Локални избори: Зашто су политичке странке важне и шта то говори свим групама грађана

Педесетпетогодишња Весна Јеротијевић из Чачка каже да је за тридесет година рада у просвети њене ђаке „увек учила да буду своји" и да „о свему имају критичко мишљење и став".

„Можда су баш те неке моје генерације гласале за нас, на шта бих била посебно поносна", наводи Јеротијевић за ББЦ на српском.

Њена група грађана „Пробудимо Чачак", иако формирана пре мање од два месеца, на локалним изборима у граду у централној Србији освојила је 13,4 гласова.

То је чини трећом најјачом опцијом у будућој градској скупштини, али и само једном у низу група грађана и покрета који су на гласању 2. јуна остварили добар резултат.

Група грађана „Иван Ћаловић", такође из Чачка, освојила је 15 одсто гласова, у Београду је запажен резултат остварио покрет „Крени-промени" Сава Манојловића, док је међу највећим победницима избора и нишка група грађана „Др Драган Милић" са 24,5 одсто.

„Очигледно су групе грађана препознате као нове звезде политичког неба, неко ко би могао да трасира пут неке нове политике", каже Јеротијевић за ББЦ на српском.

Највећи победник избора ипак је владајућа коалиција, окупљена око Српске напредне странке (СНС) и Социјалистичке партије Србије (СПС), која је славила у 85 од 89 општина.

„Ми смо овог пута, како бисмо на локалном нивоу наставили политику договорену на нивоу државе, направили покрет", наводи министарка просвете и висока званичница СПС-а Славица Ђукић Дејановић у разговору за ББЦ на српском.

„Покрети који се ослањају на јаке партије, самим тим и њихову инфраструктуру и мрежу активиста, обично на дужи период обезбеђују резултате", додаје.

Исто кажу и из табора опозиције.

„Свако ко мисли да је могуће нешто урадити без политичких странака, он грдно греши", каже за Срђан Миливојевић, народни посланик Демократске странке, за ББЦ на српском.

Зашто су политичке странке важне

Јеротијевић каже да су на изборе изашли „отвореног срца и са пуно ентузијазма".

„Идеја је била да окупимо друштвено активне људе, познате у заједници по различитим областима деловања, а који до сада нису били политички експонирани", истиче.

На питање да ли у будућности планирају да се трансформишу у странку или партију, одговара да њихове идеје не иду у том смеру.

„Део смо заједничке платформе Глас Србије, која окупља групе грађана и грађанске иницијативе, а тренутно броји 23 организације.

„Кад нас буде 30 и више бићемо равноправан конкурент и на парламентарним изборима, а да уопште не морамо да се водимо као политичка партија", сматра Јеротијевић.

Говорећи о групама грађана и изборним процесима, професор професор Факултета политичких наука (ФПН) Универзитета у Београду Зоран Стојиљковић прво помиње шведски филм Играла је само једно лето.

У преводу, резултат на следећим изборима тешко понове уколико нешто не промене.

„Поље политике тражи стабилну организациону инфраструктуру и простор у коме се различита интересна и програмска питања уоквирују, посебно ако желите да усталите политички изборни утицај и имате известан парламентарни статус", каже Стојиљковић за ББЦ на српском.

„Активистички и мобилизацијски оквир тешко може релативно трајно да одржи некаква цивилно-друштвена иницијатива, грађански активизам или покрет."

Ту на сцену ступају партије које имају статуте, председника, партијска тела, програм.

Стојиљковић их назива „стројевима за политичку борбу".

„У политичкој теорији кажу да су вам за сталан политички утицај, сем програмске понуде, потребни новац и организација", наводи професор ФПН-а, који проучава партије, партијске системе, цивилна друштва, синдикате и стратегије промена.

Министарка Ђукић Дејановић додаје да се „без мреже активиста не може".

„То значи да нема ниједног засеока без неког ко не припада озбиљнијим партијама."

И у опозицији указују на значај широке организације у мобилисању бирача, али и контроли изборног процеса.

„Политичке странке имају и нешто што групе грађана немају, а то су вишедеценијско искуство у подношењу листа, уочавању изборних неправилности, писању приговора", наводи Миливојевић из Демократске странке.

„Лако се заборавља да фантастичан резултат доктора Милића у Нишу не би ништа значио да није било 16 одсто коалиције 'Бирамо Ниш'."

Реч је о коалицији састављене од појединих странака некадашње Србије против насиља, широког опозиционог блока, направљеног после масовних убистава у Србији у мају 2023. године.

„Партије су те које артикулишу народно незадовољство", истиче.

У причи о покретима и партијама на тренутак се враћа и у историју.

