Београдски метро и обећања: „Прва линија од 2028. године" - шта ће бити са водоснабдевањем

Више деценија прича се о метроу у Београду, који су до сада помињале готово све градске власти, али се од идеје није много помакло.

Власт је у више наврата најављивала почетак радова, али то се није десило, нити је постављен камен темељац, нити је закопана временска капсула, као што је био случај са пројектом Београд на води.

У петак, 22. јануара 2021. године потписан је још један меморандум о пројекту Београдски метро са француским и кинеским компанијама.

„Градња прве линије креће у новембру ове године и биће завршена 2028.", рекао је министар финансија Синиша Мали.

Иако су, према ранијим најавама и потписаној изјави о намерама из 2019, радови већ увелико требало да буду у току, за сада само нове најаве - да је метро један од најважнијих инфраструктурних пројеката за 2021.

Шта је потписано у петак, 22. јануара 2021. године?

Меморандум о разумевању потписали су министар финансија Синиша Мали, директор ЈКП Београдски метро и воз Станко Кантар, потпредседник француске групе Алмстом Филип Делур, генерални директор у француској компанији Ежис рејл Оливиер Бувар и представник кинеске компаније Пауер Чајна Шје Зиђи.

Прелиминарна анализа показује да ће изградња обе линије метроа у Београду коштати око 4,4 милијарде евра, изјавио је Синиша Мали.

Истиче да то није коначна цена, већ да ће она зависити од рада на главном пројекту за другу линију метроа, који још није урађен.

Усаглашено је и да ће Французи радити испоруку возова и електромашинских подсистема, односно опрему метроа, а кинеска компанија ће изводити радове, чија је процењена вредност 1,3 милијарде евра.

„Све се полако уклапа у компликовани мозаик који се назива изградња метроа", рекао је Мали.

За новембар ове године најавио је почетак градње прве линије, која ће повезивати Железник и Миријево, а биће готова 2028. године.

У међувремену ће почети градња друге линије - од Миријева до Земуна, каже министар.

„Радимо и на концепту треће линије метроа - да повежемо оне делове града који нису на ове две линије и да повежемо све са БГ возом", рекао је Мали.

Најављено је и проширење шинског система, повезивање са приградским насељима и спајање са железницом до Панчева.

Министар грађевинарства Томислав Момировић рекао је да је председник Александар Вучић „дао налог" да се све заврши брзо.

„Ово је најкомплекснији инфраструктурни пројекат на Балкану. Врло брзо ћемо имати две линије, а касније и трећу", рекао је Момировић.

Заменик градоначелника Горан Весић најавио је да ће у априлу бити готов идејни пројекат за депо на Макишком пољу, а у новембру ће почети изградња метроа.

„Београђани ће се 2028. возити метроом", рекао је Весић.

Најавио да ће током 2021. бити расписан тендер за архитекте за изградњу 41 метро станице.

„Идеја је да свака метро станица буде другачија и да представља део града у ком се налази", рекао је Весић.

Споменици после Весића и Малог

„Градња метро линије ће трајно угрозити водоснабдевање Београда"

Стручњаци, али и удружења грађана већ су критиковали планирану изградњу метро линије на Макишком пољу и стамбено-пословног комплекса, истичући да би то трајно негативно могло да утиче на водоснабдевање Београда.

Стамбено-пословни комплекс требало би да заузме 700 хектара јавне површине која чини ужу зону санитарне заштите Макишког водоизворишта.

Главни урбаниста Београда Марко Стојчић изјавио је 18. децембра 2020. године да „никоме не би пало на памет да урбанизацијом Макишког поља угрози водоизворишта или доведе до ситуације да се нешто закомпликује са снабдевањем Београда водом за пиће".

Подручје Макишког поља још 1974. године, тадашњим Генералним урбанистичким планом, планирано за урбанизацију, а да је 2009. године донета одлука о изради плана генералне регулације, који је усвојен 2015. године и којим је предвиђена градња, рекао је он.

Институт „Јарослав Черни" израдио је студију којом је показао како стоје ствари са водоснабдевањем на читавој овој територији и сви треба да знају да је градња предвиђена ван прве и друге зоне водоизворишта, навео је Стојчић, преноси Беоинфо.

Према његовим речима, тражи се територија за проширење прве и друге зоне водоизворишта, а недавно је донета одлука да то буде Ратно острво јер је потпуно неурбанизовано.

Стручњаци, међутим, упозоравају да на Макишком пољу не сме да се гради, јер то изричито забрањују законски прописи.

