Саобраћај: Промене у јавном превозу главног града Србије - поново ради апликација за долазак возила, карте могу да се плаћају и картицама

Текст је последњи пут ажуриран 11. јула 2023.

После 13 година, стари систем наплате карата у јавном превозу у Београду постао је прошлост, а нешто мање од два месец становници главног града Србије и његови посетиоци другачије него до сада плаћају вожњу.

И поред критика, нови систем „Београд Плус" заживео је у градском јавном превозу.

Мање цене карата и плаћање СМС поруком вожњу нису једине новине - од среде, 12. јула, корисници јавног превоза моћи ће да купе папирну карту на 318 трафика у Београду, као и плаћање путем апликације за мобилне телефоне, рекао је градоначелник Александар Шапић на конференцији за медије.

Враћа се и систем праћења аутобуса путем апликације, па ће путници имати процену за колико ће аутобус стићи на њихову станицу, додао је Шапић.

Промене система плаћања јавног превоза, које је био у надлежности турског конзорцијума Кенткарт, изазвао је много полемика, дилема, збуњености, а из ове фирме су најавили тужбу против Града Београда због једностраног раскида уговора и накнаду штете.

На Шапићев предлог, Скупштина Београда је средином априла усвојила одлуку о раскиду уговора са Кенкартом, чији је систем наплате назван Бусплус.

Шапић, бивши прослављени ватерполиста, градоначелник је из редова Српске напредне странке на чијем је челу председник Србије Александар Вучић, а у Београду влада у коалицији са Социјалистичком партијом Србије.

Које су све новине?

После паузе од скоро два месеца, корисници јавног превоза у Београду моћи ће поново да прате где се налази аутобус и добију процену за колико стиже на станицу на којој чекају.

Становници Београда и његови посетиоци моћи ће од среде, 12. јула да скину апликацију Београд плус која им омогућава и плаћање превоза.

„Апликација ће омогућити путницима да плате карту СМС-ом, повежу платну картицу или пребаце новац на дигитални новчаник и тако плаћају", рекао је градоначелник Београда Александар Шапић на конференцији за медије 11. јула.

Осим за плаћање превоза, апликација ће имати већу примену, али Шапић каже да ће о томе бити говора на јесен када заживи Београдска картица која пружа могућности за бенефите код плаћања

Папирне картице враћају се у употребу, па ће осим апликације, путници у Београду моћи да на некој од 318 трафика купити карту за превоз.

„На 250 киоска на стајалиштима и на 68 трафика у најпрометнијим деловима града моћи ће да се купи карта, а у наредном периоду ћемо и обележити где можете купити картицу", рекао је београдски градоначелник.

Најавио је и могућност повећања броја стајалишта где ће моћи да се купи карта за превоз.

Плаћање превоза платним картицама, без обзира на врсту, биће уведено током лета.

„Ко неће да купи папирну карту, пошаље СМС или плати преко апликације, близу возача ће бити постављен уређај за плаћање картицом", рекао је Шапић.

Плаћање платним картицама било је могуће и у ранијем систему БусПлус, али само уколико је била Мастеркард.

Најавио је и да ће у року од шест месеци коначно бити измештена главна београдска међуградска станица из центра града близу реке Саве на Нови Београд.

Контрола путника, али и возила и возача

Док су многи критиковали градске власти да у новом систему има много рупа и недостатака, оне су се правдале да је било потребно неко време да се све ухода.

Највише замерки било је око СМС плаћања, на мали број места за куповину месечних и годишњих карата, као и за брисање досадашње апликације која је путнике обавештавала када им долази аутобус.

Шапић каже да наплата карата СМС поруком „функционише од првог дана".

Појаснио је да без обзира на то када се месечна карта купи, она важи наредних тридесет дана, на пример: ако је купљена 15. маја важиће до 15. јуна, односно нису везане за календарски месец.

То важи за карте купљене путем СМС-а, а за оне купљене преко фирми остаје да важе за актуелни месец за који су купљене.

Путнике сада контролишу Бели - припадници Комуналне милиције - а не као до сада контролори.

Најавио је да ће новоосновано јавно предузеће Наплата превозне услуге до краја недеље запослити 150 контролора који су били запослени у фирми Кенткарт.

Њихов посао неће бити само контрола карата, већ и возила.

Ови контролори биће, како је навео - биће подршка Белима тј. комуналној милицији у контроли карата.

„Уводимо нова правила - возила морају да буду чиста споља и изнутра, затим систем климатизације мора увек да ради кад су напољу температуре које изискују клима уређај", рекао је Шапић.

Пензионери и ђаци бесплатно

Према одлуци градских власти, пензионери бесплатно користе превоз, као и ученици основних и средњих школа.

Према речима Шапића, пензионери могу, а не морају, да замене годишње карте које су већ извадили почетком године.

Ако желе, могу да оду до било које општине и на шалтеру који ће бити јасно обележен, да изваде доживотну бесплатну карту за превоз, на којој ће бити њихова фотографија, рекао је Шапић за РТС.

Ако не желе, карта коју имају, важиће им до краја године, додао је.

Колико коштају карте и како се плаћају?

Куповина дневне карте за зону А подразумева да се пошаље СМС са текстом А1 на 9011, за зону Б шаље се Б1 на 9011, а за обе зоне Ц1 на 9011.

Карта важи 90 минута и кошта 50 динара уместо досадашњих 89.

За недељну карту шаље се А7, Б7 или Ц7 (у зависности од жељене зоне) на 9011.

Месечна карта путем СМС може се купити тако што се укуца А30, Б30 или Ц30 и пошаље на број 9011.

Цена дневне карте за А и Б зону су 50 динара, а за обе 100 динара.

