Климатске промене: Удари громова изазивају све више пожара и прете шумама које хладе планету

Климатске промене могле би да изазивају све више муња у шумама у северним деловима света, чиме ће бити повећан ризик од пожара, резултат је нове студије.

Истраживачи су открили да су муње главни узрок пожара сличних онима који су овог лета виђени у деловима Канаде.

Ове шуме утичу на ублажавање климатских промена тако што задржавају угљеник који греје планету.

Више муња би могло да изазове зачарани круг, јер дрвеће и запаљена земља ослобађају угљен-диоксид који загрева, стварајући тако нове олује и потенцијално више муња.

Док се укупан број пожара широм света смањио током последње две деценије, они су значајно порасли у густо пошумљеним подручјима изван тропских крајева.

Канада је ове године доживела незапамћену сезону пожара - букнуло је више од 6.500 пожара у којима је ватра прогутала око 18 милиона хектара шуме и земље.

Дим из тих пожара је допирао до великих градова у Канади и САД, чак је прешао Атлантик и доспео у Шпанију и Португал.

За разлику од других година у којима су пожари били ограничени на западни део земље, 2023. годину обележили су пожари на целој територији, али и у Квебеку, на истоку Канаде.

Већина ових пожара у северним деловима је, према процени стручњака, изазвана ударима грома.

Аутори студије су открили да је 77 одсто изгорелих површина у овим шумама повезано са ударима грома.

То је различито од тропских региона где су људи главни узрок.

У шумама забачених подручја где је муња главни изазивач ватре, пожари брзо могу да се претворе у мегапожаре.

„Када дође невреме са грмљавином, деси се хиљаде удара грома, а стотине њих изазивају мале пожаре", рекао је професор Сандер Веравербеке са амстердамског универзитета, један од аутора истраживачког рада.

„И они могу заједно да прерасту у мегапожаре једнаки величини неких мањих земаља. Када ови пожари постану тако велики, врло је тешко обуздати их."

Користећи климатске моделе, аутори су открили да би се учесталост муња над нетакнутим северним шумама повећала за 11 до 31 одсто за сваки степен глобалног загревања.

Ово представља претњу повећаним емисијама јер дрвеће садржи велике количине угљеника, као и земљиште на којем расте.

Ове „екстратропске шуме" се често налазе у областима пермафроста и пожар може да утиче на повећање емисије гасова стаклене баште како се ледено тло топи, до 30 одсто до краја овог века под умереним нивоима загревања.

„Наше истраживање наглашава да су екстратропске шуме рањиве на комбиноване ефекте топлије, сушније климе и повећане вероватноће паљења услед удара грома", рекао је др Метју Џонс са Универзитета Источне Англије.

„Будуће повећање удара грома прети да дестабилизује огромна залиха угљеника у екстратропским шумама, посебно када временски услови постају топлији, сувљи и свеукупно склонији пожару у овим регионима.

Док се на смањивање броја пожари у тропским шумама може утицати и едукативним и интервентним програмима како би се спречило да их људи изазивају, сузбијање пожара од грома је далеко теже.

Истраживачи верују да би најефикаснији корак било велико смањење емисија гасова који се загревају, што би заузврат могло да ограничити пораст удара громова.

Стручњаци кажу да би могућност већег броја пожара као овогодишњих у Канади требало да буде сигнал за узбуну.

„Сезона пожара била је без преседана и тешко је тако нешто игнорисати", рекла је др Катрина Мозер са Универзитета Западни Онтарио, која није била укључена у израду студије.

„Али моја порука је да није касно да се направи промена. Схватите шумске пожаре као упозорење, али не и као разлог да ништа не чините."

Погледајте видео о шумским пожарима у Канади:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]