Србија и криминал: Како да се заштитите од џепарења

Љиљана Рајковић, 45-годишња фризерка са Лекиног брда, враћала се кући с посла аутобусом на линији 26, једном од најдужих у Београду.

Стајала је у средњем делу аутобуса, окренута ка прозору, имала је слушалице у ушима, уживала је у музици.

На станици код Каленић пијаце, у аутобус је ушло десетак људи и створила се гужва.

„Осетила сам с леђа притискање, али сам то правдала тиме да људи покушавају да нађу места", каже Рајковић за ББЦ на српском.

Изашла је на станици на којој обично излази, успут свративши до трафике да купи цигарете.

Али, у торби није могла да нађе новчаник.

„Панично сам извадила све, али нисам могла да га нађем. Тада сам схватила да су ми га украли у аутобусу", додаје.

Љиљана је била очајна, јер јој се у новчанику налазио „добар део" плате којим је планирала да плати кирију и разни лични документи.

„Џепна крађа је специфично кривично дело - за разлику од других дела, такорећи је немогуће да вас оџепаре уколико пазите на сопствене ствари", каже Александар Митровић, шеф београдског Одсека за сузбијање џепних крађа, за ББЦ на српском.

Према подацима Министарства унутрашњих послова, џепне крађе у Београду су у константном паду у последњих пет година.

У 2022. години пријављено их је 2.200 - чак 44 одсто мање него годину дана пре тога, када их је било нешто више од 4.000.

Где се најчешће дешавају џепне крађе у Београду

„То су Стари град и Врачар, а доста случајева има и на Звездари и Вождовцу", каже Митровић.

Грађани су најчешће на мети у најпрометнијим улицама, као што су главна пешачка зона у Улици кнеза Михаила и у парку Калемегдан.

Митровић додаје да се крађе често дешавају и у „бочним улицама око ових места".

Каже и да џепароши нарочито траже странце, јер се надају да ће тако „узети више новца".

Митровић има богато искуство рада у полицији, па се добро сећа да се пре петнаестак година највећи број џепних крађа дешавао у градском превозу.

Али, каже да више није тако.

„Данас готово свако возило има видео-надзор, што полицији помаже да идентификују починиоце", наводи.

Међутим, додаје, и џепароши су тога свесни, па су се прилагодили - сада чешће краду на стајалиштима градског превоза.

„Џепарење се нарочито дешава при уласку у возило градског превоза - извуку вам новчаник или телефон, ви одете даље, а џепарош остане на стајалишту.

„Чак и да приметите крађу, не можете моментално да изађете из превоза", подвлачи.

Лака мета су и пешаци који чекају зелено светло како би прешли улицу.

„Ту уме да се створи гужва, што џепарошима даје прилику да се прикраду", каже Митровић.

Додаје да су пешаци концентрисани на саобраћај, па им је пажња слабија и то их чини рањивијим.

Како се заштитити

Највећи број предмета украде се из ранчева и торби које људи носе на леђима, истиче Митровић.

Додаје да крађа не мора да се спроведе „у цугу".

„Када вам ташна није у видокругу, џепарошу то даје прилику да прво приђе и да је отвори.

„Затим може да направи дистанцу, па, када се увери да ништа нисте приметили, поново приђе и украде ствари", појашњава.

Митровић каже да су џепароши пажљиви посматрачи.

„Када разговарате телефоном на улици, имају прилику да виде какав модел телефона носите, па да на основу тога одлуче да ли им се исплати да га украду.

„А када га вратите у задњи џеп панталона, имају и прилику", додаје.

Многи користе слушалице да градску буку заглуше звуком омиљених песама.

Међутим, Митровић подсећа да људи на овај начин заглушују и сваки други звук улице, што џепарошима олакшава крађу.

„Тако не можете да чујете кораке и шушкање, што су знаци упозорења да се лопов намерачио на ваш џеп", каже.

Митровић апелује на грађане да не носе ПИН кодове картица у новчанику.

„Ако оставите ове податке, штета може бити много већа, јер на рачуну грађани држе већи новац него што носе у кешу", додаје.

Шта да радите ако приметите џепарење

Митровић охрабрује грађане да реагују.

„Џепароши се труде да прођу непримећено и, по правилу, не прибегавају насилним крађама", каже.

Појашњава да се ретко дешава да џепароши примењују силу, како себи не би стварали „додатне проблеме са законом".

Сматра да је казнена политика у Србији „блага према џепарошима, а судски процеси дуго трају - и по пет година".

„Полиција не може да их склони са улице - то могу само правосудни органи", оцењује Митровић.

Дугачки судски процеси обесхрабрују и грађане да пријављују џепне крађе, додаје.

„Дешава се да полиција ухвати џепароша у покушају крађе, али оштећени не желе да пријаве случај, јер то значи да ће прво морати да дају изјаву полицији, а онда и да иду на судска рочишта током дужег периода.

„Многи не схватају да би на тај начин помогли и полицији и другим грађанима - без сведочења, полиција не може да докаже покушај џепарења", каже Митровић.

Колике су казне за џепну крађу у Србији

За џепну крађу, члан 203. Кривичног законика предвиђа новчану казну или до три године затвора.

Уколико је на улици украдена већа количина новца, то се квалификује као тешка крађа, додаје Митровић.

За тешку крађу запрећена је казна од једне до осам година затвора.

Подсећа да је фалсификовање и злоупотреба платних картица засебно кривично дело.

Кривични законик за овакав преступ прописује казну од две до 12 година затвора, у зависности од размера штете.

Погледајте видео: Украдена кола пронађена у метроу

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]