Фиксни телефон - носталгични позив за нека безбрижна времена

Наранџасти, бели, црни са бројчаником, касније модернијег дизајна, бежични са дугмићима, обично смештен на комоду у предсобљу - његово величанство фиксни телефон.

Иако је и данас у употреби, све се мање користи.

Многи уопште ни немају прикључак, јер све разговоре обављају мобилним телефоном.

Битне, а и оне мање важне бројеве данас чува паметни телефон, а некада су записивани у именик који се обично налазио на истој оној комоди где и фиксни.

Оне најбитније бројеве смо држали у глави.

Носталгија због фиксног и на Фејсбуку

Иако делује скоро као неки реликт давне прошлости у ери паметних телефона, још увек има оних којима не прија презасићеност информацијама, те и даље користе фиксни.

Једна од њих је 35-годишња Ирена Клајић из Београда.

Она каже да покушава да не буде стално присутна у „свету технологије", јер јој се не допада „количина токсичних информација која може до ње да стигне тим путем".

Фиксним телефоном обично зове другарице на мобилни.

„Напамет знам бројеве најбољих пријатељица, мамин број телефона и позивне бројеве градова у Србији", каже Ирена.

Ирена се још сећа и бројева другара с којима се редовно чула док је ишла у основну и средњу школу.

Фиксни телефон је, каже, подсећа на нека лепа, безбрижна времена, када је имала времена да сатима разговара сa другарицом или опомињала млађег брата да спусти слушалицу и престане да је прислушкује док разговара са симпатијом.

Сличних коментара има и међу одговорима на овај пост на Фејсбуку.

На питање: „Да ли можете да се сетите броја фиксног телефона другарице с којима сте сатима причале, када сте биле младе? (не сад). Ја не могу, а милион пута сам окренула Соњу", стигло је више стотина одговора.

Бројеви телефона које су највише позивали подсетили су многе на неке ситуације из не тако давног доба када су чешће боравили у предсобљу држећи слушалицу у руци.

„Могле смо и с прозора да разговарамо, али не, сатима причамо телефоном, па онда сконтамо ко ће код кога да дође", један је од коментара.

Или изненађење чињеницом колико нас памћење служи.

„Ево смејем се већ 15 минута, јер се сетих одмах, а тај број не окренух... Па, више од 25 година".

Или убеђивање око тога ко ће први прекинути везу.

„Хајде ти спусти прва! Добро, ево ја ћу! Не, најбоље у исто време", пише међу коментарима.

Можда ће вас занимати и како је изгледао први телефонски разговор у Србији

Све мање корисника фиксних телефона

Директор Регулаторне агенције за електронске комуникације и поштанске услуге (РАТЕЛ) Владица Тинтор је у ранијој изјави за ББЦ на српском рекао да се телефонски саобраћај само „преместио", али не и „угинуо".

„Оно што се раније комуницирало преко фиксног телефона, сада се комуницира преко других канала. Целокупни обим саобраћај се повећао", каже Тинтор.

Тинтор каже да нових корисника који никада нису имали фиксни телефон, а сада га желе, скоро и нема.

Има оних „који већ имају фиксни телефон, а сада желе да задрже број а промене оператора, или да добију пакет који садржи и интернет и телевизију", објашњава.

Први телефонски разговор у Србији

Први телефонски разговор у Србији обављен је пре 135 година.

Крајем 19. века, телефон се користио само за званичне, државне потребе. Тек девет година касније, у Београду је отворена градска телефонска централа за јавни саобраћај.

Интересовање је тада било слично данашњем - јако слабо. Тада се јавило само 13 претплатника.

После акције промовисања телефонских услуга, када је неколико месеци касније централа почела да ради, у Београду је било 28 претплатника.

Почетком двадесетог века, када се централа преселила у Косовску улицу, у Београду је већ било хиљаду претплатника.

Деведесет година касније, 1994. године, у Београду је обављен први разговор мобилним телефоном. Пејџери су стигли годину дана касније.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]