Локални избори 2024: Шта је Руска странка у Србији и кога представља

„Ја нисам Рус, ја сам русофил", одбрусио је Тихомир Перић, председник нишког огранка Руске странке, у разговору са новинарима.

Управо би ова странка могла да постане одлучујући фактор у борби за превласт у Нишу, трећем највећем граду у Србији, јер је освојила један мандат - толико недостаје Српској напредној странци (СНС) и њеним коалиционим партнерима да стекну већину у будућем градском парламенту, показују званични резултати избора од 2. јуна.

Руска странка је на изборима у Нишу, али и у Београду, као и на децембарским парламентарним изборима, учествовала као мањинска странка, па нису морали да се боре да пређу цензус, већ само да пређу такозвани природни праг за улазак у скупштину.

„Мањинском странком чини нас наша политика, као и нешто мало Руса које имамо међу члановима", каже Предраг Станковић из Ниша, потпредседник локалног огранка Руске странке, за ББЦ на српском.

Додаје да „тренутно нема приступ евиденцији о тачном броју руских држављана који су чланови странке".

„Русима који су се доселили од почетка рата у Украјини се можда не свиђа име наше странке, али они слободно могу да се врате у Русију", каже Станковић.

Од почетка руске инвазије на Украјину у фебруару 2022. године, у Србију су се доселиле десетине хиљада Руса, али они немају право да гласају на локалним изборима у Србији.

Једна од њих је Марина Булгањина, која у Београду живи већ више од две године.

„Нисам чак ни чула за ту странку", каже Булгањина за ББЦ на српском.

Када је марта ове године у Београду организовано бирачко место како би могли да гласају на руским председничким изборима, име председника Русије Владимира Путина заокружило је тек око три одсто њих.

Децембра 2023, на парламентарним изборима у Србији, Руска странка је освојила један мандат и први пут ушла у републичку скупштину, где је представља председник странке Слободан Николић.

На локалним изборима у Београду 2. јуна, освојили су два мандата за градску скупштину, такође као мањинска странка.

Према подацима пописа 2022. године, у Србији живи око 10.500 Руса, а према Закону о попису, у тај број улазе стално насељени странци, као и странци са одобреним привременим боравком.

То значи да у податке пописа улазе само новопридошли Руси, који су од фебруара 2022, када је почела инвазија на Украјину, до октобра 2022, када је спроведен попис, успели да административно регулишу боравишни статус.

Кога представља Руска странка?

„Чланови странке су русофили, Срби којима је Русија у срцу, као и руски потомци", рекао је лидер Руске странке Слободан Николић у интервјуу 2018. године.

Станковић каже да је чланство данас „шаренолико".

„Имамо младе који су одушевљени ликом и делом Владимира Путина, а међу старијима је доста бивших чланова Српске радикалне странке који су, разочарани политиком Војислава Шешеља, прешли код нас".

Према подацима Републичког завода за статистику, у Нишу живи 121 Рус, тачније оних који су се изјаснили да су руске националности.

„И ја сам Рус, изјаснио сам се тако на последњем попису", каже Нишлија Предраг Станковић.

Непосредно након што је нишка изборна комисија у понедељак саопштила да листа око СНС има 30 мандата, односно један мање од потребне већине, у седишту те странке организовано је славље којем је присуствовао и Тихомир Перић, и најављено формирање власти уз његову помоћ.

За Руску странку је, према подацима изборне комисије, у Нишу гласало 1.224 људи.

„Пресудило је то што знам лидера СНС у Нишу Драгослава Павловића, а и препознајем национални потенцијал којем припадам цео живот", рекао је Перић новинарима 3. јуна.

На инсистирање новинара да се обрати на руском језику, Перић је одговорио: „Ја сам Србин, али што ми нисте рекли да позовем Русе и Рускиње које су на листи? Нисам Рус, ја сам русофил".

Портал Јужне вести раније је писао да је Тихомир Перић дугогодишњи градски и општински одборник и да је три деценије био истакнути члан Српске радикалне странке Војислава Шешеља, из које је проистекла Српска напредна странка.

Перић је у марту 2023. изјавио да три године није био политички активан, али је тада постављен за повереника Руске странке за Ниш и Нишавски округ.

Лидер странке каже да неће разговарати са представницима опозиције у Нишу, јер је један од њих, доктор Драган Милић, „увредио и дискриминисао Русе изјавом да он није срео ниједног (Руса) у Нишу", рекао је Николић.

Станковић каже да „није одушевљен" коалицијом са Српском напредном странком, јер су, како каже, „запоставили пољопривреду у земљи".

„Морали смо да изаберемо мање зло", додаје.

На изборној листи Руске странке у Нишу било је само осам имена (градски парламент има 61 одборничко место), а градска изборна комисија доделила јој је статус националне мањине.