Током 2000-их се, наводи он, широм Србије појавио низ локалних група грађана и покрета које су направили добре резултате, а чији су поједини лидери и више од 20 година на власти.

„Милан Ђокић из Књажевца, Видоје Петровић из Лознице, Владан Васић из Пирота, Бошко Ничић из Зајечара... Сви су некада имали покрете, потом се удружили са Г17+ у Уједињене регионе Србије (УРС) и прерасли у несмењиве градоначелнике, а данас су у СНС".

Г17+ је почетком 200-их из групе стручњака прерастао у политичку партију, која је власти била готово непрестано од 2000. до 2013. године - прво са Демократском странком (ДС) и Демократском странком Србије (ДСС), а од 2012. као УРС са социјалистима и напредњацима.

„У исто време имате локалне покрете који се већ дуже време успешно противе СНС-у, попут 'Локалног фронта' из Краљева, док је 'Свануће у Ваљеву' показатељ да симбиоза покрета и партија може да донесе одличан резултат."

Свануће је локална коалиција у Ваљеву коју чине Демократска странка, Локални фронт Ваљево, Зелено-леви Фронт, Народни покрет Србије, Нова Демократска странка Србије, Ново лице Србије и Странка слободе и правде.

Према подацима градске изборне комисије Ваљева, коалиција око СНС на локалним изборима освојила 55 одсто гласова, а Свануће 33 одсто.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Прљава политика и прљаве партије

Партије и странке често имају још нешто што групе грађана немају - политичке мрље.

У истраживањима јавног мњења већ деценијама добијају најниже оцене, као институције у које људи имају најмање поверења.

„У политичкој социологији има термин који се зове партијски парадокс, а који посебно важи за наше поднебље", каже професор Стојиљковић.

„Он гласи: 'Људи ништа више не презиру и ни у шта немају мање поверења него у политичаре и партије, а истовремено нема места у која се радије не залећу и где покушавају да направе каријеру."

У интервјуу за ТВ Инсајдер, др Драган Милић из Ниша, чија је група грађана основана тек пар месеци пред изборе, каже да ни они нису очекивали тако добар резултат у трећем највећем граду у Србији.

Упитан зашто су боље прошли него друге опозиционе странке, Милић је рекао: „Одговор је једноставан: грађани више немају поверења у партије, које су их толико пута превариле".

„Партије доживљавају изборе и постизборне резултате као плен.

„Значи, Србија је један плен, знате као кад имате печење на столу, па неко хоће буткицу, неко ребарца. Тако и странке, један хоће неко јавно предузеће, други хоће нешто друго и то народ препознаје", оценио је Милић.

Негативан однос према партијама посебно имају млади, показује Алтернативни извештај Кровне организације младих (КОМС) за 2023. годину.

Када су добили прилику да их, као у школи, оцене од један до пет, партије су завршиле са просечном оценом 1,32, тек нешто мање од Народне скупштине и њених 1,41.

„Политичари, активност у партијама, странкама и политичком животу заиста нису популарни, анимозитети младих су видљиви", наводи Ђукић Дејановић.

Као један од разлога зашто је то тако каже да се „из Народне скупштине шаљу поруке као из ријалитија, а не од политичара".

„Гађамо тоалет папирима једни друге, вређања некада буду неоснована, ружна и деградирају позицију политичара, док се у исто време поштује достојанство човека који не мисли као ми.

„Посебно смо непопуларни због тога што не признајемо резултате када изгубимо", додаје Ђукић Дејановић, алудирајући на протесте опозиције после избора.

Децембарске изборе 2023. обележиле су оптужбе о нерегуларности, које су СНС и њени партнери одлучно негирали, иако их помињу и извештаји међународних организација.

Сличних оптужби било је и после гласања 2. јуна на локалним изборима.

Уместо чланства у партијама, истраживање показује да млади јесу заинтересовани за политику, али да друштво желе да мењају кроз петиције, иницијативе и протесте.

У исто време, верују да су за добијање посла најважнија „лична и породична познанства и контакти", али и - „чланство и активизам у политичкој партији".

Миливојевић ту наводи да се у Србији „бављење политиком посматра искључиво кроз евентуалне привилегије и лукративне послове".

За то криви „свесну пропаганду (председника Србије Александра) Вучића и његовог режима".

„Они стално политику представљају као нешто прљаво и корумпирано, где нормалан свет не треба ни да приђе", наводи.

„Изнесу кофу ђубрива на главни градски трг, мешају кутлачом и ко год приђе они га попрскају и кажу 'аха, ти смрдиш, немој у политику, прљава је, ми ћемо се жртвовати за вас'."

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]