Временске непогоде: Колико је ефикасна противградна заштита у Србији

„Будожеља, Будожеља, јесте ли спремни за дејство", допирало је са пријемника, док је противградни стрелац Милан Ђурашевић тонуо у сан.

После целог дана проведеног у послу, последње што је желео било је да у један сат после поноћи вози до противградне станице.

Градоносни облак био је сваким минутом све ближе, не остављајући му пуно времена за премишљање.

„Упалио сам кола и отишао. Дувао је невероватан олујни ветар.

„Шума около хучи, грми, сева, стављаш оне ракете, а као да си у паклу. А стално чујемо 'Дај још две, дај још две'", говори 67-годишњи Милан о једној јунској ноћи прошле године надомак Ивањице.

Каже да је за двадесетак минута испалио десет ракета.

„Да то нисам урадио, град би све полупао", сигуран је овај пољопривредник, који има хектар и по засада малина.

Милан Ђурашевић један је од око 1.300 стрелаца широм Србије, са задатком да испаљују ракете пуњене једињењем сребро јодид, како би се умањила величина града.

Овај поступак зове се засејавање облака и вид је модификације времена.

„На овај начин, штета од града смањена је за две трећине у последњих 50 година", каже Зоран Бабић, руководилац Сектора за одбрану од града при Републичком хидрометеоролошком заводу.

Поједини стручњаци, међутим, сматрају да је тешко установити стварну ефикасност противградне одбране.

Процене се заснивају на математичким моделима који могу да дају различите резултате тако да подрже супротстављене ставове, објашњава Илија Арсенић, професор на Пољопривредном факултету у Новом Саду.

Поред Србије, систем противградне заштите заснован на засејавању облака сребро-јодидом користи се још у Мађарској, Бугарској, Босни и Херцеговини.

Хрватска је пре две године одустала од њега јер је „неделотворан, неисплатив и потенцијално штетан за околину".

Арсенић каже да је и значајан део земаља Западне Европе одустао од овог метода после великог експеримента који је показао његову неефикасност.

Зоран Бабић, међутим, набраја државе које користе различите начине засејавања облака, међу којима су Аустрија, Француска, Грчка и Румунија.

У 'приправности' од јутра до мрака

Милан чува сопствени крај од града од 2000. године, заједно са супругом Душанком.

Исти посао претходно је радио његов отац.

Он свакодневно има три „прозивке": у десет ујутру, пола четири поподне и седам увече, када им из радарског центра у Сјеници јављају прогнозу и када сазнају да ли треба да буду „у приправности".

Радарски центар у Сјеници је један од 13 центара у земљи који организују рад на противградним станицама.

„Приправност" значи да Милан или Душанка тог дана морају да буду у близини противградне станице, на километар од њихове куће.

Понекад тамо проводе по више сати, чекајући наредбу да „делују" и испале ракете.

„Велика је то одговорност и обавеза", каже Милан.

Као и други стрелци, и он за овај рад добија 4.500 динара месечно од Републичког хидрометеоролошког завода, што је износ који оцењује као „потцењивачки".

Зоран Бабић је сагласан да је накнада мала, али додаје да се толико издваја у складу са буџетом.

Поједине општине такође дају стрелцима одређену надокнаду.

„На 80 одсто територије имамо добру сарадњу са општинама које помажу у одржавању система", наводи Бабић.

Милана не мучи само мала надокнада, већ и стање противградних станица, за које каже да понекад немају громобран и ограду којом би заштитили стрелце.

Решење су, верује, аутоматске противградне станице, из којих се, по команди, на даљину испаљују ракете.

Од 2018. године, када је почела аутоматизација противградне заштите, направљено је 535 аутоматских даљинских станица.

„Цела Војводина је аутоматизована, а циљ је да буде и Србија", каже Бабић.

Постављање аутоматских станица у Војводини коштало је милијарду и по динара, што је финансирано из покрајинског буџета, пренео је лист Политика.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Каква је корист од противградних ракета?

Највећа опасност од града прети од половине маја до половине јула, каже Милан Ђурашевић.

У том периоду, стање је готово „ратно", а он увек мора да буде спреман да дочека „непријатеља".

„Чим испалимо ракету, одмах се види резултат.

„Ако је град величине кокошијег јајeта, ракета га разбије на 10-15 делова и претвара у воду и кишу. Не може све да уништи, али добар део може", каже.

Зоран Бабић истиче да су истраживања из Србије и света потврдила ефикасност противградне заштите и да је методологија која се користи у Србији заснована на њима.

