Суперхероина из стварног живота: Од астронауткиње до најдубље тачке у океану
Аутор фотографије, Enrique Alvarez
- Аутор, Пуџа Чабрија
- Функција, ББЦ новинарка
Бивша НАСА астронауткиња постала је прва особа која је путовала и у свемир и стигла до најдубље познате тачке у океану.
Докторка Кети Саливен у недељу је ушла у историју заронивши 35,810 стопа до Челенџер дипа у Маријанском рову.
„Осећала сам се као ванземаљка која је стигла на непознату планету и кружила по крајолику налик Месечевом. Било је изузетно", каже за ББЦ Њуз ова 68-годишњакиња.
То је чини осмом особом, а првом женом, која је стигла до ове дубине, око 11 километара испод површине Пацифичког океана.
Докторка Саливен је провела око сат и по проучавајући ров у подводном пловилу, изграђеном тако да издржи огроман подводни притисак. Саливенин компањон био је инвеститор и истраживач Виктор Весково, који је пре тога постао прва особа која је посетила најдубље тачке у пет океана.
„Никад ми није пало на памет да би једног дана могла да ми се укаже ова прилика или да ће ми се Виктор обратити и позвати ме да пођем с њим", каже докторка Саливен.
На дну ровова као што је Маријански, вода је ледена, нема светла и притисак је готово неиздржив. А опет, некако, живот тамо истрајава а истраживачи тек сад почињу да схватају како.
Аутор фотографије, Enrique Alvarez
Прво зарањање на дно Маријанског рова десило се 1960. године, а извели су га поручник америчке морнарице Дон Волш и швајцарски инжењер Жак Пикард, у Триестеу, пловилу знаном као батискаф.
Филмски режисер Џејмс Камерон потом је сам заронио пола века касније, 2012. године, у својој јаркозеленој подморници.
Последње зарањање било је део експедиције зване Ватрени прстен - покушај да се истраже најдубље тачке у Пацифичком океану.
Аутор фотографије, NASA
Докторка Саливен је постала Насин астронаут 1979. године, а у историју је ушла 1984. године као прва Американка која је ходала у свемиру.
Сакупила је више од 532 сата проведена у свемиру и 2004. године је примљена у Астронаутску кућу славних.
Придружила се Националној океанској и атмосферској администрацији (НОАА), на чије је чело доспела касније.
У телефонском разговору са ББЦ-јем, док је још била на мору, докторка Саливен је описала океан и свемир као „две највеличанственије физичке неистражене територије које остају пред човечанством."
Она је сада постала прва особа која је путовала у оба та пространства, под условима који се веома разликују један од другог.
Међународна свемирска станица (ИСС) окружена је вакуумом свемира, док подморница Лимитинг фактор трпи невероватан притисак од осам тона по квадратном инчу, што је око хиљаду пута више од стандардног атмосферског притиска на нивоу мора.
„Обучена сам и као научница и као инжењерка, тако да искуство боравка унутар тако специјализованих возила - Свемирски шатл у мојим астронаутским данима и Лимитинг фактор у овој експедицији - представља бескрајну фасцинацију за мене", каже она.
„Они су за мене летећи ћилими који нам омогућују да идем на места на која људи иначе не би могли да кроче."
Аутор фотографије, Enrique Alvarez
Пре него што је постала астронауткиња, докторка Саливен је завршила докторске студије из геологије на Универзитету Далхауси и ишла на разне океанографске експедиције.
Кад јој се указала прилика да истражи дно једног од светских океанских ровова, докторка Саливен је радо пристала на то.
„За једног океанографа, прилика да из прве руке видите дно једног од светских океанских ровова у ком се дешавају изузетно моћни геолошки процеси другачије је него кад видите слике или нечије туђе податке", каже она.
Роб Макалум, оснивачки партнер ЕЈОС експедиција које су помогле да се организује логистика ове мисије, каже да је докторка Саливен „страствена и професионална" поклоница светских океана.
„Она има огромно искуство у коришћењу технологије зарад побољшања истраживања. Као педагошкиња и поклоница океана, она ће моћи да укаже на предности подводне науке у будућности", каже она.
Аутор фотографије, Enrique Alvarez
По повратку на њихов матични брод после зарањања, докторка Саливен и Виктор Весково координисали су позив са Међународном свемирском станицом, која се налази на око 400 километара изнад Земље.
„Урадили смо то да бисмо повезали појединце који су истраживачи величанствених неистражених територија и прославили оно што нам је заједничко у пориву за истраживањем и поштовању према инжењерском раду који омогућује ове фантастичне експедиције", каже докторка Саливен.
„Било је то за мене као нека врста годишњице матуре, рекла бих."
Њена и друге сличне експедиције показаће нам екстреме живота на нашој планети. За сада, она се нада да ће то охрабрити више људи да наставе да померају границе нашег познатог света.
„Деценијама сам описивала себе као астронауткињу, научницу и истраживачицу. Наставићу да истражујем", каже она.
„Надам се да ћу инспирисати друге да разумеју колико су људи рођени истраживачи, колико је природно и суштински важно то што настављамо да истражујемо све димензије нашег универзума и себе саме."
Ови импулси да се истражује и иновира помоћи ће да се човечанство погура напред, каже она.
„То ће створити нову технологију која ће трансформисати наше животе - то ће створити способност да се човечанство издигне из сиромаштва и да се реши здравствене кризе."
