Локални избори 2024: Београд после осам месеци дочекао нову власт, Шапић поново градоначелник

Александар Шапић, кандидат широке владајуће коалиције предвођене Српском напредном странком (СНС), поново је изабран за градоначелника Београда, осам месеци након што је поднео оставку на ту функцију како би се организовали избори у главном граду Србије.

За Шапића, бившег трофејног српског ватерполисте, гласало је 64 од 82 одборника.

„Бићу градоначелник града у којем ће се знати ред, града на чијем челу ће бити српски градоначелник и који ће водити рачуна о његовим житељима", поручио је Шапић са говорнице.

Уочи седнице, а 22 дана после поновљеног гласања у Београду, група Крени-промени, која је добила највише гласова од свих опозиционих које су учествовале на изборима, поднела је кривичну пријаву против Шапића и његових најближих сарадника због, како тврде, „покушаја куповине одборничких мандата".

Скупштина Београда има 110 одборника, а седници новог сазива углавном нису присуствовали одборници покрета Крени-промени.

Градоначелник представља и заступа град и представља извршну власт у Граду Београду.

Шта је рекао Шапић, а шта опозиција?

Претходни градоначелнички мандат Шапића обележили су неки радикални потези, попут укидања досадашњег система наплате јавног градског превоза и увођења новог, потом уређивање сплавова на градским рекама, а он се највише похвалио социјалном политиком.

Више о новом систему јавног превоза у Београду прочитајте овде.

„Сви државни вртићи су бесплатни, одлучили смо да субвенционишемо приватне вртиће после више од десет година.

„Ђачка помоћ ће ове године износити 20.000 динара по свакој породици, часови енглеског језика су бесплатни за све предшколце", рекао је Шапић.

Ипак, опозиција је и раније, а и пред гласање о новом мандату, критиковала Шапића и градску власт за пропусте, тврдећи да је Градско саобраћајно предузеће (ГСП пред колапсом, као и да многима деловима града, упркос вишегодишњим обећањима, недостаје канализациона мрежа.

Са аутобуса је отпала гума и убила нашу суграђанку, а никоме из власти није ни пало на памет да поднесе оставку из моралних разлога, замерили су из опозиционог Зелено-левог фронта.

Уочи седнице, опозиоциони Крени-промени саопштио је да је поднео кривичну пријаву против Шапића за, како тврде, покушај куповине мандата на изборима.

Милан Љутовац, одборник Крени-промени, изнео је тврдње да су му из СНС нудили мито.

Наводно се то десило после децембарских избора 2023. на којима је био на листи опозиционе коалиције Србија против насиља, која се у међувремену распала.

Тада су му, тврди он, из СНС нудили мито како би подржао формирање власти.

Кривичне пријаве поднели су и против шефа Шапићевог кабинета Ненада Миловановића и још једног члана СНС-а, преноси Бета.

Пошто ниједна странка или коалиција после децембарских избора није имала већину за прављење власти у Београду, одлучено је да се одрже нови 2. јуна.

На поновљеним изборима, широка коалиција око СНС, у којој су били социјалисти, али и странка Заветници, која је у децембру била ривал напредњацима, освојила је већину у Скупштини града Београда.

Ко је Александар Шапић?

Бивши дугогодишњи ватерполо репрезентативац, освајач многих светских и европских медаља и трофеја, рођен је 1. јуна 1978. године у Београду.

После играчке каријере, Шапић је дипломирао 2003. године, магистрирао 2009. а докторирао 2012. године у области индустријског менаџмента.

Као члан Демократске странке (ДС), сада опозиционе, био је помоћник градоначелника Београда од 2009. до 2012. године.

Исте године, постао је председник Општине Нови Београд, а потом је добио поверење грађана за још два мандата.

Први пут је на месту градоначелника изабран 2022. године, када је наследио Зорана Радојичића, дечијег хирурга.

За заменицу градонaчелника поново је изабрана Весна Видовић, такође из редова СНС, која је 2022. године на том месту заменила Горана Весића.

