Србија и образовање: Напрасни крај школске године - између оцена и емпатије, уз мало игре

Звона су утихнула, ходници су опустели, не чује се граја. Напрасни крај школске године у Србији свео се на - поправљање оцена.

Министарство просвете је првог дана јуна саопштило да се школа завршава две недеље раније због трагедије која се десила у ОШ „Владислав Рибникар", када је малолетни К.К. убио деветоро другова и школског чувара.

Иако је поручено да деца која желе могу ићи у школу и да се могу организовати ваннаставне активности, које би требало да развијају између осталог емпатију и толеранцију, већина ђака је одлучила да се не врати у школске клупе.

„Крај је године. Деца су већ уморна, потрошила су снагу и капацитете.

„Кад им дате одрешене руке, одабраће оно што је најкомотније", каже Катарина Шћепановић, професорка Филолошке гимназије у Београду, за ББЦ на српском.

Наставници са којима је ББЦ разговарао објашњавају да у школу тренутно махом долазе деца из нижих разреда и они који желе да поправе оцене.

Управо су оцене биле једна од првих ствари на коју су деца помислила када су чула - 7. јун је крај.

„Неке оцене су ми недостајале, неке сам рачунао да ћу моћи да поправим до 20. јуна", каже Никола, ученик шестог разреда једне новобеоградске школе.

„Када сам чуо да се школска година завршава шестог, уплашио сам се да ћемо све одједном морати да одговарамо.

„Добро је што распуст раније почиње, и што ће дуже да траје. Лоше је што је све било у журби и фрци", додаје 13-годишњак.

Оцене су задале највише муке наставницима, иако су кажу за ББЦ, деца углавном била разумна у очекивањима.

Ипак, било је и изузетака.

„У неким ситуацијама деца, а и родитељи, олако су схватили овакав крај школске године.

„Сада је на наставницима да објасне да оцена није само сад за овај тренутак, већ да осликава рад током целе године", каже Јасминка Марић из ОШ "Бранко Радичевић" из Смедерева.

Сумирајући утиске и наставници и деца наводе да су остали збуњени и да није било разлога да се школска година раније заврши.

Родитељи се, са друге стране, надају да ће се следећа школска година нормално одвијати, а да ће током лета имати прилику да помогну деци да се одморе и опораве.

„Деци треба игра да се опусте после свега што се дешавало", каже Бојана Росић, мама ученика трећег разреда основне школе у Београду.

Из Министарства просвете нису одговорили на питања ББЦ на српском о убрзаном крају школске године до објављивања овог текста.

Распуст је почео

Одлука да се школа завршава 6. јуна стигла је само неколико дана пре него што су власти тако нешто објавиле.

Тада је из Министарства просвете речно да „школе могу да наставе да раде до 20. јуна, за ученике који то желе".

Убрзо се испоставило да већина деце радија не би била у школи.

„Када деци кажете можеш, а не мораш да дођеш у школу, они чују не морам", прича Катарина Шћепановић.

У већини школа деци су предочене оцене прошле недеље, а са родитељима су одржани састанци.

Јасминка Марић објашњава да су родитељи, између осталог, могли да одаберу и да деца долазе у школу због ваннаставних активности.

„Испоставило се да их слободне активности много и не занимају", објашњава Марић.

Она каже да је већина деце отишла на распуст, мањи број је одлучио да поправи оцене, а неки разреди су и на екскурзијама и излетима које су раније планирани.

Учионице и школски ходници су се испразнили, а у школу долазе ђаци који треба да одговарају за боље оцене.

Рад у средњим и вишим разредима основних школа махом је организован тако што су деци дати термини када могу да дођу да поправе оцене и да се консултују са наставницима.

Према раније утврђеним плановима, организује се и допунска, додатна и припремна настава за матуранте.

За разлику од старијих основаца и средњошколаца, млађа деца, ђаци од првог до четвртог разреда, наставила су да одлазе у школу у већем броју.

Једни зато што желе, а други зато што морају јер нема ко да их чува док су родитељи на послу.

„Проценат деце из нижих разреда која ће долазити у школу много је већи у односу на децу која имају предметну наставу (од петог до осмог).

„С тим да је и млађе деце мање него што би их било у нормалним околностима", каже Марић.

Она објашњава да деца у нижим разредима имају различите секције - математичке квизове, ликовне радионице, спортске активности, као и припреме за приредбе.

До 20. јуна ће бити организован и продужени боравак и целодневна настава у школама где иначе постоје.

Бојана Росић објашњава да њено дете, које ове године завршава трећи разред, свакога дана може да оде у школу од осам до 12 сати.

У том периоду, каже, деца могу и да поправе оцене.

„Моје дете је мало и нема осећај да мора да има велики просек, нити је то код нас у породици битна ствар.

„Али он сам је хтео да се из једног предмета боље покаже и учитељица је изашла у сусрет. У школу су долазила и друга деца, па су се дружили и ишли заједно напоље. Такође, организована су и предавања на различите тема, укључујући емоције", прича Бојана.

За разлику од Бојаниног сина, ћерка Срђана Савића из Ниша, неће више ићи у школу.

„Она је сад завршила други разред и иде на распуст. Дете као дете - срећно је", каже Савић.

Додаје да ће током распуста са дететом радити у „сопственој режији" мало математику.

„Ту имамо пар стави да дотерамо", каже Савић и додаје да се нада да ће родитељи добити информације о томе како ће изгледати почетак следеће године.

На ком месту је емпатија?

Од када се десила трагедија у ОШ „Владислав Рибникар" просветне власти су поручивале да приоритет не треба да буду оцене већ подршка и помоћ деци.

Уместо усвајања нових знања акценат је требало ставити на емотивно описмењивање.

