Корона вирус: Зашто су Американци толико бесни због маски

Усред пандемије, једно мало парче тканине изазвало је национални раздор по питању јавног здравља, грађанских права и личне слободе. Неки Американци из принципа одбијају да носе прекривач за лице. Други у овој земљи су згрожени тиме како се људи не обазиру на прописе у вези са маскама.

Боб Палмгрен је покушао да буде љубазан - испрва. Муштерији је рекао да мора да носи маску у његовом ресторану, „RJ's Bob-Be-Que Shack" у Мишену, у држави Канзас. Муштерија, човек у четрдесетим са капом „Учином Америку поново великом" (МАГА) на глави, извукао је пиштољ и рекао да је изузет од обавезе ношења маске уведене у читавој земљи. Додао је да може да објасни законско изузеће Палмгрену уколико овај то жели.

Бивши маринац рекао је муштерији да га не занима даље тај разговор. Палмгрена није поколебао ни муштеријин пиштољ. „Корона вирус не занима да ли ти имаш пиштољ или не", рекао је Палгмрен, препричавајући разговор са муштеријом. „Рекао сам му: 'А сад се губи одавде.'"

Чарка у ресторану одсликава дубоки јаз око захтева за ношењем маске у овој земљи. Људи у Канзасу, заједно са онима који живе у више од половине земље, сада морају да носе маске у јавности у склопу текућих напора да се успори ширење вируса. Али неки људи се опиру тој обавези.

Ношење маске постао је катализатор политичког сукоба, арена у којој се научни докази често посматрају кроз страначку призму. Већина демократа подржава ношење маски, према анкети који су спровели истраживачи Истраживачког центра „Пју".

Већина републиканаца не подржава. Републиканци следе председников пример: Трамп одбија да носи маску, изјавивши да му не делује у реду да је носи док прима шефове држава у Белој кући. Ставио је маску у јавности први пут током посете војној болници почетком месеца, а касније и рекао да се на њу навикава.

Битка око маски ескалирала је последњих недеља сезоне изборних кампања. Општи избори се одржавају у новембру, а активисти обе странке, Републиканске и Демократске, грозничаво раде на томе да осигурају победу на гласачким местима. Неки од њих су се сукобили по питању маски: како каже Тимоти Ејкерс, професор јавног здравља на Државном универзитету Морган, историјски црначком колеџу у Балтимору: „Буквално гледамо како се сударају политика и наука."

Раздор око маски отелотворује политичку динамику кампање. Он такође одражава класичну америчку борбу између оних који штите јавну безбедност и оних који једнако дубоко верују у личну слободу.

Сукоб око маски је напет, насилан и дубоко личан. Палмгрен, власник ресторана „RJ's Bob-Be-Que Shack", покушавао је да следи државне прописе кад се закачио са муштеријом која је потегла пиштољ.

Других прича о маскама има у читавој земљи. Кад су радници у мичигенској пицерији рекли муштерији да мора да носи маску, она је направила опсцени гест руком, шутнула некога у ресторану и, према локалним властима, побегла пред полицијом.

Свађа око маски довела је до оружаног сукоба испред једне лосанђелеске пиљарнице, према тврдњама власти, у ком је убијен репер под уметничким именом Џери Луис.

Борба око маски води се док је у току здравствена криза која је досегла историјске размере. Више од 3.544.000 људи у САД било је позитивно на тесту за вирус, према Светској здравственој организацији, а најмање 137.000 њих је умрло.

Подела између оних који носе маске и анти-маскера, како сами себе називају, све се више пооштрава. У интервјуима на Средњем западу и широм САД-а, људи су се укопали и бране свој став, било да су за маске или против њиховог ношења. Многи од интервјуисаних звуче крајње неповерљиво према онима на другој страни и окривљују их за економску и здравствену кризу у земљи.

Озлојеђеност је опипљива у гласу Сузан Вајлс, пензионисане преводитељке са знаковног језика, док описује шта јој се десило у локалном супермаркету Пабликс у Веро Бичу, на Флориди. Вајлс, која има аутоимуни поремећај, возила се у моторизованим колицима на одељењу са воћем и поврћем, кад је радник продавнице „поскочио" и, каже она, „мрко је погледао".

Она се присећа: „Повикао је: 'Не носи маску.' Настала је поприлична гунгула. Други човек се прикључио и рекао: 'Она је претња по друштво. Избаците је одавде.' Потом је повикао: 'Зашто не идете на Трампов митинг?'"

Испоставља се да Вајлс јесте била на више председникових митинга. Као Трампова следбеница, она каже да не носи маску јер сматра да је забринутост око Ковида-19 пренадувана. „Наравно, постоји вирус", каже она. „Али људи умиру од грипа сваке године." Кад је у питању пандемија, она каже: „То код мене не пролази. Није онако као што кажу."

