Србија и ментално здравље: Одабир психотерапеута, од разочарења до поверења

Помало нервозно, спремајући се као да иде на интервју за посао, 21-годишња Александра Крстић се упутила на психотерапију.

Одлуку да потражи психолошку помоћ њени најближи нису разумели, сматрајући је „извољевањем и глупостима".

„Свакодневно сам слушала реченице попут 'ма узми мотику па копај, па да видиш шта је терапија'.

„Иако нису биле злонамерне, још више су ме гурнули ка психотерапији и зато сам им изузетно захвална", говори Александра за ББЦ на српском десет година касније.

Подаци истраживања Мреже психосоцијалних иновација (ПИН) из 2022. показују да се само петина становништва у Србији некада обратила психотерапеуту за помоћ.

Стереотипи и предрасуде по питању психотерапије израженији су у мањим срединама, иако се у последњих неколико година уочава помак, каже Данијела Главашки, психотерапеуткиња из Бечеја.

„Размишљања попут 'нисам ја луд, па да тражим помоћ' и став 'да се само слаби обраћају за помоћ неком стручњаку за психичке проблеме', много су видљивији у мањим местима.

„Иако живимо у времену када је све доступно и приметан је бољитак, и даље нисмо довољно свесни колико је важна брига о менталном здрављу, као на пример у Америци", додаје за ББЦ на српском.

Александра Крстић данас сматра да је одлазак на терапију „њено најважније и најдраже улагање" и не намерава да престане.

Ни Драгана Антић из Лесковца, на југу Србије, не намерава да прекине психотерапије, иако се и она сусрела са неразумевањем најближих.

„Мама је омаловажавала моју одлуку говорећи: 'Ниси луда да идеш код психотерапеута, шта ће ти то'.

„Многи и даље сматрају да је одлазак код психотерапеута одраз слабости, а ја сам управо кроз сеансе схватила да је то наша велика снага и зато бодрим друге да крену, јер помаже", каже Драгана, студенткиња социјалне политике.

'Стално сам била тужна'

До пре две године, Драгана је уживала да излази са пријатељима и гледа филмове.

А онда јој је преминуо отац.

„Била сам стално тужна, обузимао би ме бес и углавном сам била у стану.

„У једном тренутку нисам могла да препознам саму себе и схватила сам да ми је потребна помоћ", прича данас.

После неколико позива, пронашла је психотерапеуткињу која јој је, како каже, улила поверење.

Уочи прве сеансе била је нервозна и несигурна.

Питала се „да ли су њени проблеми довољно важни, да ли ће је психотерапеут разумети, да ли је донела праву одлуку".

Показало се да јесте.

„Допао ми се њен приступ, опустила сам се и после сваког разговора сам се осећала све боље и боље.

„Временом сам научила да се суочим са емоцијама, да их потискујем и прихватим да тате више нема", прича она.

Стручну помоћ затражили су и Марко Савић, програмер из Ниша, и његова тадашња девојка.

Хтели су да 'поправе' однос, за који он данас каже да је био токсичан.

Психотерапеута су пронашли из трећег покушаја.

Код првог им се није допао приступ, са другим нису 'кликнули'.

„Са трећом сам осетио олакшање, јер сам коначно могао да кажем шта сам желео и мислио, без задршке, што није био случај када смо девојка и ја ишли заједно - тада сам мерио речи", говори смеђокоси младић.

Први сусрет са психотерапеутом је кључан и зато је важно да се они који се обраћају за помоћ осете опуштено, препознато и да виде да их неко слуша, каже Данијела Главашки.

Нормално је и бити уплашен пре прве терапије.

„Психотерапија је индивидуална ствар и акценат је на изградњи односа који се заснива, пре свега, на поверењу.

„Препорука јесте најбоља реклама, али треба знати да нешто што одговара једној особи, не значи да ће пријати другој", додаје.

Марко везу није сачувао, али је наставио са терапијом јер су му разговори, како каже, „баш значили".

Његова вршњакиња Бранкица Савић је потражила помоћ када је раскинула дугогодишњу везу и приметила да се све више окреће алкохолу и запоставља здравље.

Обратила се Психолошком саветовалишту и додељен јој је психолог, прича за ББЦ на српском ова 29-годишњакиња из околине Шапца.

„Никад нисам очекивала да ће ми терапија решити све проблеме, али право усмерење и подстицај у тренуцима кад изгубимо компас су јако битни.

