Мајске поплаве у Србији 2014: Дани кад се „вода спојила са сивилом неба“, а Обреновац постао „мочвара“

Реновирани парк у центру Обреновца, као и обновљене зграде које га окружују, не одају утисак катастрофе која је пре 10 година задесила ову београдску општину на три реке - Сави, Колубари и Тамнави.

Али, неколико десетина метара даље, жуте линије, као лењиром поравнате на белим на фасадама старијих зграда, овог маја дочекују годишњицу коју нико неће славити.

Исцртавање ове линије на његовој кући уживо је посматрао Ђорђе Перић, 40-годишњак који је тог 16. маја са бабом живео у обреновачком насељу Забрежје.

„Вода је све више надирала, у подрум наше куће пробила је у слаповима, онда је ушла у приземље, па и високо приземље и све је постала мочвара из које вире кровови кућа.

„Осећали смо се тотално беспомоћно: заробљен си, не знаш шта те чека, да ли ће и када доћи помоћ, да ли ћеш имати хране и да ли ће те потпуно поплавити", присећа се Ђорђе у разговору за ББЦ на српском.

Обреновац је била једна од најпогођенијих општина током мајских поплава 2014. године у Србији.

Готово 90 одсто општине било је потопљено, страдало је 17 људи, а више од 25.000 било је евакуисано из њихових домова.

У поплавама које су 2014. године погодиле Србију између 13. и 27 маја, погинуло је 57 људи, према подацима Министарства унутрашњих послова (МУП), а било је угрожено 1,6 милиона људи широм Србије, о чему је ББЦ писао.

У Србији, Хрватској и Босни и Херцеговини је током те године у поплавама уништено 100.000 домова и више од 200 школа, а за три дана је пала просечна тромесечна количина падавина.

'Осећао сам се као да почиње апокалипса'

Перић је од 13. маја пратио медијске извештаје о поплавама у деловима Западне Србије, али није очекивао да ће се оне прелити и на његово место.

Тек када су га два дана касније са посла вратили кући због проглашења ванредног стања и када је у Обреновцу видео „предапокалиптичне сцене попут дугачких редова за хлеб", поверовао је да се нешто спрема.

Вратио се у Забрежје, а ускоро је вода почела да се слива и у то насеље, па су комшије из суседних кућа похрлиле у његову, јер је једина имала више спратова.

На првом спрату те вечери било је 10 људи, два пса и мотор, док су доњи делови куће брзо нестајали у води, сећа се Ђорђе.

„Неке ствари смо успели да подигнемо на спрат, али нисмо многе слике, које више не можемо да вратимо", каже он.

Спавања није било, а немир је додатно појачао прасак који се током ноћи проломио.

„Само смо чули како је нешто јако пукло и сручило се, а онда смо видели да се срушила кућа првих комшија које су се затекле код нас те ноћи.

„Само је нестала у води", описује Перић.

Без струје, батерије у телефонима и информација о томе шта му се догађа са родитељима, Ђорђе се осећао „као да је почела апокалипса".

„Онда су нам некако дојавили да су кренули чамцима да спасавају.

„Сећам се вожње кроз улице које више не препознајеш, вода се спојила са сивилом неба, а ти си туда возио ауто или бицикл, шетао куче, живео нормално", препричава тада 30-годишњи младић.

Уместо гласова људи и саобраћајне буке, тог дана Марко Рољевић, тада 31-годишњи спасилац из ватрогасне јединице, чуо је само „језиву тишину", каже он за ББЦ на српском.

„Дању и чујеш да понеко позива у помоћ, али је ноћу била страшна сабласност", препричава он.

Ни слике „потопљеног града", које је гледао док је управљао спасилачким чамцем, никада неће заборавити, додаје.

Случај Крупањ: Ко преживи поплаве, страда од клизишта

Једна од првих општина у Србији где су поплаве маја 2014. нанеле велику штету био је Крупањ, у Западној Србији.

