Локални избори 2024: Ко су највећи победници и губитници

После избора за власт у општинама и градовима у Србији, политика се враћа на локалну сцену.

„Политички живот на локалу није постојао у претходне четири године, будући да је опозиција 2020. бојкотовала изборе, па је СНС углавном био на власти без озбиљне политичке конкуренције", каже Бојан Клачар, директор Центра за слободне изборе и демократију (Цесид), за ББЦ на српском.

И та би политика могла да буде занимљива.

Опозиција је победу прогласила у Нишу, трећем највећем граду у Србији, где је запажен резултат остварила група грађана доктора Драгана Милића, као и у Чачку, где је тесна разлика, као и у неколико централних београдских општина.

„Повратак опозиције у одборничке клупе је добра вест за локалне заједнице, политички плурализам, артикулисање политике на локалном нивоу, па и за политичка лица, међу којима ће у предстојећем периоду можда бити и неких важних политичких актера", каже Клачар.

Владајућа Српска напредна странка (СНС) је такође прогласила победу у Нишу, огромној већини општина, као и Београду, где су гласање бојкотовале поједине странке опозиције.

Предизборним кампањама, поготово владајуће странке, доминирала је „висока политика", попут Косова и резолуција УН о Сребреници, и мање се причало о локалним проблемима.

Но, добри резултати појединих група грађана и дебитантских учешћа покрета показали да су гласачи заинтересовани за оно што их непосредно окружује и тишти.

Победе СНС, уз нове оптужбе

Многи су у изборној ноћи прогласили победе, иако је питање шта те победе значе.

Милош Вучевић, лидер СНС-а, истакао је да његова странка има највеће проценте гласова у 85 од 89 општина у којима се ишло на биралишта.

Нисмо победили само у Бачкој Тополи, Сенти, Кањижи и Тутину, где већински живе мањине, рекао је он.

Посебно убедљиве су биле победе у местима на југу Србије - Босилеграду (око 95 одсто) и Сурдулици (око 90 одсто).

Међутим, победе у Чачку, граду у централној Србији, и Нишу могле би да буду пирове, уколико опозиција у тим градовима формира власт.

Управо је у тим градовима опозиција однела победу и после локалних избора 1996. године, који су значајно утицали на смену власти 5. октобра 2000, до тада у рукама бившег председника Србије и Југославије Слободана Милошевића, лидера Социјалистичке партије Србије (СПС).

Посебна пажња и овај пут била је усмерена на Београд, у којем се поново гласало после децембарских избора 2023, које су обележиле бројне оптужбе о нерегуларности.

СНС је у коалицији са социјалистима и Српском радикалном странком (СРС) сада освојио приближан број гласова, али је у знатно другачијој ситуацији.

У децембру су са 367.000 гласова имали 40 одсто гласова и 49 мандата, а сада са 366.000 гласова имају 53 одсто и рачунају на 64 одборничка мандата.

За формирање власти у Београду потребно је најмање 56 одборника.

„Ако говоримо о томе ко може у целости бити задовољан и ко је победник локалних избора, он је дефинитивно један, а то је листа око Српске напредне странке", сматра Клачар.

„Посебно после децембарских избора, када су бројне ствари биле доведене у питање."

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Међутим, и изборни дан 2. јуна протекао је уз бројне оптужбе опозиције о нерегуларности.

Активисти СНС бацили су сузавац на новинаре, опозиционе активисте и грађане на Новосадском сајму, док је група грађана предвођена лидерима опозиције у истом граду развалила врата од хале у којој се налази кол центар Српске напредне странке.

Новосадски одбор напредњака потврдио је да је реч о страначком кол центру који је „легално и легитимно" радио, а затим брутално нападнут, за шта су оптужили „вандале и криминалце".

Инцидената је било и у Београду.

„На ранијим изборима, СНС је изборне преваре користио и ако није морао, а сада се види да не могу да победе без аутобуса са бирачима, паралелних спискова и сличних ствари", каже Ерик Горди, професор Универзитетског колеџа у Лондону, у разговору за ББЦ на српском.

„Постале су им неопходне, што значи да им подршка опада, посебно у мањим градовима и градовима средње величине, где све теже побеђују."

Српска напредна странка и њени званичници сваки пут су оштро негирали све оптужбе о изборним нерегуларностима, иако их помињу и извештаји међународних организација.

Председник Градске изборне комисије Београда Зоран Лукић изјавио је да на изборима 2. јуна није било већих неправилности.

„Резултати гласања компромитовани су на девет одсто бирачких места", рекао је Раша Недељков, програмски директор посматрачке организације Црта.

„Иако дешавања на овим местима не могу довести у питање победу најјаче листе, због распрострањености и природе забележених механизама којима је контролисана воља бирача на изборни дан и компромитованости бирачког списка, избори се не могу сматрати слободним и поштеним", кажу из Црте.

Министарство унутрашњих послова (МУП) Србије саопштило је да није било озбиљнијих инцидената, осим напада на полицију и оштећења имовине Сајма у Новом Саду.

„Потенцијал оптужби о нерегуларностима знатно је мањи за политичку артикулацију него што је био у децембру", наводи Клачар.

