НАТО бомбардовање 1999: Последњи колективни центар, четврт века чекања

У очима деце осмех, у погледу одраслих - пораз.

Прошло је 25 година од када су стотине Рома стигли са Косова у Бујановац, место на југу Србије, где и даље живи њих 66 у последњем колективном центру за интерно расељена лица у Србији ван Косова.

„Треба човек да доживи да би знао осећај који имамо. Све тужно је остало у нама", каже Верат, момак од 34 године, повијених леђа и тихог гласа, који не жели да му се спомиње презиме.

На прохладних десетак степени, око њега трче деца, нека само у мајицама кратких рукава, забављена час допола испумпаном и искрзаном фудбалском лоптом, час штенетом које радосно цичи.

Рођени су и одрасли у Салватореу, смештају који је ранијих година описан као „један од најнеусловнијих центара у земљи".

„Свесни смо у каквом је стању овај колективни центар и зато се трудимо да што пре решимо овај проблем", каже Слободан Савовић, координатор Комесаријата за избеглице и миграције за југ Србије.

Породице би требало да добију дом до краја 2024. године, најављено је из Комесаријата.

„Најважније ми је да моја деца имају кров над главом.

„Да не проведу цео живот по камповима као ја", каже 35-годишњи Роберт Бацки.

У Србији живи нешто мање од 200.000 интерно расељених лица која су напустила Косово после сукоба 1999. године, подаци су Комесаријата за избеглице.

Међу њима су најугроженија ромска домаћинства због сиромаштва и велике незапослености, наводи Комесаријат у извештају.

Невладине организације упозоравају да велики број Рома који су напустили Косово и даље живи у неформалним насељима, где недостају основни услови за живот.

Школа претворена у дом

На пет минута вожње од улаза у Бујановац, општину на југу Србије са око 40.000 становника, налази се колективни центар егзотичног имена Салваторе.

Људи који овде живе кажу да су морали да побегну са Косова после НАТО бомбардовања Југославије 1999. године.

„Албанци су нам рекли да морамо да напустимо кућу.

„Кад смо дошли овде у Бујановац, чули смо да су нам куће запаљене", каже 54-годишња Ремзија Салхи, из Гњилана.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Као повод за бомбардовање 1999. године, међународни званичници наглашавали су заустављање етничког чишћења Албанца на Косову, које је спроводио режим тадашњег председника Слободана Милошевића.

Према подацима Хјуман рајтс воча, током бомбардовања, Милошевићеве безбедносне снаге протерале су више од 850.000 Албанаца са Косова.

Када су се, по завршетку НАТО операције, повукле, део српске и других етничких заједница је напустио Косово.

Од мало више од 200.000 њих, до 2022. године вратило се око 29.000 особа.

Роберт Бацки, који је имао осам година када је са родитељима дошао у Бујановац, каже да је одлазио на место где је била његова кућа и да је водио и децу „да знају где се родио".

„Сад је тамо све празно, нема куће, само земља", објашњава.

Дом му је Бујановац, каже, односно део бивше Техничке школе, која се данас не може препознати.

Користећи најјефтинији материјал, породице су дограђивале и преграђивале зграду школе, покушавајући да уобличе простор за живот.

„Сами смо средили две собе, а комшије су нам помогле с материјалом", прича Роберт, који овде живи са супругом и троје деце.

Из тих малих просторија, у које нам они које питамо кажу да је ипак боље да не улазимо, јер деца и даље спавају, под притиском година, живот се излива напоље.

На сваком кораку су сушилице за веш, теписи, пластичне посуде, стари намештај, дечије играчке, колица за бебе, све што би могло да затреба, а за шта нема места унутра.

И људи су махом напољу, стоје или седе окупљени у групама, на зубатом сунцу које се тешко пробија у импровизоване просторије.

Ко су интерно расељена лица?

Због ратова на простору бивше Југославије стотине хиљада људи морали су да напусте домове.

Део је био смештен у колективним центрима.

Од 1991. године било их је 700 у Србији, а кроз њих је прошло око 60.000 избеглица и интерно расељених лица, објашњава Слободан Савовић.