На другој седници новог сазива Скупштине града, изабрано је и 13 чланова градског већа, према Шапићевом предлогу.

Променио је неколико странака после уласка у ДС 2005. године, када је и проглашен за најбољег ватерполисту света.

Четири године касније, задржао је функцију, а на изборима 2020. освојио је и трећи мандат, када странка коју је основао, Српски патриотски савез (СПАС), постаје парламентарна.

СПАС се 29. маја 2021. године ујединио са Српском напредном странком, а Шапић је изабран за потпредседника Главног одбора СНС-а.

Оснивач је и добротворне фондације Буди хуман 2014. године која прикупља средстава за помоћ деци, одраслима, установама и удружењима са територије Србије.

Ватерполом је почео да се бави 1984. године, а за национални тим Југославије као седамнаестогодишњак први пут је наступио у децембру 1995.

Од тада до 2008. године играо је за државни тим, освојивши прегршт медаља на европским и светским првенствима, олимпијским играма и другим међународним такмичењима.

Шест месеци и два круга избора

Реизбору Шапића за градоначелника претходила је конститутивна седница Скупштине града, на којој је формализован наставак владавине СНС и њених партнера.

Било је то после више од шест месеци и два круга избора.

Резултати поновљених избора у јуну омогућили су коалицији око СНС да поново води главни град, али су у скупштинске клупе довели и нова лица опозиције.

Одборници Крени-Промени тада саопштили су да ће преузети мандате јер им је то обавеза према бирачима који су за њих гласали, али и да неће учествовати у раду скупштине због „кршења изборног процеса", рекао је Саво Манојловић, носилац листе.

Манојловић је раније наглашавао нерегуларности током локалних избора 2. јуна у Београду и другим градовима, што су представници власти одбацили.

Изборни процес у Београду трајао је од 17. децембра, а од октобра прошле године главном градом Србије управљао је Привремени орган који није могао да доноси никакве кључне одлуке за живот престонице, пре свега, буџет.

Половином децембра, одржани су избори за Скупштину града Београда, али ниједна странка или коалиција није имала довољно одборника - 56 од укупно 110 - да направи већину, а самим тим и да води главни град Србије.

Децембарски изборни процес обележили су бројни приговори опозиције, натезања и протести, од којих су неки били и насилни.

О неправилностима су тада известиле и домаће и међународне посматрачке организације.

Власт је одбацила замерке и приговоре опозиције да су избори били нерегуларни и да су довођени „фантомски бирачи" који не живе у Београду, али је на крају одлучила да се избори понове 2. јуна, заједно са још близу 90 градова и општина широм Србије.

На поновљеним београдским изборима, највише мандата (64) освојила је листа око владајуће СНС, на којој су били и социјалисти, али и странка Заветници, која је у децембру била ривал напредњацима.

Опозиција је прошла слабије него на децембарским изборима, али није изашла јединствено нити су учествовале неке од најјачих странака тог дела политичког спектра.

У новом сазиву београдске скупштине је и 10 представника покрета доктора Бранимира Несторовића, као и један одборник Руске странке.

Шта се десило на изборима 2. јуна?

Пред поновљено гласање за београдску скупштину, опозиција се поделила.

Лидери странака нису могли да се договоре да ли на гласање изаћи или бојкотовати, уз образложење да нема услова за фер и поштене изборе у главном граду Србије.

Поделе су довеле до распада опозиционе коалиције Србија против насиља, формиране после мајских трагедија 2023. године, када је у два масовна убиства на територији Београда убијено 19 људи, махом деце и младих.

Та коалиција је учествовала на децембарским изборима, да би потом тражила од власти да их пониште због, како су тврдили, нерегуларности на које су упозориле и међународне организације.

Непосредно уочи избора појавила се нова опозициона листа: Крени-промени Саве Манојловића, који је од активистичког покрета постао политичка организација.

Листа Крени-промени добила је 21 мандат, а опозициона коалиција Зелено-леви фронт 14.

Београд

Извор: Градска изборна комисија

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]