„Довођење у питање легитимитета избора сада је много сложенији и неизвеснији посао за опозицију него тада и рекао бих да питање изборних услова носи пуно мање потенцијала за грађење политичке платформе."

Опозиција

Широка коалиција Србија против насиља (СПН), формирана после низа масовних протеста након мајских масовних убистава у Београду, распала се после децембарских избора.

Као званичан разлог наведене су несугласице око изборних услова и питања да ли на локалне изборе уопште треба изаћи.

„Мислим да су постојали оправдани аргументи и за бојкот и против њега", сматра Горди.

„Обе опције би биле добре да је опозиција била уједињена, али смо уместо тога имали две супротне стратегије и видело се која је јача", додаје.

Несугласица је највише било око Београда, где није било Странке слободе и правде (ССП) Драгана Ђиласа и Нове демократске странке Србије (НДСС) Милоша Јовановића, иако су изашле на изборе у Новом Саду и другим општинама.

Део некадашњег СПН-а, предвођен Зелено-левим фронтом, тако је у Београду освојио око 12 одсто гласова, далеко мање од децембарских 35, до којих је дошла шира коалиција.

„Опозиција не може бити задовољна резултатом локалних избора, више се може говорити о томе ко је мање изгубио, а не ко је више добио", каже Клачар.

„Постоји неколико актера који могу да буду изборни победници и ту спада најпре Саво Манојловић."

Манојловићев покрет Крени-промени у Београду је дошао до око 18 одсто гласова, што га чини најмоћнијом опозиционом листом, уз добре резултате и у Новом Саду и Нишу.

Горди га у предстојећем периоду види као једног од лидера опозиције.

„Још треба видети ко ће се истаћи у Нишу и Чачку, јер било би сјајно да опозиција има људе који нису само из Београда, већ и из мањих места", наводи он.

Клачар, ипак, додаје да ће „важан пакет утицаја у опозицији, без обзира на све, имати и Драган Ђилас, који такође може бити задовољан исходом избора".

„Дошло је до пада излазности, скромног, ако не и лошег резултата листе Бирам борбу (Зелено-левог фронта), тако да Ђилас не може бити искључен као важан актер."

На локалне изборе изашло је 46 одсто бирача, у односу на 58 одсто из децембра 2023. године.

Радомир Лазовић, посланик Зелено-левог фронта, изјавио је у изборној ноћи да то иде наруку властима, као и да је кампања бојкота у Београду изазвала огромну конфузију код бирача.

„Против нас су кампању водила два противника - СНС, од којих смо навикли и дојучерашње коалиционе колеге, а клипови коју су нам гурани у точкове били су болни, тешки, али и тужни", рекао је.

Међутим, лидер ССП-а Ђилас не осећа одговорност за резултат опозиције у Београду, наглашавајући да то „нису избори".

„Одговорност је на онима који су прихватили да под овим условима изађу на изборе, који су то договорили са СНС, који су тврдили да може да се победи, а ја вам тврдим да не може.

„Једина могућност да се победи у Београду јесте било да се избори помере на јесен, да се ујединимо на једну листу."

Успех група грађана

Манојловићев покрет Крени-промени један је од неколико сличних организација и група грађана које су оствариле значајан резултат.

„Од вечерас је Ниш слободан град", рекао је доктор Драган Милић, предводник групе грађана која је у трећем највећем граду Србије освојила највише опозиционих гласова.

„Дуго смо чекали да дође правда и да правда победи неправду, а да радост победи тугу."

И СНС је прогласио победу у трци за већину у градској скупштини, где је за власт потребан 31 мандат.

Милић каже да опозиција има већину.

„Осећај је да је дошла слобода, да су грађани Ниша устали против бахатости, урушавања нашег града и једноставно онако сложно су рекли да то тако више не може и онда је то један осећај задовољства", изјавио је Милић за телевизију Нова.

Тврди и да неће бити трговине мандатима, то јест да ће опозиција остати јединствена.

Међутим, СНС је дан после избора поново прогласио победу, рекавши да имају договор са Руском странком, што им, према подацима Градске изборне комисије, доноси већину.

Ко би с ким могао да направи власт у Нишу?

Групе грађана забележиле су одличан резултат и у Чачку, где су такође и власт и опозиција прогласиле изборну победу.

„Успех група грађана на локалним изборима није изненађење - они континуирано после 2000. године праве добре резултате", каже Клачар.

„Постоје студије које показују да трећину свих гласова на локалним изборима освајају различите групе грађана."

Иако Милића убраја у једног од победника избора, сматра да је и пред њим и пред Манојловићем велико питање транзита из покрета са неформалном структуром у озбиљну политичку организацију.

О истом проблему прича и Горди.

„Треба видети које ће групе грађана преживети и остварити успех и на следећим изборима, јер углавном у томе не успеју", наводи.

Због чега?

„Зато што немају конкретан програм", одговара Горди, а један од проблема често буде и недостатак инфраструктуре.

„Свакако мислим да су људи уморни од странака базираних на култовима личности, што је углавном случај у свим партијама. Постоји и огроман простор за програмске странке које ће нешто конкретно представити јавности."

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]