После њеног сукоба у Пабликсу, овај ланац супермаркета увео је званичну политику према којој муштерије морају да носе маске. Она ступа на снагу у уторак. Волмарт, ЦВС и други малопродајни ланци широм САД-а већ су одраније увели захтев за ношење маске. То Вајлс и другим анти-маскерима отежава да се држе својих принципа. Али они су и даље упорни.

Нил Мелтон је менаџер грађевинских пројеката који живи у Прејри вилиџу у Канзасу и он поштује Трампа. Кад су у питању маске, Мелтон не мисли да су оне ефикасне: „Не можете да урадите ништа да се сакријете од вируса." Он сматра и да су прописи за обавезно ношење маски у Канзасу и другим државама пример „владиног прекорачења овлашћења". Он објашњава: „Имате људе на власти који желе да виде на шта ће све људи пристати."

Болест се најбрже раширила у овој земљи у Оклахоми, Јужној Каролини, Џорџији и другим конзервативним државама које нагињу републиканцима, где се економија отворила рано и где људи мање носе маске.

Начин на који се Американци у овим државама и другим деловима земље брецају на обавезу ношење маске подсећа на времена кад је људима први пут наложено да стављају сигурносни појас у колима и да не пуше у ресторанима. Американци су се исправа опирали чак и тим ограничењима. Али сада они следе те безбедносне мере. Многи од њих, међутим, још нису почели да носе маске.

Једна Трампова следбеница, Кристал Лин, административна асистенткиња из Ферфекса, у Вирџинији, каже да не воли да носи маске зато што јој се оспе лице од њих. Поред тога, не верује да маске раде: „То је лажан осећај сигурности." Она ставља сигурносни појас кад вози зато што зна да може да јој спасе живот. Али маске „нису у истој категорији", каже она: „Мислим да вас маска не штити ни на који начин."

Анти-маскери су јасно и гласно изразили своје мишљење. А опет људи у већини овде пристају да носе маске и прихватили су их спремније од оних који живе у Великој Британији. Скоро 60 одсто људи у САД рекло је да би увек ставило маску за лице кад излазе напоље, према Трагачу понашања у вези са Ковидом-19. У Великој Британији, исту ствар рекло је мање од 20 одсто њих.

Људи који проучавају заразне болести покушавају да схвате политички раздор око маски и да разумеју реакцију јавности на здравствене смернице. „Неки људи не носе маске зато што тврде да оне не 'раде'", каже Дејвид Ароноф, директор Управе за заразне болести у Медицинком центру универзитета Вандербилт у Нешвилу. „Неки други маске доживљавају као угрожавање њихових права."

Ставове анти-маскера не деле експерти за јавно здравље. Они кажу да ношење маски помаже да се заражени људи спрече да пренесу вирус даље на друге. Роберт Редфилд, директор Центара за контролу и превенцију болести, недавно је изјавио у вебкасту да кад би сви у САД-у „сместа" почели да носе маске, епидемија би била зауздана у року од два месеца.

Њихов савет у вези са маскама се, међутим, мењао у протеклих неколико месеци, а то је повремено умело да збуни. Почетком године, здравствени званичници поручивали су људима да не носе маске зато што су се бринули да неће бити довољно прекривача за лице за здравствене раднике. Крајем пролећа, научно разумевање вируса и његовог преношења се променило, па тако и савети јавности.

То је оно што излуђује демократе. Они верују да маске могу да помогну да се спречи преношење заразе и да би се, кад би људи прекривали лице у јавности, земља брже вратила у нормалу.

За Мета Дигрегорија, власника ланца ресторана који живи у Берналилу, у Новом Мексику, и његове запослене, цена пандемија била је висока. Затворио је бројне ресторане због економске кризе. Од 550 његових запослених, остало је њих свега 60.

Маске су, каже он, обавезне за све који посећују његове ресторане који су и даље отворени. Уколико је муштерија нема, радници имају вишка маски за њих да их ставе док су у згради. „Мислим да су маске једини начин да се извучемо из овога", каже Дигрегори. „Страшно сам тужан што постоји политичка подела око овога и што има људи који мисле да је то превара."

Неки у Канзасу и другим државама слажу се са Дигрегоријем чак и ако се не слажу са његовим политичким ставовима. Палмгрен, власник ресторана „RJ's Bob-Be-Que" одобрава начин на који Трамп води државу. Али за разлику од председника, Палмгрен није неодређен по питању маски. Палмгрен инсистира да сви у његовом ресторану носе некакав прекривач за лице.

Неколико дана после његовог сусрета са муштеријом која је витлала пиштољем и носила капу МАГА, Палмгрен звучи више разочарано него бесно поводом инцидента. Палмгрен каже да је муштерија представила Трампове следбенике у лошем светлу. Присетивши се муштеријиног наступа, Палмгрен каже: „МАГА на тај начин не делује добро."

Касније истог дана, Палмгрен је лично стао пред ресторан. Обратио би се сваком ко крене ка улазу и рекао му да мора да носи маску. За Палмгрена, тај захтев је нестраначки и није подложан преговорима.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]