Музика, Југославија и Италија: О чему италијанска група Кома Козе пева у песми „Југославија"

Тридесет хиљада људи, збијени једни уз друге, њишу се на тргу Сан Ђовани у Риму и певају песму „Југославија".

Био је 1. мај 2019. године.

Италијанска група Кома Козе (Coma Cose), која је популарност стекла песмом која носи назив некадашње балканске државе, последњи пут je тада наступала пред публиком, пре избијања пандемије.

Римским тргом орили су се стихови „Југославије": „Долазим ниоткуда, желим све".

Тема концерта на Међународни празник рада била је „Посао, људска права, социјални статус. Наша Европа".

Италијански дуо, партнери у животу, али и у послу, Фаусто Зарандели и Франческа Мезијано, за ту прилику изабрали су један од првих синглова који им је донео популарност - песму која носи назив земље која више не постоји.

Снови, музика и југословенски имигранти

Франческа, познатија под псеудонимом Калифорнија, рођена је у месту Порденоне које се налази на граници две италијанске регије, Венето и Фрули Венеција Ђулија.

„Ја сам рођена када је рат у Југославији почео.

„У школи сам имала другове који су пореклом из Хрватске, Босне и Херцеговине, Северне Македоније и са Косова.

„Мој први момак је био из Хрватске", присећа се Франческа.

У место у коме је рођена, као и у цео регион, досељавали су се имигранти из Југославије.

Било их је све више када је почео рат и распад Југославије почетком деведесетих година двадесетог века.

„Када сам постала пунолетна, са друштвом смо одлазили у место Изола у Словенији, на викенд, у провод.

„То је два сата вожње од мог града."

Када је одлучила да нешто уради у свом животу, Франческа се преселила у Милано и 2016. године упознала је Фауста на послу.

Фаусто, познатији као Фаусто Лама или Едипо, има четрдесет две године и пореклом је из малог града Сало, смештеног на језеру Гарда, недалеко од Милана.

Овај градић познат је као уточиште фашистичког режима током Другог светског рата и по резиденцији Бенита Мусолинија.

Фашистички диктатор је и дан данас почасни грађанин овог града, иако је до сада било више покушаја да му се таква почаст одузме.

Одрастање у таквом окружењу утицало је на животне изборе фронтмена групе Кома Козе, који из мале италијанске провинције одлази у велики град, Милано, како би се бавио музиком.

Погледајте и видео: Како од војног отпада настају музички инструменти:

Међутим, на самом почетку није ишло све тако глатко, прича.

Франческу упознаје када се запослио као радник у једном магацину торби на периферији Милана.

„Магацин у којем смо Франческа и ја радили налазио се у индустријској зони Милана.

„Наш радни дан и начин живота којим смо тада живели подсећао ме је на оно како сам ја замишљао строгост комунистичког режима у Југославији", прича Фаусто.

Годину дана касније настаје и песма „Југославија", са којом двоје уметника данас пореде тадашњи период у животу, као и почетак каријере, који, како наглашавају, није био нимало лак.

Песма Југославија као метафора за борбу и препород

Стихови песме „Југославија" описују живот на периферији Милана и деградацију, кажу Франческа и Гаусто.

Дешавања у Милану упоређују са животом какав замишљају да су водили људи на периферијама великих градова попут Београда или Сарајева.

Песма је инспирисана личним искуством, али и маштом о ономе шта је за ово двоје уметника била држава Југославија.

Пошли су од архитектуре коју карактерише брутализам, затим државе која се заснивала на братству и јединству, а онда и дешавањима која су следила и довела до њеног распада.

„Обишао сам неке од земаља које су биле део Југославије.

„Путовање је било кратко и нисам много тога видео, нити доживео, али запазио сам доминантну архитектуру из доба комунизма", прича Фаусто.

Југославија која више не постоји за овај дуо представља и утопистичку визију, земљу без граница, која се због одређених идеала, те сукоба и рата и распала.

„Италија је уједињена више од сто педесет година и за нас Италијане је незамисливо да се нека италијанска регија одвоји или читава држава распадне, као што је то био случај са Југославијом, земљом која нам је географски, а и културолошки, била веома близу", наглашава Франческа.

О Југославији је још као мала научила много.

„Рат који се тамо догодио, политички проблеми, све те избеглице, о свему томе смо учили у школи, слушали у медијима.

„У Италији се много говорило о том рату. И дан данас се говори", прича.

Инспирацију за песму „Југославија" није било тешко наћи, додаје.

„На неки начин смо идентификовали један део живота, а који је за нас био тежак, са дешавањима у тој земљи", каже Франческа.

Селидба у велики град, потрага за послом и новим ја, подстакли су Франческу и Фауста да се окрену музици.

„Били смо разочарани оним што смо имали. Живели смо у једној соби у изнајмљеном стану, нисмо имали довољно новца, радили смо посао који не волимо", сећа се Франческа.

Скупили су храбрости да, иако без новца, дају отказе и крену даље.

„Решили смо да дамо отказе, да се жртвујемо и да пробамо да се бавимо само музиком", наглашава Франческа.

Убрзо после тога настаје песма „Југославија".

Њоме почињу све концерте, не само у Италији, већ и на многобројним фестивалима у иностранству.

Уједињене заставе бивших југословенских република на постерима

После сингла „Југославија", објављују и први албум, Јесен у Тићину.

За промоцију албума, продукцијска кућа осмислила је графички идентитет - покренули су апликацију на којој је било могуће направити сопствену сличицу, односно „фигурину" са мотивима некадашњих република Југославије.

„Корисници су највише користили заставе бивших земаља", каже за ББЦ на српском продуценткиња Елена Мајорани.

„Имали смо велики одзив фанова којима су се ове сличице допале.

„Од сличица смо направили и колаж постер за промоцију једног од наших концерата у Милану.

„Симбол је постао наш пас Бланка, на чијој су се сличици нашле заставе три земље, Србије, Хрватске и Босне и Херцеговине, и то уједињене у једну заставу", додаје Фаусто.

„Ностралгија" на Сан Рему

Кома Козе до сада су издали три албума, а последњи носи назив Ностралгија и изашао је почетком 2021. године.

Кованица „ностралгија" је игра речи - настала од речи носталгија и присвојне заменице „наш", која се на италијанском каже „ностро".

Песма са овог албума „Ватра у очима" добила је најбољу оцену публике на овогодишњем музичком фестивалу Сан Ремо.

Проглашена је за Златни сингл године године и продата у више од седамдесет хиљада примерака.

„Носталгија припада нашој прошлости. Међутим, у години за нама хтели смо да концепт носталгије претворимо у колективни, наш заједнички.

„Концепт који се тиче наше адолесценције, нашег музичког одрастања", кажу Фаусто и Франческа.

Додатну инспирацију пронашли су у години коју је појела пандемија.

„Када пишемо песме, желимо да дамо поетску ноту стварности.

„Тражимо увек лепоту тамо где је нема", закључују уметници.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]