Због обилних падавина и стварања бујица на мањим рекама 14. маја проглашено ванредно стање, а већ сутрадан више од 50 одсто територије општине било је под водом.

Тог 15. маја Драган Петровић, мештанин Крупња, био је код куће, гледајући како вода „ненормално брзо надолази" до његовог дома, присећа се у разговору за ББЦ на српском.

„Није могло добро ни да се сагледа колико је брзо текла и колико је ишла у вис, насеље ми је за врло кратко време било скроз поплављено и за тили час настао је хаос у целом Крупњу", каже 60-годишњак.

Ниво воде нарастао је до „половине приземља" његове куће тог дана, али у поподневним сатима ситуација је постала још тежа.

„Моја кућа није страдала од поплава, него од клизишта, која су се покренула истог дана.

„Брдо се потпуно срушило на четири куће, међу којима је била и моја", препричава Петровић.

Било је потребно 12 сати да се вода повуче како би могао да приђе оштећеној кући.

„Био је мрак, киша је падала, а куће су биле затрпане до крова са стране брда.

„Размишљао сам одмах како ћу то да почистим, откопам кућу и санирам штету, али су дошле стручне екипе и дале нам налог за привремено, а касније и за трајно исељење", препричава Петровић.

У Крупњу је током маја 2014. покренуто преко 200 клизишта, уништено је 25 мостова и пукла је брана на бившем руднику Столиште, пренела је Радио-телевизија Србије (РТС).

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Погледајте и ову причу:

'Смрад', пустош и паркет до плафона

Највеће поплаве које су задесиле Обреновац у новијој историји Живослава Богдановића, 69-годишњег пензионера, затекле су у Раковици, где је био у посети мајци.

Тамнава, река која протиче на неколико стотина метара од његове куће, почела је да се излива, а његови синови искључили су струју, закључали врата и напустили дом, сећа се он у разговору за ББЦ на српском.

„Рекао сам им да подигну наша три рачунара на сто, нисмо рачунали да би поплава могла да оде више од стола", прича Богдановић.

Иако му полиција првог дана поплава није дозволила да уђе у општину, већ наредног је „споредним путевима" успео да стигне до куће.

„Не можеш да отвориш врата јер се паркет толико дигао у дневној соби, да је угаону гарнитуру набио у плафон", објашњава Живослав, показујући прстом ка лустеру.

Овај витални пензионер хитро устаје, па долази до врата и показује да је ниво воде у том делу куће би виши од довратка.

„У овом нижем делу куће је била скроз до плафона", додаје.

И данас памти „мемлу, смрад и испарења" услед топлог и влажног времена непосредно после повлачења воде.

„Цео Обреновац је смрдео као да је куга, а за првих 15 дана, колико ми је требало да рашчистим, 30 пута сам повраћао", сада уз осмех препричава 69-годишњак, чији је син током поплава остао у Обреновцу и снимио документарни филм „Обреновац 1003", касније емитован на РТС-у.

Пет дана пошто је потопљен Обреновац, у ову београдску општину вратио се и Ђорђе Перић.

Каже да је првенствено желео да евакуише пса из дворишта, али и да провери у каквом је стању кућа.

„Осетио сам неописив смрад, све је заударало на мемлу и покварено месо из замрзивача, које је трулило.

„Још је било бара са водом, све је било пуно муља, потпуно апокалиптичне сцене, а град је био пуст, било је преврнутих и прегажених аутомобила", набраја Ђорђе.

Како изгледа рад док вода надире у град?

Два дана пре него што је вода продрла у срце Обреновца, на његовом ободу, у местима Баричка река, Конатице, Дражевац и Пољане почеле су да се изливају реке Тамнава и Колубара.

Чланови ватрогасне јединице позвани су на дужност 13. маја ујутру и послати су у Баричку реку, где су провели целу ноћ, а сутрадан су евакуисали становнике преостала три села.

