Читање и класична литература: Кад проговоре жене из Одисеје и Илијаде, откривамо потпуно нови свет

Натали Хејнс је једна од нових ауторки које изнова присвајају женске гласове из старе књижевности.

Заједно са ауторкама као што су Пет Баркер и Медлин Милер, она прича нове верзије класика, удаљавајући се од епских борби и мачо хероја.

Уместо тога, оне проналазе упечатљиве и актуелне гласове: избеглице које беже из ратних зона, жене које се третирају као роба и људе који покушавају да преживе епидемију.

„Кад препричате мит, ви га претворите у нешто ново", каже Хејнс.

У њеној књизи Хиљаду бродова, она у први план ставља „женске ликове који су намерно избрисани или занемарени."

Имајући у виду да живимо у свету пуном еколошких катастрофа, сексуалног насиља и рата, Хејнс каже да су ове приче примерене за данашњи тренутак једнако као што су биле пре 3.000 година.

Зашто се освртати на прошлост?

„Ништа не бих волела више него да жене жртве трафикинга не буду релевантне у савременом свету, да не мора да се прича о силовању и ратним злочинима", каже Хејнс, „али још нисмо стигли до тога."

Док читате њену књигу, деси се нешто магично. Како женски ликови почињу да попримају јаснији облик и постану нешто више од статиста у епској причи, затичете себе како вам је стало до њих.

Старе приче које истрајавају чине то зато што су препричаване толико пута, „али једна од ствари која је остала прилично упорна током миленијума јесте нагласак на мушкарцима: мушки писци који пишу о мушким ликовима."

„У древним митовима често имате фантастично компликоване, занимљиве женске ликове који су упрошћени", каже Хејнс. „После 2.000 година западњачког хришћанства, они на крају постану прилично досадни или се претворе у чудовишта [Сцила], негативце [Медуза] или лошу супругу [Јелена]."

Уместо да се још једном на страници баци на крваве детаље масакрираних жртава, Хејнс нам нуди исте догађаје из женске перспективе.

Док читате Хиљаду бродова, брзо схватате да не морате да будете племенитог рода да бисте саосећали са Хекабом, која од тројанске краљице постаје грчка робиња и присуствује убиству већине своје одрасле деце, једно по једно.

Не морате да будете сироче, млада супруга и мајка да бисте осетили Андромахин очај - док преклиње мужа Хектора да се чува, како њен град не би пао и како се њихови животи и живот бебе Астијанакса не би нашли у смртној опасности.

Прича која можда највише слама срце од свих је Касандрина. Она није само млада жена осуђена да изриче пророчанства у које нико не верује - већ и злостављана и усамљена тинејџерка која покушава да изађе на крај са траумом најбоље што уме, док се бори са стигмом проблема са менталним здрављем.

„Ове приче су и даље важне данас зато што се људска природа не мења баш толико", каже Хејнс. „Оне могу да нам донесу ново разумевање онога шта бруталност и рат учине људима."

Проналажење диверзитета у класичном свету

Наука нам „отвара очи пред чињеницом да древни светови нису изгледали онако као што смо ми мислили", каже Хејнс.

„Мушки археолози често су претпостављали да ако пронађете костуре с оружјем, то мора да су мушкарци, али ново тестирање ДНК открило је да су око једне трећине ратника пронађених у масовним гробницама заправо жене", каже она.

Кад имате више научница и академкиња то подстиче проучавање женске историје, каже Хејнс, а она мисли да исто важи и за расу: „Што је више небелих учењака, све се више узима у обзир другачији састав древних светова."

Поновно тестирање старих посмртних остатака свакако је срушио мит о углавном белој старој Европи.

„Само у римској Британији, и до петине њених становника били су мигранти са великих удаљености, не из Европе, већ из Африке и са Блиског Истока", каже она.

Треба знати где копати: црни тројански јунак и његова пријатељица Амазонка

Кад помислите да је више од 90 одсто старе књижевности заувек изгубљено, Хејнс каже да је морала да се ослони на неке не тако очигледне изворе за истраживање грађе за Хиљаду бродова.

„Кренете да посматрате другачије како смо записивали нашу прошлост и које смо приче одабрали да причамо, одједном морате да саслушате и гласове које су ућуткивали историја и сила", каже она.

Копала је по музејима и позориштима широм света, од Новог Зеланда до САД, у потрази за „осликаним вазама, скулптурама, фрескама… Постоје верзије грчких митова које се постављају на позоришну сцену у Јапану", каже она.

„Ове приче чине темеље. Делује ми страшно не добити шансу да их упознате."

Те приче су много разноликије нешто што људи мисле, смештене у данашњу Турску и на Блиски исток, са главним ликовима који долазе из Централне Азије и Северне Африке, потекавши чак из Етиопије.

Једно од епских дела које знамо само из фрагмената је Етиопида, „која нам прича причу о Пентизелеји, великој амазонској ратници, и Мемнону, великом етиопском хероју."

Али Хејнс се пита, ко је икад чуо причу о црном хероју који се борио за Троју?

„И мој боже, од свих прича којима би послужило мало више заступљености, класицима су заиста потребне ове приче да би опстале."

Нови гласови, старе приче

Можда вас неће изненадити да су аутори који читају између редова и бирају ликове који су толико темељно игнорисани углавном жене.

„Жене су дуго маргинализоване у свету древних текстова, али учењакиње и преводитељке су коначно добиле прилику да се огласе", каже класичарка Емили Вилсон.

Њен скорашњи превод Хомерове Одисеје (тренутно ради на Илијади) хваљен је због свежине, врцавог језика к нивоа људскости који се ретко везује са радове класичних учењака.

Медлин Милер је доживела изузетно позитивне критике и комерцијални успех са романом Кирка (који се бави истоименом богињом-чаробницом, која је ранија била само дигресија у Одисејевим авантурама) и Ахилејева песма (који се бави љубавном везом великог хероја са његовим доживотним компањоном Патроклом).

Исто може да се каже за награђивану Пет Баркер и њен роман Тишина девојака, која се често описује као „феминистичка Илијада".

А сад је ту и Хејнс, са Хиљаду бродова, што је референца на Јелену Тројанску.

Јеленин грчки муж био је толико повређен након што је она побегла у Троју са Парисом да је „послао хиљаду бродова" да је врате и потом провео године и године уплетен у Тројански рат.

Много је тога писано о Јелениној легендарној лепоти.

Али, у складу са њеним надама за будућност класичне књижевности, Хејнс посвећује већину страница другим женама умешаним у ову фаталну везу.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]