Потписивање споразума о изградњи линије метроа од Макишког поља до Миријева је „злочин према народу који ће Београђане оставити без воде за пиће", оценио је бивши градски секретар за заштиту животне средине, хидрогеолог Бранислав Божовић.

Божовић је агенцији Бета рекао да власт због личног финансијског интереса „јуриша" на јавна добра као што су Кошутњак, Ратно острво и Макиш, а све то на штету становника Београда и Србије.

„Градња метроа на Макишком пољу ће трајно загадити једино извориште подземних вода које Београд има.

„Народ каже: Не пљуј у бунар стари, док не направиш нови. У нормалним земљама изворишта су километрима омеђена да би се сачувала чистоћа воде", рекао је Божовић.

Према његовим речима, због најављене градње почетне станице и депоа за метро, као и 4,5 милиона квадрата стамбено-пословног простора, Београд ће морати да се „опрости" од водоизворишта на Макишком пољу.

„Већина професора са Универзитета у Београду, који се баве хидрогеологијом, јасно је и аргументовано упозорила на могуће катастрофалне последице било какве градње у близини водоизворишта", навео је Божовић.

Каже и да није решење изградња нове фабрике за пречишћавање воде, јер би била прескупа и недовољно ефикасна инвестиција.

„Могу да изграде и десет фабрика за пречишћавање воде, али решења неће бити јер ће загађење бити све веће што би изискивало честу промену технологије", објаснио је хидрогеолог.

Архитекта Драгољуб Бакић раније је за Н1 указао да је такав пројекат штетан, јер угрожава здравље грађана.

„Од 2014. до данас скоро тајно ради на том пројекту, никад није био на јавној расправи, нити је икада направљена иједна студија - економска и еколошка - да ли сме на том месту да се гради", рекао је он.

Удружење грађана „Битка за Кошутњак" и друге организације и опозиционе политичке странке у писму француској компанији Алстом и београдском огранку кинеске компаније Пауер констракшн корпорешјн од Чајна Лимитид (Power Construction Corporation of China Limited) и амбасадама њихових земаља, траже да одустану од радова у Макишком пољу.

Макиш је најважније и најстарије водоизвориште града, а од 1892. године је пет бунара избушених на том делу означило почетак коришћења подземних вода за водоснабдевање.

Град се снабдева већим делом из Саве, а мањим делом из рени - бунара.

Поновно буђење

Београдски метро био је једна од главних тема у кампањи Српске напредне странке на последњим градским изборима, када су чак штампане и дељене карте за непостојећу градску железницу.

Градоначелник Београда Зоран Радојичић почетком јуна 2018. за Вечерње новости је изјавио да ће му бити велика част да започне пројекат.

Радојичић је током гостовања на телевизији Хепи изјавио да ће значајна фаза изградње метроа бити завршена током трајања његовог мандата.

Гостујући на ТВ Прва, месец дана касније, градоначелник је прецизирао да је план да изградња метроа почне 2020. године.

Планиране су, додао је, две линије.

„Прва од Жаркова и Железника до Миријева, а друга од Земуна до Устаничке улице. Прва ће бити дуга 22, а друга 20 километара", изјавио је за РТС заменик градоначелника Београда Горан Весић.

У септембру 2018. основано је ЈКП „Београдски метро и воз" - јавно комунално предузеће за изградњу и превоз путника метроом и развој градске железнице.

Више пута је најављивано да ће изградња почети 2020. године.

Јавне личности, попут некадашњег кошаркаша Горана Грбовића и балерине и кореографкиње Аје Јунг, тада су се фотографисали са картама за метро.

„Метро ће Београду донети нову димензију", рекла је Аја Јунг 21. фебруара 2018. године.

На друштвеним мрежама прављене су шале и мимови са фотографијама Грбовића и Аје Јунг и виртуелним картама за метро.

Када су у јулу 2019. представници влада Србије и Француске потписали изјаву о намерама о пројекту београдског метроа помињана је 2020. као година почетка радова.

Зорана Михајловић је у својству министарке саобраћаја изјавила тада да је то први корак у комплетирању међудржавног споразума, који ће се превасходно односити на финансирање француског дела прве фазе пројекта.

Рокови су касније померени, а градски челници су током 2020. више пута најављивали почетак градње за 2021. годину.

Сви београдски метрои

О овом облику јавног транспорта у престоници се говори већ неколико деценија и скоро сваки од тих пројеката, својевремено и у теорији, деловао је изводљиво.

Идеја београдске подземне железнице је први пут истакнута 1958. године када је архитекта Никола Дабовић изнео план да метро пролази испод Калемегдана, Теразија, Славија и Чубуре.