Илија Арсенић, међутим, каже да је тешко утврдити ефикасност расејавања облака на овај начин.

„Да бисте могли да установите ефикасност нечега, прво би требало да имате ситуацију у којој нећете деловати, а потом исту ту ситуацију у којој ћете деловати противградном одбраном.

„То није могуће, јер не можете да поновите исти догађај", каже.

Додаје да је Светска метеоролошка организација на више места довела у питање ефикасност ове методе.

Хрватска је пре две године одустала од овакве одбране од града, пошто је тамошњи хидрометеоролошки завод објаснио да „не постоји ниједан научно утемељен доказ да је делотворна и исплатива, те да остварује уштеде".

„И у сезонама с великим бројем акција и великим утрошком ракета и реагенса, дође до штете", наведено је.

Они су упозорили и да одбрана од града, током које се испушта сребро-јодид у атмосферу, може угрозити животну средину.

Предложили су да се средства уложе у суфинансирање противградних мрежа, које се постављају изнад воћњака како би заштитили биљке од удара леда, и јачање система осигурања у случају штете настале од временских непогода.

Илија Арсенић каже да „није противник противградне заштите, али је против њене неконтролисане употребе".

„Закон о одбрани од града наводи да надлежне службе треба стално да тестирају ефикасност те методе.

„Ја нисам успео да нађем документ који показује да је то и урађено", каже.

Колико кошта противградна одбрана?

Републички хидрометеоролошки завод ове године има на располагању милијарду и 300 милиона динара за одбрану од града, објашњава Зоран Бабић.

То је највећи износ у последњих петнаестак година, али истовремено, то значи 200 динара по хектару штићене пољопривредне површине, каже.

Ранија анализа Државне ревизорске агенције показала је да се противградна заштита у највећој мери финансира из државног буџета, а нешто мање из покрајинског и локалних буџета.

ДРИ је тада утврдио да, због лоше расподеле, одређене станице остају без ракета, као и да неопходна средства нису доступна од почетка године.

Тада је указано и на недостатак стрелаца, али и да поједине станице не могу да се користе због лошег стања.

Због штета насталих од града, поједини становници туже државу, тражећи надокнаду штете.

Пре пет година Врховни суд навео је да „због бројности ове врсте спорова (штета од града) и противречних одлука у погледу спорног питања да ли је за штету одговорна држава или општина, да ли постоји њихова солидарна одговорност, као и у погледу степена одговорности државе за накнаду ове штете, потребно уједначити судску праксу".

Опасност од града све већа

Климатске промене доносе чешће екстремне падавине попут града, наводе стручњаци.

Aко се наставе овим темпом, учесталост појаве града пречника већег од пет центиметара (што је величина између јајета и тениске лоптице) порашће за 40 до 80 одсто до краја века у скорој целој земљи, пише Дарко Савић са Физичког факултета у Београду, позивајући се на анализе које је усвојила Влада Србије.

Годишња количина падавина се неће значајно променити у Србији, али ће доћи до измене њиховог режима, што може утицати и на појаву града, наводи у ауторском тексту за специјализован сајт клима101.

Средином јуна 2024. јак град сручио се на више места у Србији, а у Осечини на западу земље изазвао је незапамћену штету пошто је оштетио куће, аутомобиле, стакленике и засаде.

Током претходних година, штета од града на годишњем нивоу процењивана је на две милијарде динара, од чега највише у пољопривреди, показала је анализа ДРИ за период од 2015. до 2017.

Да би се заштитило, пре свега, воћарство и виноградарство, потребно је субвенционисати противградне мреже, наводи се у Програму прилагођавања на измењене климатске услове, документу који је Влада Србије усвојила пре две године, наводи Савић.

Иако су противградне мреже веома скупе, Илија Арсенић истиче да су, уз осигурање, најсигурнија опција за пољопривреднике.

„Студентима увек причам: 'Ако се бавите воћарством, а немате противградне мреже, предлажем вам да уложите новац у кладионици - иста вам је вероватноћа зараде'", каже.

Милан Ђурашевић, међутим, каже да од осигурања никад није имао корист јер му штета није на прави начин надокнађена.

Додаје да противградне мреже не може да постави због јаких ветрова који дувају у његовом крају.

Зато наставља да штити крај ракетама.

„Ја бих бранио сопствену пољопривреду и без пара.

„У селу то нема ко да ради. Омладина неће, а становништво је старо и не може", каже.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]