У последњим из Министарства просвете, који су стигли у јуну, ова порука је поновљена.

Тада су између осталог поручили да током последње две недеље наставници треба да организују и ваннаставне активности „на теме толеранције, емпатије, заједништва, подршке и захвалности".

Јасминка Марић подсећа да се током целе школске године посвећује пажња овим темама, између осталог и кроз грађанско васпитање.

„Не постоји ништа ново што ми можемо да смислимо и реализујемо у оквиру десетак школских дана, а што може да донесе велику корист и допринесе суштинским променама", каже Марић.

Додаје да просветни радници могу да организују све што се од њих тражи, али да се сада видело да је повратна реакција и родитеља и деце била - 'нас то не занима у овом тренутку'.

„Родитељи су били ти који су попуњавали анкету да ли ће деца долазити у школу и због чега.

„И колико је родитеља рекло да жели да деца долазе због ваннаставних активности? Веома мало", каже наставница.

Од када се десила трагедија у Рибникару учитељи, учитељице и наставници су, како каже Марић, били ту за децу, али „нема чаробног штапића којим ће се за десет дана променити свест деце и родитеља".

Бојана Росић као родитељ објашњава да и не очекује од наставника да њено дете научи важним животним вредностима.

„Развијање емпатије не мора да се одвија у учионици.

„Наставницима су иначе везане руке да се баве било чиме што не пише у плану и програму. Ја сам као родитељ пре свега свом детету дужна неке лекције", каже она.

И поред порука да је ово време када је најважније неговање толеранције и другарства, на крају су оцене ипак важне.

Катарина Шћепановић каже да су често родитељи ти који притискају децу.

„Родитељи условљавају децу да морају да имају боље оцене разним обећањима и наградама.

„Трка за оценама почиње већ од основне школе. У првом плану је такмичарски наспрам тимског духа, порука да су другови конкуренција, а не пријатељи. То је парадигма која би морала да се промени од основне школе да не кажем од вртића", прича Шћепановић.

Како се оцењивало?

Највише муке просветним радницима у вези са убрзаним крајем школске године задало је закључивање оцена.

Никола објашњава да је у његовој школи направљен распоред када ученици могу да се посаветују са наставницима, добију упутства и одговарају за боље оцене.

„Ја сам поправио историју, остао ми је још један предмет.

„Поједини наставници су били блажи него иначе, па су тамо где постоји таква опција давали свима петице на активност и закључивала више оцене него што бисмо имали", каже Никола.

Министарство просвете првобитно је навело да ће сви ученици који не буду задовољни својим успехом, добити прилику да до 20. јуна поправе оцене.

Објашњено је и како се оцене могу закључити, али и додато да је веома важно да „оцене буду корисне за ученике, родитеље, као и наставнике".

Катарина Шћепановић каже да су објашњења која су стигла из Министарства била таква „да су остављала могућност за различита тумачења, која могу бити и на штету и на корист ђака".

„Ми смо имали састанак наставничког већа и добили смо детаљнија упутства, односно тумачења саме школе", каже Шћепановић.

Њен утисак је да су „деца у својим очекивањима углавном била реална", што потврђује и Јасминка Марић.

Додаје и да је било и изузетака и необичних ситуација.

„Нека деца не могу да сагледају да је оцена коју су добили реална и имају визију да могу са тројке да поправе на петицу".

„Дешавало се и да дете чак и не зна за коју оцену треба да одговара, него каже да су му мама и тата рекли да се јави из тог и тог предмета", наводи наставница.

Никола, ученик новобеоградске основне школе, мисли да ако наставници некима деле петице то није у реду према онима који су целе године били вредни.

„Ако треба некоме подићи са двојке на тројку или тројке на четворку, то је у реду, али не када је реч о петицама", додаје.

Сретен Тешић, наставник из ОШ „Мика Митровић" из Богатића, места код Ваљева, каже да је он ђацима која имају просечну оцену 3,3 понудио да одговарају за четворку.

Исто је и у другим ситуацијама, па се тако са просеком 4,3 може одговарати за пет.

„Тако сам и избегао проблем да се и сувише деце пријави.

„Имам петоро ђака који ће поправљати оцену, рекао сам им шта треба да науче и заказао време када могу да одговарају", објашњава Тешић.

Он додаје да у његовој школи ваннаставних активности неће бити.

„Нема смисла да децу водимо у природу јер су они овде већ у природи."

„Да организујемо излете, немамо довољно времена а не желимо ни да родитеље излажемо трошку", објашњава Тешић.

„И деца су збуњена"

Просветни радници са којима је ББЦ разговарао нису задовољни одлуком да се школска година оконча пре времена.

„Неко о свему одлучује, а нас који смо директни извршиоци нико ништа не пита, него нас помера као да смо пиони у шаху", каже Тешић.

Јасминка Марић објашњава да је убрзан крај створио много проблема њеним колегама.

„Неке колеге нису у потпуности успеле да реализују наставни програм и планове.

„Дешава нам се да иако су родитељи написали да деца неће долазити у школу, она ипак долазе и сада је питање ко је одговоран за њих", каже Марић.

Катарина Шћепановић верује да је и децу овај нагли прекид оставио збуњенима.

„Као што смо ми у хаосу од маја, тако су и деца. Њих је такође погодила трагедија у Рибникару.

„Изгубили су већ доста часова. Једва смо их крајем маја вратили у колосек и сада ово... Сви су били затечени", каже Шћепановић.

За родитеље је сада важно да се деца током лета врате својим животима какви су раније били, колико је то могуће.

„Деци је потребно да буду са другарима и породицом, да не размишљају о оценама, да их неко саслуша, и буде ту уз њих", каже Бојана Росић.

Погледајте видео

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]