Од осам имена и презимена на листи Руске странке, седам је типично српско.

Изборни закон у Србији предвиђа посебна правила за проглашавање изборне листе националне мањине.

Како би листа била проглашена, Републичка изборна комисија треба да потврди да је „основни циљ њеног подношења представљање и заступање интереса националне мањине, као и заштита и побољшање права припадника националне мањине, у складу са међународним правним стандардима", објашњавају из Центра за истраживање, транспарентност и одговорност (ЦРТА).

Закон налаже изборној комисији и да решењем одбије мањинску изборну листу ако се утврде друге околности које несумњиво указују на намеру да се изигра закон.

Шта је политика Руске странке и ко је подржава?

Руска странка основана је 2013. године у Шапцу, са циљем, како кажу, да ојачају сарадњу са Русијом.

На сајту странке пише да се залажу за приступање Србије Евроазијској економској унији и БРИКС-у, као и за чланство Србије у ОДКБ, која је проруски пандан НАТО алијанси.

Противе се чланству у ЕУ и НАТО.

„Уласком у Евроазијски савез спасићемо Косово, јер то тада постаје руско Косово", истакао је председник странке у интервјуу пре пет година.

Протеклих месеци, Косово је било окосница њихове предизборне кампање за протекле парламентарне и локалне изборе.

„За разлику од других странака које се само декларативно залажу за одбрану Косова и Метохије [...], Руска странка се залаже за повратак Србије на Косово и Метохију по сваку цену, а то ћемо и учинити уз помоћ наше браће са Истока, Руске Федерације и НР Кине", наводи се у предизборном саопштењу Руске странке.

Руска странка се противи озакоњивању истополних бракова, организовању ЛГБТ окупљања и производњи генетски модификованих производа, а заступају и антимигрантске ставове.

Ово није први пут да је Руска странка освојила мандате у Нишу - претходно су имали мањи број мандата у градском парламенту, као и у општинама Нишка Бања и Медијана.

Станковић тврди да су овогодишњу предизборну кампању финансирали „из сопственог џепа".

„Штампали смо само хемијске и упаљаче, врло скромно, али гласачи су нас ипак препознали", додаје.

Странка је претходно учествовала на београдским изборима 2018, као и парламентарним изборима 2020, али тада нису прешли цензус.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Руски утицај у Нишу

Иако Руска странка први пут улази у власт на југу Србије, Ниш је већ више од деценије један од центара руских активности у Србији.

У том граду је 2012. године основан Српско-руски хуманитарни центар, који декларативно обучава припаднике служби за реаговање у ванредним ситуацијама, мада је њихова улога делимично обавијена велом тајне.

Европска унија је у више наврата захтевала од Србије захтевала да „информише ЕУ о активностима центра у Нишу и његовој укључености у систем управљања ванредним ситуацијама", између осталог и у годишњем извештају из новембра 2023. године.

Русија је још 2014. године затражила од Србије да се Центру додели статус дипломатског представништва, што је дочекано негодовањем појединих ЕУ званичника и Америке, а до данас није спроведено.

У јуну 2022. године, Демостат је објавио да Србија наводно планира да предузме прве кораке ка укидању Руско-српског хуманитарног центра, у циљу усклађивања са европском спољном политиком према Русији, али ни то до данас није спроведено.

Ко је Слободан Николић?

Председник Руске странке је рођен 1957. године у Шапцу, а по образовању је економиста.

Радио је у Заводу за статистику, био је директор фирме „Зорка - заштита биља", а бавио се и приватним бизнисом, наводи се на сајту странке.

Био је и потпредседник Народне сељачке странке.

Николић је и на челу удружења Сеоски праг, које се бави брачним посредовањем српских мушкараца и жена из Русије, Белорусије и Украјине.

Сеоски праг је огранак Друштва српско-руског пријатељства „Владимир Путин", а Николић је председник и те организације.

„Моја мајка је била наставница руског језика и књижевности, што се каже, љубав према руској култури примио сам с мајчиним млеком", рекао је Николић 2014. године у интервјуу за часопис „Руски дом", који издаје Руски центар за науку и културу у Београду (РЦНК).

РЦНК је представништво Федералне агенције ,,Россотрудничество" у Србији, које је под окриљем руског Министарства спољних послова, и бави се „промоцијом руског образовања, науке и културе", наводи се на њиховом званичном сајту.

Од почетка инвазије на Украјину, руска федерална агенција је под санкцијама ЕУ, САД и других земаља, али не и Србије, која није увела никакав облик санкција Русији.

Погледајте видео: Браћа по крви - унутар српског проруског покрета

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру, Инстаграму, Јутјубуи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]