„Усредсредила сам се на односе које сам и даље имала, на породицу и пријатеље, и уместо да жалим за нечим што је прошло, трудила сам се да радим на ономе што се дешава сад и до чега ми је стало", каже Бранкица.

'Шшш, нека то остане међу нама'

Марко Савић у почетку није причао да посећује психотерапеута како се не би сазнало за његове проблеме у вези, али данас отворено говори о том искуству.

Жели да подстакне и друге да се одваже на овај корак.

„Добро је попричати са неким ко је неутралан, школован и ко не осуђује, или бар не осуђује превише, неко ко ће питањима да усмерава да будете бољи.

„Многи и даље сматрају да се на терапију одлази само са тежим психичким проблемима и да психотерапеут преписује лекове, што уопште није тако", прича, док седи у соби, претвореној у канцеларију.

Драгана Антић каже да је већину њених вршњака и даље стид да кажу да су затражили стручну помоћ.

„Чак и када крену, не желе да се то зна.

„Шшш, нека то остане међу нама", реченица је коју често чује.

Погледајте видео:

Данијела Главашки десет година води Психолошко саветовалиште у Бечеју и примећује да се ситуација променила од пандемије корона вируса.

„Људе је све мање срамота да признају да имају проблем и да им је потребна помоћ.

„Табу о менталном здрављу се полако смањује и све више се прича о његовом значају, па чак и у малим срединама", каже ова психолошкиња.

Телефон јој у последње време звони више него уобичајено.

Обраћа јој се велики број тинејџера и мушкараца између 30 и 40 година, мада зову и старији.

„Буде ту и страха и збуњености, али је много више одлучности и спремности да се прича о проблемима, као и потреба да их неко саслуша и усмери", оцењује она.

'Добила сам и потврду да је у реду да сам лоше'

Александра Крстић се први пут обратила психологу на почетку студија, пре десетак година.

„Чини ми се да смо тада колективно рањивији и отворенији него у средњој школи, а и прво осамостаљивање неизоставно води у бројна преиспитивања и кризе од 'шта ће ово мени' до 'ништа није вредно', са по којим 'ја ћу освојити свет' између."

Замишљала је да су сеансе попут оних које је виђала у серијама, где људи седе на розе каучу и плачу.

Непријатно искуство са психологом студентске поликлинике и добацивања појединих пријатеља попут „боље иду цркву, него на терапију", нису је спречили да поново крене на психотерапију.

Пријатељица јој је препоручила арт терапију, где се цртањем исказују потиснута осећања.

„Цртала сам, сликала, играла се са песком, плесала, све те активности су и моји лични хобији, те ми није било тешко, уживала сам", говори ова професорка енглеског.

И пре одласка на терапију, спас је тражила у свирању клавијатура и певању, у друштву љубимице мачке.

„Једног јутра током пандемије корона вируса пробудила сам се и пресекла - лоше везе, несврсисходне походе на успех или новац и као неким магичним штапићем се све у мом животу променило на боље.

„Тај магични штапић јесте деценија активне психотерапије", изговара поносно ова 31-годишњакиња док јој се кестењасте очи цакле.

И Драгана Антић поново ужива у филмовима, смеје се и све више излази.

„Добила сам и потврду да је у реду да сам лоше и што пролазим кроз разне фазе туговања", каже задовољно ова плавокоса девојка.

На последњој терапији је била пре две недеље.

„Кад год осетим неки страх и несигурност, обратим јој се.

„Ако не знате коме да се обратите, распитајте се, пробајте, пронађите приступ који вам прија - одлазак код психотерапеута није нешто чега треба да се стидимо", додаје задовољно.

Бранкица Савић се после дуге паузе вратила психотерапији првенствено због великог притиска на послу, али и на другим пољима, што јој ствара додатни стрес и здравствене проблеме.

„Другачији је и тип терапије на коју сада идем, највише се бавим неким устаљеним обрасцима понашања и уверењима, али и емоцијама, јер оне обликују моје понашање и врло често ми доносе неке негативне последице", објашњава.

Доста је радила на себи и научила да препозна „неке окидаче, научене шаблоне и узроке понашања".

„Терапија ми и даље помаже када сама не могу да размрсим клупко у које се моје мисли заплету", каже она.

Погледајте и овај видео

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]