Марко Рољевић и његове колеге у шали ова два дана називају „генералном пробом" за наредне дане, када је вода потопила већи део Обреновца.

„Нико од нас није веровао тада шта ће бити, нити нас је упозорио било ко, али је онда кренуло оно најгоре и Обреновац се нашао под водом", присећа се вођа ватрогасно - спасилачког одељења у Ватрогасно-спасилачкој јединици.

„Нас 30 имало је један чамац, па смо се сналазили са цивилним чамцима, везе у граду су попуцале, па 'пиши на папирић, даш колеги адресу, иди вади овога или онога'", препричава Рољевић.

Улице којима су до јуче ходали или возили, постале су непрепознатљиве.

„Једва смо некако по уличним светлима закључивали где је пут, уз много проблема смо пролазили чамцима, јер је вода гурала контејнере, аутомобиле, па се дешавало да поцепамо гумени чамац", препричава.

Радни задатак за њега и колеге почео је 13. маја, трајао је и више од 48 сати, a Марко је први пут заспао 15. маја увече, после више од два дана у служби.

„Радиш више од 30 сати, пет пута се на теби осуши мокра униформа.

„Сећам се добро сцене како један колега у води до врата извлачи људе у чамцу и после ми каже да не зна да плива, ризиковао је живот да спасе њих", говори 41-годишњи спасилац.

Попут Рољевића, кући данима није одлазио ни Миодраг Маркулић, 59-годишњи комунални инспектор, који је у тренуцима када је вода продирала у Обреновац био у згради општинске управе.

„Био је радни дан, врло рано, око пола шест, улазили смо и будили људе, а већина није веровала да ће бити великих поплава", сећа се искусни инспектор за ББЦ на српском.

Убрзо је ушао у зграду општине, што је био последњи тренутак пре него што је вода надошла.

„Кроз пар минута није било изласка због воде, а ја наредних неколико дана нисам одлазио из зграде.

„Документе из приземља смо пребацивали на први спрат и успели смо доста тога да спасемо, а међу тим папирима је и оригинални ратни дневник Милунке Савић", препричава Маркулић.

Шта је Србија променила у претходној деценији?

Систем заштите од поплава у Србији данас чини 2.142 километара насипа, 4.942 километара канала за одводњавање уз 54 црпне станице и 43 бране са акумулацијама, кажу из Јавног водопривредног предузећа „Србијаводе" за ББЦ на српском.

Из овог предузећа у одговору за ББЦ на српском нису нагласили колика су укупна улагања у превенцију и заштиту од поплава након 2014. године.

Током претходне деценије развијен је и Водни информациони систем Републике Србије (ВИС) и формиран је Центар за управљање одбраном од поплавама, чиме је „постигнут значајан напредак у правовременом предвиђању појаве поплавног таласа како би се ефикасније спровела редовна и ванредна одбрана од поплава", додају из „Србијавода".

Балканска истраживачка мрежа Србије (БИРН) известила је 2020. да је у првих пет година после мајских поплава 2014. године уложено 78 милиона евра у обнову и побољшање одбране од поплава.

Како би се Србија данас носила са поплавама из 2014?

Када би количина падавина попут оних из маја 2014. поново задесила Србију, „не бисмо боље прошли" него тада, каже Ратко Ристић, професор Шумарског факултета у Београду, за ББЦ на српском.

Он указује да су земљи потребна улагања од 90 милиона евра годишње током наредне деценије: 30 милиона евра за одбрану од бујичних поплава и двоструко више за одбрану од речних поплава.

„Сума од 900 милиона евра представља значајно оптерећење за буџет Србије, али треба имати на уму да је само у мајским поплавама 2014. године материјална штета, директна и индиректна, превазишла две милијарде евра и проузроковала значајан пад бруто друштвеног производа", напомиње Ристић.

