Телефон, поруке и правопис: Да ли је тачка знак да смо непристојни

Добро звучи.

Како бисте се осећали да пријатељицама пошаљете поруку са позивом на вечеру и добијете овакав одговор?

Забринуто? Увређено? Или не бисте размишљали даље?

А шта ако добијете следеће одговоре:

добро звучи

или

добро звучи!

Стручњакиња за употребу језика на интернету Гречен Мекалох каже да све више људи доживљава реченице са тачком као непристојне, а да је за то крив и начин на који користимо апликације попут Воцапа и Месинџера.

„Ако сте млада особа и шаљете некоме поруку, данас је правило да сваку мисао пошаљете засебно", објашњава она.

„Важно је послати само минимум ствари у поруци. Све што прелази тај минимум захтева додатно појашњење".

У истраживању које је 2015. године спровео Бингамтон универзитет учествовало је 126 студената, као један од закључака наводи се да људи на тачку на крају реченице гледају као на мање искрену изјаву у односу на ону са тачком.

А када говоримо, тамо где завршавамо реченицу обично спустимо глас и тај тренутак носи одређено значење и дозу озбиљности, тврди Мекалох.

„И то је у реду ако већ пишете озбиљну поруку. Проблем, је кад имате позитивну поруку и тачку на крају. То је онда позиција која на неки начин доноси пасивно-агресивни осећај".

Како онда можете да знате да ли је неко стварно изнервиран или користи тачку на традиционални начин?

Ерика Дарикс, која предаје лингвистику на Астон универзитету у Бирмингему, каже да се све своди на контекст.

„Ако ви и ваши пријатељи обично не користите тачке у Воцап групи, а онда неко одједном почне - то вероватно значи да покушава да каже како се осећа", каже Дарикс.

Она каже и да годиште често утиче на начин на који људи користе тачку.

Млађи људи ће чешће писати поруке са једном реченицом без тачке.

Често су ове разлике значајније него нечија националност, каже Мекалох. Постоје доста сличности како се овај знак интерпункције користи у Северној Америци и Великој Британији.

Ипак, ту су и неке културолошке разлике. Американци и Канађани не користе икс као пољубас на крају поруке, а Британци то раде.

Лењост или језичка креативност?

Често коришћење неформалне граматике, односно „сленга", доводи до расправа о томе како људи постају лењи.

Мекалох, међутим, каже је за писање у сленгу, у ствари, потребно више труда јер данашњи телефони имају опцију аутоматског исправљања речи.

Онлајн слање порука такође приморава људе да нађу нове начине за изражавање емоција без употребе говора тела или гласа.

„Још у 16. веку било је предлога да се уведе знак интерпункције за иронију. Али ниједан није био прихваћен", објашњава Мекалох.

„Али за само пар деценија онлајн комуникације, смислили смо разне начине да покажемо да смо иронични или изразимо неко друго осећање".

На пример, акроним ЛОЛ (laughing out loud, тј. гласно се смејем) може да се користи и на саркастичан начин, а постоје и разни емоџији.

„Емоџији помажу да схватимо значај језика и да разумемо поруке са којима се срећемо, рецимо, у политици или рекламама", каже Дарикс.

„Све то помаже развоју језичке креативности".