желиш да претвориш наше ћерке у проститутке, као у Америци.'"

Али већ полако долази до промене, каже Џамила.

„Видим да број људи који то раде својим ћеркама опада.

„Испричала сам све о томе ћерки која је у првом разреду средње.

„Чак је подстичем да пише писмене задатке о обрезивању."

Џамилина ћерка седела је поред мајке и слушала док је ова говорила за ББЦ.

Према УН-овој агенцији за децу УНИЦЕФ, 87 одсто девојака и жена старости од 15 до 49 година у Египту је обрезано, а 50 одсто Египћана верује да је то „религијска обавеза".

Овај чланак написан је уз помоћ Рима Фателбаба из ББЦ-ја на арапском.

Илустрације: Џила Дастмалки

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]