Он указује и да је после маја 2014. углавном дошло до „отклањања последица и обнављање оштећене и уништене водопривредне инфраструктуре", али да није детаљно анализирано због чега долази до бујичних поплава и није грађено довољно нових објеката.

„Ништа није урађено на уређењу земљишта у највишим деловима бујичних сливова, где се генеришу бујичне поплавне воде и где је потребно повећавање стабилности екосистема како би се спречио процес задржавања воде од екстремних падавина.

„И даље смо изложени прилично високом ризику", закључује он.

Србија је, каже, због „нестручности оних који доносе одлуке" пропустила и прилику да изради и усвоји документе и стратегије неопходна за превенцију поплава, пописивање бујичних токова и ерозивних подручја.

На питање шта се у Обреновцу променило за претходних 10 година, Марко Рољевић, мало у шали, мало у збиљи, каже:

„Сада имамо два чамца, уместо једног."

Марко је 2015. кренуо на обуке и постао је део тима за рад и спашавање на води Министарства унутрашњих послова (МУП),

„Од свих људи у овој станици, само ја у Обреновцу имам овлашћење да возим чамац, прошао сам обуке у Русији, Словенији, ишао на међународне вежбе.

„Тек тада схватам где смо грешили и шта смо могли другачије", прича Рољевић.

Ако би ову београдску општину задесила непогода попут оне из 2014. године, „било би мало боље", сматра 41-годишњи спасилац.

„Али, то 'мало боље' би могло да се испостави као три пута горе, јер су људи из личног искуства и муке схватили су да могу да рачунају само на себе и нисам сигуран да би данас ризиковали живот да спасу људе у таквим условима.

„Сви бисмо данас ставили прст на чело", каже Рољевић.

Прича о два фрижидера и једној вишњи

Када се вода разишла, највећи посао за Миодрага Маркулића и његове колеге тек је почињао.

Недељама и месецима су обилазили све потопљене објекте у Обреновцу како би проценили штету и одредили надокнаду за реновирање оштећених кућа или изградњу нових.

Десет година касније, Маркулић добро памти дан када је ушао у избегличко насеље, а тамошње фасаде нису имале жуту линију, која би одала докле је вода допирала.

„Нема линија, јер је тамо вода ишла скроз до крова", присећа се 59-годишњи инспектор.

Тамо је срео познаника, који је био „избеглица, сиромашан човек".

„После поплава, изнео је фрижидер и шпорет испред зграде да се суше, надајући се да ће да их спаси, пошто његова породица ништа није имала.

„Никад нећу заборавити ту сцену када сам га видео како плаче поред њих", прича Миша, како га зову у Обреновцу.

Један други фрижидер данас је подсетник на поплаве и Живославу Богдановићу, који је у мају 2014. године изгубио кућу.

„Улазим у кухињу први пут после поплаве, а фрижидер после плутања остао у водоравном положају - једним крајем се ослања на шпорет, а другим на радни део кухиње", смеје се 69-годишњак десет година касније, па ми руком показује да га пратим до кухиње, јер жели нешто да ми покаже.

За разлику од старе куће, којој није било спаса и на чијем месту је никнуо нови дом Богдановића, фрижидер је преживео мај који Обреновчани памте по злу.

„Видиш, то је тај фрижидер, и данас ради, успео сам да га поправим", смеје се Богдановић.

Тик уз ограду, у комшијском дворишту расло је дрво вишње, али га је мајска бујица однела.

Неколико недеља касније, иста биљка никла је такође уз ограду, али са друге стране, оне која припада породици Богдановић.

„Она ти је вршњакиња поплава, ево сад баш пуни 10 година", смеје се пензионер, па бира ретке зреле плодове вишње, који му прсте одмах фарбају у црвено, и нуди ме њима.

„Пробај, бар је нешто добро из поплава изашло", у шали додаје Обреновчанин.

Погледајте и ову причу:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]