Интерно расељена лица су особе које су биле приморане да напусте домове због оружаних сукоба, општег насиља, кршења људских права или природних катастрофа, а које нису прешле међународно признату границу.

Према евиденцији коју има српски Комесаријат за избеглице, на територији Косова налазе се још четири колективна центра - два у Лепосавићу и по један у Зубином Потоку и Приштини - у којима је 61 интерно расељено лице и пет избеглица.

'Како да живиш у једној соби?'

Мушкарци и жене који живе у Салватореу изгледају старије, иако већина има између 30 и 40 година.

Већина набраја озбиљне здравствене проблеме са којима се боре последњих година.

Тридесетпетогодишњи Роберт Бацки доживео је инфаркт прошле године.

„Све сам радио, нисам бирао.

„Најтеже ми је што сад не могу да радим тешке послове", каже Роберт.

Годину дана млађи Верат прича да се, од кад му је отац умро у 44. години, „пола живота распало".

„Тешко је кад изгубиш родитеља, почела је депресија, дијабетес, пијем лекове", говори.

Разговарамо испред улаза у некадашње двориште Техничке школе, где су њих двојица направили привремене домове.

Други становници искористили су бивше учионице као смештај.

Кроз полуотворена врата, виде се брижљиво намештене, мале просторије.

Уз шарене тепихе и завесе, делују топло и ушушкано.

Хладноћа, међутим, избија из неокречених зидова тамног ходника у који сунчева светлост једва да се пробија.

„Не може више овако да се живи.

„Да једеш, да пијеш, све да радиш у једној соби, може ли то?", пита Ремзија и заћути чекајући одговор.

Испод границе сиромаштва

Социјална угроженост интерно расељених Рома је изузетно висока, наводи се у извештају Комесаријата за избеглице.

„Око 87 одсто њих прима мање од 20.000 динара месечно, а близу 50 одсто је и даље испод границе сиромаштва, са испод 10.000 динара месечно", пише у документу, у коме је анализирана Стратегија за решавање питања избеглица и интерно расељених лица од 2015. до 2020.

Део расељених Рома живи у неформалним колективним центрима, насељима где су направили бараке користећи дрво, лим, картон.

Истраживање невладине организације А11 из 2019. године показало је да Роми у просеку живе 18 година у неформалним колективним центрима.

Скоро половина ових домаћинстава нема приступ електричној енергији, води за пиће, купатилу и канализацији, а више од трећине нема приступ ничему од наведеног, подаци су из систраживања.

Половина породица има бар једног члана са тешком болешћу, док је проценат оних који се ослањају на народну кухињу већи у поређењу са другим угроженим групама, наводе у А11.

Како живе Роми у једном од неформалних колективних центара у Београду и зашто немају основна документа, погледајте овде.

Постоји нада

Десетак минута хода од колективног центра, гради се зграда, у коју ће моћи да се смести 12 интерно расељених породица.

Остале породице требало би да добију сеоске куће, што је инвестиција коју су подржали Комесаријат за избеглице, Делегација Европске уније у Србији, Канцеларија Уједињених нација за пројектне услуге (УНОПС) и локална самоуправа.

Градилиште, на коме је неколико радника, делује далеко од завршеног почетком марта, мада је најављено да ће станови бити усељиви до краја 2024. године.

Ремзија говори да је плакала од среће када је сазнала да је њена породица на списку да добије стан.

„Да се мало и ова деца усреће.

„Они све време причају да ће само њихове собе да сређују. Кажу 'Ја ћу то овако средим, ово ћу да нацртам, да имам другарице да ми долазе'", говори.

За Верата, нема радости.

„Хвала им за те станове, али прошло је много година.

„Да је било пре... Али имам наду, Бог ће да нам помогне, јер једино нам је нада остала."

Роберт говори да само чека дан да уђе са породицом у нови дом.

„Није добро у кампу да се живи.

„Ово се каже - на улицу. Сутра може да дође власник овог објекта да те избаци", каже.

Шеснаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]