План метро линије се додатно проширио седамдесетих година прошлог века када је урађен Генерални урбанистички план заснован на јавном превозу независним шинским системима, метроом и градском железницом.

Тада су првобитно замишљене две линије - од Земуна до Вуковог Споменика и од Дорћола до Аутокоманде - а план изградње предвиђао је још додатних седам линија.

Тих година је основан и Сектор за метро.

Било је потребно скоро десет година како би се пројекат „Метро Београд" завршио.

Одборницима Скупштине града Београда је представљен 1982. године.

Исте године људи су на референдуму одлучили да издвоје два одсто од плате како би се започела изградња прве линије метроа.

Међутим, градска власт је тада одлучила да уместо метроа уведе трамвај.

Како пише Блиц, за пројекат „Трамвај за 21. век" потрошено је 200 милиона долара прикупљених од запослених.

Убрзо је расформиран Сектор за метро.

Како су године пролазиле, а гужва на улицама се повећавала, вероватно су многи помишљали на метро, али га нико није јавно помињао 15 година.

Деведесетих година је покренут систем Беовоза, замишљен као железничко повезивање приградских насеља.

Подземна станица „Вуков споменик" је свечано отворена 1995. године и данас представља једини објекат који Београђане подсећа на метро.

Зоран Ђинђић као председник Скупштине града, 1997. године, поново покреће идеју о метроу.

Изнова је отворен и Сектор за метро на чијем челу је био архитекта Бранислав Јовин и прошла је још читава деценија док 2008. није опет утврђено да нема довољно средстава за изградњу подземне железнице у Београду.

О Београду као граду који „никада није био ближи да добије метро" писало се и 2011. године, када је тадашњи градоначелник Драган Ђилас потписао предуговор о изградњи подземне железнице са француском фирмом Алстом транспорт.

Планирано је да нови, ревитализовани метро има три линије.

Прва је требало да води од Устаничке улице до Творничке у Земуну, друга од Бановог брда до Правног факултета, а трећа би ишла преко Моста на Ади и тако би повезивала Чукарицу и Нови Београд.

Али променом градске власти измењени су многи планови, самим тим и траса најављиваног метроа.

Синиша Мали, као тадашњи градоначелник Београда, 2016. године је покренуо причу о новом метроу, сада се две линије.

Прва, од Макишког поља до Миријева, и друга од Устаничке до Земуна.

Са датумом почетка изградње који је у овом тренутку већ пробијен.

Ко се све утркивао да нам направи метро

Како Београд очигледно никада није имао довољно новца за самосталну изградњу метроа, средства су морала доћи од страних инвеститора.

За време СФРЈ је било речи да ће метро у Београду изградити Совјети и на тај начин отплатити део дуга.

Милутин Мркоњић, некадашњи министар за инфраструктуру, изјавио је 2008. године за Вечерње новости да су „Кинези веома заинтересовани за изградњу београдског метроа".

Три године касније су у игру ушли Французи и Италијани.

„Компанија Алстом је веома заинтересована за изградњу метроа у Београду и заједно са једном са једном италијанском фирмом лобира да Француска и Италија повољним кредитима за Србију затворе финансијску конструкцију тог пројекта", изјавио је 2011. године извршни директор Алстома за саобраћај, задужен за југоисточну Европу, Ербиерто Диарте.

Али онда су се, као потенцијални инвестотори, појавили Шпанци.

Градоначелник Београда Зоран Радојчић је четвртак 27. септембра разговарао са амбасадором Шпаније у Србији Мигелом Фуертесом Суаресом.

Суарес је поручио да су шпански инвеститори заинтересовани за изградњу београдског метроа, пренео је лист Данас.

На крају, избор је пао на Французе и Кинезе.

Рокови, рокови, рокови

Уочљиво је да је Београд, барем према обећањима градских власти, до сада требало неколико пута да добије метро.

„Свака београдска влада која до краја 2008. не буде завршила прву фазу метроа може се сматрати неуспешном", изјавио је Ненад Богдановић, градоначелник Београда у периоду од 2004. до 2007. године.

Драган Ђилас је 2010. године за агенцију Бета изјавио да ће изградња метроа почети 2012. године.

Изградња метроа би требало да почне крајем 2018. године, еречи су Синише Малог из 2016. године.

Актуелни градоначелник Зоран Радојичић је потом изјавио да је план да изградња метроа почне 2020. године.

Ипак, година је завршена, а рокови су померени за 2021.

Према најновијим изјавама представника власти, радови на првој линији почеће у новембру 2021, а прва линија ће бити завршена до 2028.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]