Дневна карта за А и Б зону кошта 120 динара а за обе 150 динара.

Месечне карте за А и Б зону коштаће 2.200 динара, док ће цена Ц зоне бити 3.300 динара, рекао је градоначелник Београда.

О ГСП Београд

Јавни градски превоз у Београду годинама је једна од рак-рана функционисања система у главном граду Србије.

Док опозиција сматра да је предузећу потребна реорганизација, новија возила и паметније коришћење линија превоза, и критикује нови начин наплате карата, власти одговарају да управо новим системом желе да побољшају превоз и функционисање система.

У систему јавног превоза су аутобуси, трамваји и тролејбуси.

Има их укупно око 1.200 - највише аутобуса (838), трамваја 231, 105 тролејбуса, и пет електричних аутобуса и четири мини е-возила.

Осим проблема са старошћу неких возила, проблеми су и недостатак возача, као и слаба наплата карата.

Процена је да од око 800.000 грађана који користе јавни градски превоз, карту плаћа тек око 180.000.

Вечерње новости су крајем 2022. године објавиле податак да је дуг ГСП Београд око 1,5 милијарде динара.

Власти у Београду годинама су најављивале и изградњу метроа, који би, кажу, требало значајно да олакша превоз људи и растерети претрпане улице.

Изградња прве линије метроа почела је 22. новембра 2021. године, како је објавио министар Синиша Мали.

Према најавама званичника, Београд ће до 2030. године добити две линије метроа дужине 42 километара са 43 станице.

Идеја о метроу у Београду стара је неколико деценија, али до данас главни град Србије нема овај вид превоза.

Зашто је укинут досадашњи систем?

Градске власти су на предлог градоначелника раскинуле уговор са Кенткартом који од 2011. године има ексклузивно право да врши наплату, контролу, логистику и систем праћења рада система јавног превоза.

Шапић је раније најавио да ће убудуће Град преузети наплату и контролу карата.

„Годинама слушамо да је главни разлог пада наплате карата то што грађани неће да плаћају карте. Због тога сам и хтео да се контрола и наплата карата пребаци на Град, јер је према подацима које имам од 2012. године приход пао скоро 30 одсто", рекао је Шапић.

Шта се све десило уочи седнице Скупштине града Београда?

Средином априла, одборници Скупштине града већином гласова су усвојили предлог о промени система наплате карата у јавном превозу.

Али, одлучивање о промени у јавном превозу Београда било је у сенци оптужби за корупцију.

Пред седницу Скупштине Београда, опозиционе одборничке групе затражиле су оставку Шапића, а он је најавио кривичне пријаве.

Опозиција је захтевала оставку градоначелника због снимка који је објавила Балканска истраживачка мрежа (БИРН) на коме се чује да шеф Шапићевог кабинета Ненад Милановић нуди намештање тендера компанији Кенткарт.

Вељко Влаховић, директор турског конзорцијума Кенткарт, оптужио је претходно Ненада Милановића да је тој фирми понудио да пристане на споразумни раскид уговора, а да ће им заузврат „наместити будућу јавну набавку".

Посебно одељење за сузбијање корупције по налогу Вишег јавног тужиоца проверава информације о овом разговору.

Шапић је рекао да ће поднети кривичну пријаву против Милановића да би се утврдило да ли је снимак аутентичан и о чему је он разговарао са представницима Кенкарта.

„Милановић је имао неколико састанка са представницима Кенкарта и треба да се утврди шта је договарано и да ли је било злоупотреба и намештања јавне набавке", рекао је Шапић новинарима.

Додао је да ће тражити да се утврди и одговорност оних који су оптужили Милановића за корупцију уколико се докаже да није било злоупотреба.

Шапић је образложио разлоге за раскид уговора са Кенкартом компликованим системом плаћања, оценивши да београдске власти не могу самостално да контролише систем наплате карата 13 година.

Кенткарт је више од деценије био задужен за систем наплате превоза путника, али градоначелник тврди да је реч о „дугогодишњем пљачкању Београда" и поручује да неће подлећи притисцима да одустане од раскида уговора са овом фирмом.

Одборници опозиционих група оценили су да је раскид уговора штетан по буџет града.

Шта кажу из Кенткарта?

Да ће тражити арбитражу и наплату штете због једностраног раскида уговора.

„Уговор је незаконито раскинут", рекли су из Кенткарта за лист Данас, напомињући и да на арбитражи могу да добију не само изгубљену добит, већ да Град Београд може бити и кажњен, при чему казна „често може да буде већа него само штета".

„Биће ангажовано независно тело да уради ревизију нашег пословања и на бази тога се исказује колика је штета и онда идемо на арбитражу, која траје две до три године", наводе из Кенткарта.

Као додатни проблем, из Кенткарта наводе да ће 28. маја, када званично истиче уговор, 340 људи напустити ту фирму, а од тога 300 контролора.

„Ново јавно комунално предузеће је обећавало да ће их они преузети, да би се на крају Шапић предомислио и рекао да ће посао контролора да раде 'Бели' (припадници Комуналне милиције).

„Радницима ће бити исплаћене отпремнине, али они ће 28. маја остати без посла", тврде из ове компаније.

Кенткарт је Вишем јавном тужилаштву поднео кривичну пријаву против челника градских предузећа задужених за превоз и градског секретара за јавни превоз због уклањања валидатора - уређаја преко којих су до сада очитаване карте - из возила градског превоза у Београду.

Телевизија Н1 наводи да је имала увид у пријаву у којој се наводи да је због тога градска каса оштећена за око 70 милиона динара.

Можда ће вас занимати и ова прича

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]