Књижевност и Велика Британија: Повратак Џорџа Орвела на ББЦ

Седиште ББЦ-ја у Лондону добило је новог становника: високог, бронзаног љубитеља цигарете.

Статуа романописца Џорџа Орвела сада краси спољни зид Њу бродкастинг хауса, неколико минута од места на ком је Орвел радио као радијски продуцент током Другог светског рата.

Али шта је аутор романа 1984 радио у ББЦ-ју? И да ли му се допало?

Деценијама се његово особље одушевљавало наговештајем да је Орвел инспирацију за представу апсолутног пакла нашао у две године проведене у ББЦ-ју.

Пред крај романа, Винстон Смит завршава заточен у Соби 101 Министарства љубави, „много метара под земљом".

Он мора да се суочи са најгором ствари на свету - за коју се испоставља да је пацов.

Пошто је књига изашла 1949. године, неки су сугерисали да је то био Орвелов коментар на собу сличног броја у Бродкастинг хаусу, где је морао да трпи бескрајне досадне састанке.

Ратно ангажовање

Идеја се допада ауторима који покушавају да објасне оно што делује као невероватни сегмент Орвелове каријере - његово време проведено на платном списку ББЦ-ја од августа 1941. до новембра 1943. године.

Али Орвел није чак ни радио у Бродкастинг хаусу.

Кад је, са 38 година, постао асистент за говорне емисије у Редакцији за прекоморска царства и био смештен у овој установи, ББЦ се већ преселио у Портланд плејс број 55.

После годину дана, постао је продуцент говорних емисија у Источном прекоморском сервису, радећи у подруму који је ратни ББЦ прибавио од робне куће за мушкарце Питер Робинсон.

Орвел је већ био славни новинар и романописац. Али није био светски славан, као што је постао касније са Животињском фармом (1945) и 1984.

Његов биограф Д.Џ. Тејлор сматра да је Орвел био искрено срећан што се придружио корпорацији.

„Његово здравље већ је било озбиљно нарушено и постало је очигледно да никад неће бити позван да се бори у рату.

„Мислим да је рад на ББЦ-ју доживео као облик ратног ангажовања."

Пропаганда без лажи

Испрва је највећи део Орвел посвећивао писању недељних новинских коментара најпре намењених Индији, које би у етар читали индијски чланови редакције.

Ти текстови поново су откривени и објављени 1980-их.

То су прегледи ратних догађања и немају никакве књижевне претензије.

Његови новински коментари недељних дешавања од пре 75 година, на пример, баве се догађајима око Ел Аламејна:

„Битка за Египат прерасла је у велику победу за Уједињене нације. Силе осовине још нису уништене, али су у великој опасности…"

Тејлор сматра да је Орвел био посвећени пропагандиста.

„Може да вам делује чудно зато што данас Орвела сматрамо једним од најискренијих писаца.

„Али он је знао да рат мора да се добије и да ће добра пропаганда бити саставни део тога.

„Кад се касније разочарао, што му се очигледно десило, било је то зато што се плашио да пропаганда није довољно ефикасна."

„Он није имао проблема са концептом пропаганде за ствар која је морално исправна док год не лажете.

„Али има ироније у томе да је био пропагандиста за режим у рату са другим режимом - и у томе свакако видимо корене романа 1984."

После око годину дана, чини се да су шефови одлучили да би, зато што је Орвел био поборник независности Индије, добро прошло тамо кад би његово име имало директнију везу са емитованим програмом.

Орвелово присуство у етру чинило је да пропаганда изгледа мање као пропаганда.

Позивао је имена као што су Т.С Елиот и Е.М. Форстер у емисије које су се емитовале у Азији и било му је допуштено да се и сам појављује у етру.

Ипак, у јануару 1943. године ББЦ руководилац Џ.Б. Кларк написао опори допис у ком је био изузетно критичан према Орвеловом „непривлачном гласу".

Дуги низ документариста био је шокиран кад је открио да неким чудом ниједна емисија у чијем стварању је учествовао Орвел није завршила у ББЦ архиви.

Сајмон Рукс, који води ту архиву, каже да је то разочарање, али не и изненађење.

„У Орвелово време врло мало тога се снимало: радио је био превасходно медиј за емитовање уживо.

„Али у рату је ББЦ почео много више да емитује у другим деловима света."

„А кад емитујете у Индији, што је Орвел често радио, неки делови програма морали су да се емитују усред ноћи.

„Сигурно је било снимака који би то омогућили."

„Жбунасто-таласаста фризура"

„Али ти функционални снимци били су на ацетатним дисковима: имали су само танак слој лака и могли су се да пусте неколико пута пре него што су се излизали.

„Снимци су се некад пребацивали на робусније архивске дискове за трајну употребу, али сачувало се врло мало прекоморског програма - а, нажалост, ништа са Џорџом Орвелом."

Орвел је умро 1950, у 46. години, тако да је његов глас био једина референтна тачка на коју Мартин Џенингс, који је добио задатак да сачини његов нови кип, није могао да рачуна.

Његови радови за Џона Бетџемана и Филипа Ларкина веома су хваљени.

„Годинама сам био Орвелов поштовалац тако да претпостављам да је основ за рад било моје познавање његових дела.

„Био сам одушевљен кад ми се обратио Бен Витекер, који је стајао иза читаве те идеје."

Витекер је правник, борац за људска права и бивши посланик лабуриста који је умро 2014.

„ББЦ му је уступио предиван дом, иако је он финансиран из чисто приватних средстава, али кад сам сазнао где ће бити постављен, то је имало великог значаја за мој рад.

„Он стоји уз посебно висок зид од портландског камена и требало је да буде издигнут на постоље."

Ипак, чинило му се да је Орвел последња особа која треба да заврши на постољу.

„Тако да сам га направио као да се благо нагиње ка посматрачу - да изгледа више као да стоји на импровизованој говорници и обраћа се публици."

Локација на којој је смештен Орвел незванични је кутак за пушаче још откако је Бродкастинг хаус проширен 2013. године.

И зато делује одговарајуће да Орвел држи смотану цигарету у једној руци.

Џенингс је високом, штркљастом, помало испијеном писцу подарио одело које му је превелико и жбунасто-таласасту фризуру које сматра карактеристичним за њега.

„Али та читава поставка као да је захтевала некакве речи на зиду иза Орвела: иначе би све деловало некомплетно. На крају је Бен Витекер направио прави избор."

Цитат је узет из предлога предговора за Животињску фарму који никад није објављен:

„Ако слобода значи ишта, онда је то право да се људима каже оно што не желе да чују."

Џенингс каже да је то „занимљив и прилично контроверзан избор речи за један јавни сервис."

Он каже: „То се истовремено Орвел обраћа политичким новинарима ББЦ-ја и ББЦ говори најширој јавности шта заступа."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]